Robert Plant, pevač grupe Led Zeppelin, rekao je da je "napravio popis" svoje arhive tokom izolacije zbog pandemije, ali da nema nameru da za života objavi ništa od ponovo pronađenih pesama, niti prepisku sa ostalim članovima benda, ljudima iz svog okruženja i muzičkog biznisa.
Robert Plant (72) otkrio je, u razgovoru za podkast „Digging Deep“, pričajući o tome da je vreme pandemije i zatvaranja provodio u šetnji i slikanju i da sređivao ličnu arhivu. Na kasetama čuva raznolike snimke nastale u različitim „nadovršenim“ projektima tokom karijere, još od sredine šezdesetih pa donedavno, rekao je on. Među svojim papirima pronašao je i pismo porodice nakon razmirica zbog toga što se odlučio da se profesionalno posveti pevanju.
„Našao sam pismo od moje mame u kom kaže: ‘Vidi, bio si veoma nestašan dečko. Što se ne vratiš? Kao i da je posao računovođe još otvoren u Staurportu na Severnu… ‘Što se jednostavno ne vratiš kući i pretvaraćemo se da se ništa od ovoga nije dogodilo?’”, ispričao je pevač voditelju Metu Everitu u podkastu.
Plant je priznao i da to pismo nije pročitao sve do pre tri meseca.
“Nateralo me je to da se osećam kao ludak jer sam pomislio na to kakva atmosfera mora da je bila u to vreme kada sam sve pustio niz vodu i prosto rekao: ‘Izvinite, ali ja moram ovo da uradim’, a za njih da pošalju sledeće pismo i kažu: ‘Dobro, ali ako to uradiš, ne možeš da se vratiš ovde i živiš život kakav si odabrao. Ili akademija ili ideš napolje’. I otišao sam… Vratio sam se, zapravo, tek kad sam se verio… Otišao sam i upoznao ih sa svojom budućom ženom”, ispričao je nekadašnji frotmen benda Led Zeppelin.
Plant je otkrio i da u ličnom arhivu čuva i izvesne beleške šefa „Atlantik rekordsa“ Ahmeta Ertegana, neka iz sedamdesetih, neka iz osamdesetih, pošto su njih dvojica postali “veliki prijatelji” nakon što je smrt bubnjara Džona Bonza Bonema dovela do raspada Zeppelina. Među tim papirima je i jedna poslata faksom kada je Bonem „osvojio zaista ozbiljnu muzičku nagradu zajedno sa Lujem Armstrongom, Tonijem Benetom i takvim imenima, u magazinu ‘Plejboj’. Ako se setimo kakvo je to vreme bilo, postojali su zaista ozbiljni džez kritičari… I napisao mi je to: ‘Zar nije neverovatno kako je, uprkos svom tom džumbusu kakav je bio Led Zeppelin, ovaj tip uspeo da se izdigne iznad toga?”, prepričava Plant deo sadržine.
A onda sa pažnjom priča o bubnjaru i kolegi iz benda.
„Bonzo je premašio svačije poštovanje prema muzici. Možete da maknete u stranu svu tu galamu i da čujete kako daje doprinos svojim delovima onome što smo radili. Bilo je to spektakularno“, kaže pevač Zeppelina.
Džimi Pejdž je i tokom postojanja benda povremeno sarađivao sa drugim muzičarima (Rolingstonsi su prošlog leta objavili „izgubljenu“ pesmu na kojoj je sa njima svirao gitarista i vođa Zeppelina, nazvanu „Scarlet“, navodno po njegovoj ćerki). Plant se klonio takvih saradnji u vreme dok je bio sa bendom, ali jeste sarađivao sa mnogima nakon razlaza Zeppelina.
Od „Pictures of Eleven“ (1982) zaključno sa „Carry Fire“ (2017) objavio je 11 solo studijskih albuma, kao i tri albuma u saradnji sa Pejdžom i Džefom Bekom, kao i „Rising Sand“ (2007) sa kantri zvezdom Alison Kraus.
Međutim, time se svakako njegova lista saradnika i snimaka ne iscrpljuje. Štaviše i žanrovski je znatno šarolikija.
Plant je u podkastu ispričao da je imao dobre kasete sa tim „nedovršenim“ projektima i da je sve to sada obnovio.
„Tako da, ako zaista želite da čujete Roberta Planta kako peva sa grupom Buggles – da! Tu Brus Vuli i Robert pevaju nešto o gradu, što je završilo kod Grejs Džons“, kazao je Plant, naznačavajući koja bi to pesma mogla da bude. (Vuli, engleski muzičar, autor pesama i producent, koautor je, između ostalog, hitova „Video Killed the Radio Star“ koja je proslavila The Buggles ili „Slave to the Rhythm“ za Grejs Džons.)
Plant je uz osmeh priznao da se „ku**** ko lud“ tih ranih osamdesetih „idući i pišući (pesme) sa bilo kim u to vreme“. Jedan od njih je i nemački panker Robert Kreš iz benda Maniacs i drugih.
„To je ludački briljantno. Bilo je to negde 1984. Veliki, ‘oberhajm’ kompjuteri koji drndaju onako glomazni, taj pomahnitali Nemac, psihotični panker, u plastičnom ‘mekintošu’, vezanom na zglobovima, što kruži po prostoriji dok svira ‘stratokaster’… To je prosto sjajno! To zaista jeste druga strana Dejvida Birna“, ispričao je Plant.
Međutim, zainteresovani da čuju te njegove snimke, moraće da malo pričekaju. Muzičar je ispričao i da je to katalogizovanje verovatno posledica „sređivanja kuće“.
„Sve te avanture koje sam ikada imao sa muzikom, turnejama, objavljivanje ploča, projektima koji nisu zapravo nikada završeni ili šta već, jednostavno sam ih složio, popisao i poređao nekim prividnim redosledom. Rekao sam deci da kada bacim kašiku to otvore za javnost, besplatno, čisto da se vidi koliko se mnogo blesavih stvari ispodešavalo od 1966. do sada… Putovanje“, rekao je Plant i dodao: „Ne zanima me šta će biti s tim, prosto je sjajno čuti to sve ponovo“.
A na opasku voditelja „jednog dana”, Plant je uzvratio:
„Ne znam da li je to ‘jednog dana’ možda iza ćoška, da budem iskren“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare