1
Sve što sam želela jeste još jedno proleće s tobom. Zar je to bilo previše tražiti. Ovi stihovi otvaraju novu knjigu poezije iz pera Olivije Harison, udovice muzičara i koosnivača Bitlsa Džordža Harisona.
I taj apel, molba, pitanje samo je inicijalna kapisla za poeziju koju je Olivija Harison doživela kao lek. Otvara se u knjizi Harisonova udovica o svemu.
Gubitak slavnog supruga, ogromna tuga s kojom je suočena već dve decenije provejavaju kroz stihove 20 pesama koje je objedinila u knjizi nazvanoj „Came the Lightening“. Nije slučajno u knjigu poezije uvrstila baš 20 pesama. Jer, 20 ih je zbog 20 godina (u novembru 21 godina) od preranog odlaska gitariste, kantautora i koosnivača Bitlsa.
Rešila je da objavi prvu knjigu poezije čitajući redove Edne Sent Vinsent Milej o „rani koja se nikad ne zaceljuje“. A ono „još jedno proleće koje je želela“ s početka priče bila je, kako ističe Olivija Harison u razgovoru za agenciju AP, prekretnica. Od tog proleća sve je krenulo spontano…
– Džordž je bio dobar čovek. I poželela sam da i drugi saznaju koliko je bio dobar. Znam da mnogo ljudi na svetu misli da zna sve o Džordžu, ali opet zaslužili su da čuju i od mene neke lične stvari – objasnila je Olivija Harison.
Piše u knjizi o specijalnim trenucima koje je provela s Džordžom tokom 23 godine, od kasnog noćnog plesa uz džuboks u njihovoj dnevnoj sobi, do toga kako su jedno drugome grejali stopala u hladnim zimskim noćima.
Džordž Harison upoznao je Oliviju Trinidad Arias u diskografskoj kući A&M u Los Anđelesu u kojoj je sedamdesetih godina prošlog veka radila. U jednoj od pesama opisuje nervozu kada je trebalo da novog, slavnog partnera upozna sa svojim, tradicionalnim roditeljima, emigrantima iz Meksika.
Priseća se i kako ju je Džordž s takvom toplinom dočekao u svom domu u Engleskoj. Izgovorio je ove reči:
– Olivija, dobrodošla kući!
U pitanju je Frajer park u Oksfordširu. Ogromno imanje s kućom od, kako su svojevremeno pisali engleski mediji, čak 120 soba Harison je kupio još početkom 1970. Najpre je tu, okružen impresivnim baštama, živeo s prvom suprugom Peti Bojd, a dok su prvih godina posetioci mogli da uđu u imanje i vide te bašte, nakon ubistva Džona Lenona Harison je zatvorio dom, instalirao sigurnosne kamere i pojačao obezbeđenje. No, uprkos tome 30. januara 1999. godine izvesni Majkl Abram uspeo je da provali u kuću i napadne Džordža i Oliviju. Čak je pet puta izboo bivšeg gitaristu Bitlsa… U tom domu 2001. Džordž Harison je, posle duge borbe s rakom pluća, i izdahnuo.
A dovezli su se, seća se udovica Harisona, do budućeg im zajedničkog doma u „belim, dugačkim kolima“ koja im je pozajmio bračni par Džon Lenon i Joko Ono. Već tada je bilo jasno, kako opisuje u jednoj od pesama, da se nije udala „ni za koga“ i da dolazi u kuću u kojoj joj je „Spororuki oteo bivšu“.
Naravno, to je aluzija na jedan od najpoznatijih skandala u istoriji pop muzike, kada je najbolji prijatelj Džordža Harisona Erik Klepton preoteo prvu suprugu gitariste Bitlsa Peti Bojd.
– Bio je to legendarni ljubavni trougao. A spakovala sam ga u tri strofe – objašnjava za američku agenciju Olivija Harison.
Iako Džordž nikada javno nije pričao o buri kojom je okončan njegov prvi brak, i čak se kasnije pomirio s Kleptonom Olivijina pesma sugeriše da to baš i nije dobro podneo:
„Predvidljivo, ali nešto što se tako loše završilo…“
Piše i o stravičnom incidentu koji se desio u njihovom domu uoči novogodišnje večeri za doček Novog milenijuma kada je Majkl Abram, s psihičkim problemima, i nožem u ruci, upao u njihov dom. Molila je Džordža u trenutku kada je čovek upao u kuću da ostane u svojoj sobi, ali umesto toga on je sišao dole da se suoči s provalnikom. I izboden je pet puta, a na kraju je Olivija provalnika udarila s palicom za kamin. Oboje su mislili da taj horor neće preživeti…
– Ne bih rekla da je to bio odlučujući momenat, ali to mi je i danas iskustvo za koje ne mogu da poverujem da sam doživela. Džordž umalo tada nije umro, ali sećam se da sam pomislila – E, neće tako završiti! I on sam je mislio isto. Zar da posle svega što je preživeo umre tako…
A samo 19 godina ranije usred noći telefon je zazvonio u njihovom domu. Olivija je podigla slušalicu i čula zastrašujuću vest – ubijen je Džon Lenon. Seća se danas kako su se Džordž i ona samo zagrlili i ležali pod ćebetom satima. Nisu verovali da je tako nešto stvarnost.
– Bila je pobeda što je Džordž otišao pod svojim uslovima, na način na koji je želeo. Bilo mu je krivo što to i Džonu nije pošlo za rukom – navodi Olivija i piše u svojoj knjizi na dirljiv način o trenutku kada joj je suprug 2001. izgubio bitku s rakom pluća u 58. godini.
„Želela sam da odeš bez ikakve brige, da lebdiš onako kako si uvek zamišljao. Šapnula sam ti poslednje reči da bi otišao s mojim glasom u večnost“.
Pominje i poslednje posete Pola Makartnija, njihovog venčanog kuma i Ringa Stara iz Bitlsa bolesnom Harisonu kako bi se oprostili.
Sinu bračnog para Harison Daniju bilo je 23. kada je Džordž preminuo. A danas bez Olivije i Danija ništa što se tiče Bitlsa ne može da prođe. Bilo je tako i nedavno kada je Piter Džekson snimao seriju „Get Back“.
– Dani i ja smo tu da se brinemo o Džordžovoj zaostavštini – odsečna je Olivija.
Mnogo je godina trebalo da prođe od razlaza Bitlsa da bi Džordž s ponosom nosio nasleđe člana „liverpulskih buba“. Bilo je to, kako se seća njegova udovica, tek 1990. godine:
– Tada mi je rekao: Izgleda da neće nestati. Na moje reči da neće, kazao mi je: Pa, dobro je, konačno ću ovde, u kući, dobiti poštovanje kakvo zaslužujem. Bio je tako duhovit…
Harisonova i danas živi u velelepnom domu, koji je delila s bivšim suprugom. Iako se teško kreće u 74. godini, pokušava da ne zapostavi bašte Frajer parka i sa setom se seća koliko je sa Džordžom delila strast uzgajanja biljaka. U jednoj od pesama piše o drveću sa svog imanja:
„Moji stalni izvor utehe, moji najstariji, najviši prijatelji…“
Piše i o „još jednom susretu“, za koji je već napisala „scenario“, o „poslednjoj stvari koju bi da skine sa svojih pleća“. A tu poslednju stvar ovako opisuje:
– Bilo bi to najverovatnije u bašti. Sedela bih u bašti, na mestu na kojem je Džordž najradije sedeo i rekao bi mi: „Zar ti nije drago što sam baš tamo posadio drvo?“
Bonus video: Lenon, ubijen na kućnom pragu
