Ovaj rat ide ka totalnom uništenju Ukrajine, ali i obesčovečenju Rusije i zato se vodi i preko umetnosti i sporta, smatra pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, dok filmski i TV reditelj Janko Baljak predviđa da ćemo posle tog rata živeti u svetu s manje sloboda nego što ih imamo sada.
U serijalu Kvaka 23 Novinske agencije Fonet, Baljak je ocenio da će, pored ljudi kojima je ugrožena egzistencija, ova situacija ostaviti duboke posledice na demokratiju i ljudska prava.
– Paralelno s ratom, u Rusiji zbog fašistoidne diktatorske politike jednog režima ispaštaju obični ljudi. Ne možete vi nositi kolektivnu šizmu jednog sumanutog političkog represivnog stanja u državi. Mi umetnici i sportisti, kao izraziti individualci, ne možemo biti pod kolektivnom kaznom, bez obzira šta se u svetu dešava – naveo je Baljak u razgovoru s Tamarom Skrozza.
Prema njegovim rečima, više ne znamo šta je istina, a šta nije, i skloni smo da najiskreniji gest pojedinca tumačimo kao zaveru protiv nekoga. U tom kontekstu, Baljak tumači i napade koje je na društvenim mrežama doživela predstavnica Srbije na Evrosongu zbog fotografije na kojima su stočići u obliku slova Z – simbola ruskih vojnih snaga.
– To ima veze sa sklonošću ka teorijama zavere koja je poprimila oblike pandemije, jer u neku od njih veruje većinski deo populacije – ocenio je on i predočio da je u ovom slučaju to jedno „imbecilno iščitavanje“, posebno imajući u vidu ko je Konstrakta.
S druge strane, Mandić Rigonat napade na Konstraktu poredi sa Roršahovim testom u koji svako upisuje ono što vidi, dok optužbe o slovu Z ocenjuje kao „duboko provincijalni momenat – dodvoriti se velikom svetu, makar i u gluposti“.
Kako je ocenila u izjavi Fonetu, trenutno vlada trend masovne psihoze započet u vreme pandemije, kada smo videli kako je lako podignuti letvicu straha.
– Strah od političke odmazde takođe je veliki, postalo je opasno ne svrstati se ni na jednu stranu – upozorava Mandić Rigonat i konstatuje da se na taj način čovek sužava na jednu dimenziju.
Prema njenom viđenju, „politika koja je ovde godinama negovana jeste politika huškanja – ko misli ispravno, ko misli neispravno, ko je izdajnik, ko je patriota“.
– Nama je taj narativ dobro poznat, ali je bilo teško zamisliti da je on tako jak u svetu kojem smo se do juče na neki način politički divili – ukazala je Mandić Rigonat.
Za nju nije ni normalno, ni ljudski, ni humano, odstranjivanje umetničkih velikana iz prošlosti, kao ni očekivanje da se savremeni umetnici izjasne protiv Putina bez obzira na cenu.
Mandić Rigonat smatra da „na taj način Evropa pere svoju prljavu savest, jer su i Francuska i Nemačka bile garanti Minskih sporazuma, a ništa za ovih osam godina nije učinjeno“.
– Onda je najlakše osvetliti trgove bojama ukrajinske zastave i isporučivati oružje, umesto da se učiniti sve da ovaj rat momentalno prestane. U ratu u Ukrajini međusobno su sukobljene velike imperijalne sile, ali mi ne pada na pamet da se stavljam na stranu ni Putinove Rusije, niti NATO zapada – kaže Rigonat.
Smatra da su deo plena i naši mozgovi i ne veruje ničemu o čemu se izveštava, izuzev fotografijama miliona ljudi koji su izgubili sve i beže iz Ukrajine, kojoj je „namenjena uloga Avganistana“. Pitajući se šta su danas evropske vrednosti i na šta se misli kada se kaže da moramo da izaberemo evropski put, ona ističe da bira taj put ako je reč o kulturi onoga što su kroz vekove stvorili najumniji ljudi Evrope, ali ne i evropsku birokratiju čiji joj se potezi ne dopadaju.
Mandić Rigonat podseća da umetnost zavisi od umetnika, kojima kroz istoriju nikada nije bilo lako i kojima će i sada biti zadate poželjne teme na koje bi trebalo da odgovore. Ali, pravi umetnik, prema njenom uverenju, „uvek bira da piše sastav po slobodnom izboru“.
S druge strane, Baljak je siguran da će umetnost preživeti i ovu krizu, kao što je preživela i veće civilizacijske prevrate.
– Nisam optimista kada je reč o tome kako će ubuduće izgledati svet, ali umetnost uvek nađe načina, valjda je i to njena svrha, da ispliva ispod površine. Imam utisak da bi i atomski rat preživela – zaključio je Baljak.
Bonus video: Veče sa Ivanom Ivanovićem: Janko Baljak i Želimir Žilnik
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar