Grupa intelektualaca okupljenih u organizaciji “Kreativna Srbija” trebalo bi da se iduće nedelje sastane sa premijerkom Anom Brnabić, povodom zahteva koje su joj uputili sa skupa “Kultura posle korone” u Dorćol platzu, saznaje portal Nova.rs
Autori: Matija Jovandić, Milojko Božović
Prema istoj informaciji, sastanak koji je inicirila premijerka, trebalo bi da bude održan u sredu 10. juna u Vladi Srbije. Ispred organizacije “Kreativna Srbija” prisustvovaće idejni tvorci pomenutog skupa u “Dorćol platzu”, reditelj Nebojša Bradić, direktor izdavačke kuče “Clio” Zoran Hamović, i Maja Vukadinović, urednica i profesorka. Ideja je bila i da reditelj Goran Marković bude deo delegecije, ali njegovo učešće nije izvesno. S druge strane, u timu Ane Brnabić biće neko iz njenog Saveta za kreativne industrije, dok prisustvo ministra kulture ili predstavnika ministartsva nije predviđeno.
– Izvesno je da će biti sastanka sledeće nedelje, a što se tiče naših predloga, oni su na debati i u pismu jasno izneti i obrazloženi. Kapacitet za razgovore upravo je u tim temama kojih smo se dotakli na panelu, a i posle tog razgovora smo i dalje u komunikaciji sa našim učesnicima i oni će dati i svoje predloge – kaže Nebojša Bradić, pozorišni reditelj i predsednik „Kreativne Srbije“, organizatora javne debate „Kultura posle korone“.
Učesnici debate su u pismu upućenom Vladi Srbije naveli četiri predloga mera: da hitno obezbedi interventnu finansijsku podršku za obnovu i razvoj kreativnog sektora, kontinuiranu podršku za slobodne umetnike, restrukturiranje šeme stalnog zaposlenja u ustanovama kulture i osnivanje Fonda za kulturu.
– Razgovor je bio važan, ne samo u vezi sa trenutnom situacijom u kakvoj se našla kultura, nego i za dalje poteze kakvi bi morali da budu povučeni. Nije to stvar individualnog stava, nego je to važno pitanje za širu zajednicu, pošto ugroženost kulture pogađa sve. Razgovaramo o zaštiti kulture, ali je važno kroz razgovore doći i do strateških mera u ovom sektoru neophodnih za dalje, da bi se on održao i unapredio u vremenima koja dolaze – navodi Bradić i dodaje da u „Kreativnoj Srbiji“ pripremaju i debate o muzičkoj umetnosti, vizuelnim umetnostima, problemu piraterije…
Upitan da li će on učestvovati u razgovorima sledeće nedelje, Bradić kaže da hoće i da je sasvim otvoren za to.
– Ja još od 20. marta iznosim svoje stavove u vezi sa svim tim. To je stvar koju treba ozbiljno shvatiti i reagovati, jer ništa više u sektoru kulture neće biti isto. Promena u sektoru je velika i potrebno je na to ukazati i izvući načine da se trenutne teškoće prevaziđu, ali i da se postave osnove rešenja za ubuduće – navodi reditelj.
Jedno od ključnih pitanja koje će biti postavljeno je i osnivanje zasebnog Fonda za kulturu. Bradić podseća da su u vreme Velike ekonomske krize (1929-1933) u Sjedinjenim Američkim Državama tadašnji predsednik Ruzvelt i njegova supruga, u okviru Nju dila, osnovali i Federalni pozorišni projekat, koji je značajno pomogao ne samo rad teatara, nego i dramskih pisaca, navodeći kao primer i to što su drame Artura Milera iz toga proizašle.
– U ovom trenutku potrebni su nam takvi potezi koji će ohrabriti ne samo pozorišta, nego i pisce i druge umetnike – zaključuje Bradić.
U javnoj debati „Kultura posle korone“, održanoj 27. maja u beogradskom „Dorćol Platzu“ učestvovali su, pored Nebojše Bradića, i izdavači Zoran Hamović i Gojko Božović, filmski reditelji Goran Marković i Janko Baljak, profesorka na Univerzitetu umetnosti Milena Dragičević Šešić, umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, dramaturškinja i direktorka Šabačkog pozorišta Milena Minja Bogavac, bivša direktorka Kulturnog centra „Vuk Karadžić“ u Loznici Dejana Đedović i osnivač festivala „Nišvil“ Ivan Blagojević. Podršku učesnicima je, otvarajući debatu iz publike, pružio i predsednik Srpske akademije nauka dr Vladimir Kostić.
„Tokom javne debate zaključili smo da je neophodno definisati i spovesti mere, kako bi se sanirali problemi s kojima se kultura u Srbiji suočava posle pandemije. Rešenja koja predlažemo su u saglasnosti sa intervencijama i merama koje se sprovode u Evropi, a primenjena na realne probleme kreativnog sektora u Srbiji. Sve predložene mere možemo da dokumentujemo analizom ključnih problema kulturne politike u Srbiji“, navedeno je u pismu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare