Rerihov prevodilac: Zanimljiviji je slikar nego što je pisac

Podeli:
Foto:Promo/Logos

Ne mogu za Nikolaja Reriha da kažem da je veliki pisac. On je slikar, pustolov, arheolog, a pisanje je samo jedan segment tog velikog mozaika njegove ličnosti i stvaralaštva, ističe Milan Vićić, prevodilac njegove knjige "Nerazrušivo", koju je prošle godine objavila beogradska izdavačka kuća „Logos“.

Nikolaj Konstantinovič Rerih (1874-1947) u žižu srpske javnosti došao je zbog sedam slika koje čuva Narodno muzej u Beogradu i koje će biti vraćene Rusiji, a zauzvrat Srbija će dobiti natrag 166. stranicu Miroslavljevog jevanđelja koju je ruski arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski prilikom posete Hilandaru 1845/1846. godine najverovatnije na svoju ruku otcepio i odneo u Rusiju, te se danas čuva u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu.

Rerih nije bio samo slikar, već i filozof, naučnik i pisac. Za sobom je ostavio oko 7.000 dela, od kojih su mnoga izložena u poznatim svetskim muzejima i galerijama, i oko 30 književnih radova.

Izdavačka kuća “Logos” je do sada objavila četiri njegove knjige, prevedene na srpski jezik: „Nerazrušivo“, „Agni joga“, „Altaj Himalaji“ i „Šambala“.

Nikolaj Rerih, Foto: Nicholas Bolotin / Sputnik / Profimedia

Prevodilac Milan Vićić kaže za portal Nova.rs da se Rerihove knjige dobro prodaju na Beogradskom sajmu knjiga, ali da je on poznat među onima koje zanima ruska duhovnost i redovnim čitaocima „Logosovih“ izdanja, dok je široj javnosti nepoznat.

– Rerih je svakako poznatiji kao slikar, nego ka pisac. Njegova književna dela imaju više didaktičku nego književno-umetničku vrednost. Njegove knjige su namenjene onima koje zanima duhovnost, istočnjačka religija, kultura i arheologija da se upoznaju sa Rerihovim iskustvom i učenjem – ističe Vićić.

„Nerazrušivo“ je zbirka Rerihovih eseja i dnevničkih zapisa sa putovanja po Mongoliji, Kini, Tibetu, Indiji u periodu od 1933/34 do 1937/38. godine.

– Piše o svojim uobičajnim interesovanjima – kulturi, umetmosti, istoriji, parapsihologiji. Manje su zastupljene duhovne teme za razliku od „Agni joge“ i drugih njegovih ezoterijskih dela, ali može biti reprezentativna za one koji se prvi put upoznaju sa njegovim stvaralaštvom – objašnjava Vićić.

Prevodilac podseća da je Rerih bio autor i inicijator međunarodnog pakta za zaštitu umetničkih i akademskih institucija i istorijskih lokacija (Rerihov pakt) i osnivač međunarodnog pokreta za odbranu kulture.

– Interesovao ga je duhovni preporod čovečanstva. Reriha nazivaju rodonačelnikom njuejdž filozofije, tog sinkretističkog učenja spajanja istočnih i zapadnih religija. Bio je posvećen spajanju nauke, religije, filozofije i umetnosti, kroz učenje o živoj etici, agna jogi. Naslov „Nerazrušivo“ odnosi se i na neuništive i vekovima nepromenljive duhovne vrednosti. U istoimenom eseju nerazrušivost vidi kao uslov za svaku izgradnju, obnovu, stvaranje bilo čega novog. Njegova velika tema jeste kultura i njeno očuvanje u smutnim vremenima. Kao da je predosećao Prvi i Drugi svetski rat i želeo je da sačuva tekovine ljudske civilizacije od uništenja – pojašnjava Vićić.

Nikolaj Rerih,Foto: Album – Fine Art Images / Album / Profimedia

Rerih se smatra vrlo kontroverznom ličnošću, a Vićić navodi nekoliko razloga za to.

– Njega nisu voleli ni slikari sa kojima je stasao, slikari iz „Srebrnog veka“, a Sovjeti su bili sumnjičavi zbog njegovih interesovanja za duhovnost. Ruski novinar Oleg Šiškin je u svojoj knjizi „Bitka za Himalaje“ i u nizu članaka u novinama „Segodnya“ („Danas“) 1999. izneo tvrdnje da je Rerih bio sovjetski špijun i da je tokom proputovanja Indijom, Kinom i Mongolijom pokušavao da uspostavi sovjetsku vlast u tom delu Azije, dok je druga varijanta priče da je i sam želeo da stane na čelo neke paradržave. Šiškin je bio toliko uveren u dokaze koje je našao, da je čak predlagao da se Rerihu posmrtno dodeli orden i zvanje „Heroja Rusije“. Rerihovi naslednici su ga tužili i dokazali da to nije tačno – kaže Vićić.

Druga priča o Rerihu je o potrazi za tajanstvenim gradom Šambalom koji je u tibetanskoj tradiciji smatran centrom sveta, jedinstvom ovozemljskog i onozemaljskog, koji se nalazi ispod Himalaja.

– Navodno su na osnovu njegovih zabeležaka i mapa kasnije nacisti i Hitler pokušavali da pronađu tu čuvenu Šambalu, ali im nije pošlo za rukom. Treća kontroverza je njegov navodni susret sa neidentifikovanim letećim objektima. Zatim tu je i način na koji je sa svojom suprugom došao do učenja o živoj etici. Zapisali su da je Elena Rerih putem telepatije uspostavila kontakt sa učiteljem Mahatmom Moriom koji joj je preneo principe Agni joge, nakon čega je nastalo njihovo najbitnije delo koje se tiče duhovnosti – „Agni joga“. Ima puno detalja u njegovom životu koji se mogu podvesti pod kontroverznim – ističe Vićić.

Agni joga, koja se, prema rečima Vićića, bazira na sintezi velikih svetskih religija u učenje o kosmičkoj energiji sa simbolom vatre, danas ima sledbenike širom sveta, svuda gde je Rerih putovao i osnivao svoje podružnice – najviše u Rusiji i baltičkim zemljama, ali i u Francuskoj i Americi.

– Trenutno u Rusiji nekoliko vođa Rerihovih organizacija optuženo je od pravoslavne crkve za paganstvo. Ipak u Rusiji Rerih se smatra klasikom. Iako se njegovo slikarstvo ne može svrstati u najviše domete, uvek je bio zanimljiv javnosti i tokom „Srebrnog veka“ bio je među najznačajnijim umetnicima. Nailazio sam na komentare da ljudi pred njegovim deima osećaju prisustvo više sile – kaže Vićić i dodaje još jednu zanimljivost u vezi Reriha:

– Prilikom prvog leta u kosmos 12. aprila 1961. Jurij Gagarin je u svom brodskom dnevniku zapisao sledeće: „Zraci su probijali zemaljsku atmosferu, horizont je postao jarko narandžast, a onda postepeno prošao kroz sve boje duge: plavu, modru, ljubičastu, crnu. Neopisiv spektar boja! Kao na platnima slikara Nikolaja Reriha“.

Nikolaj Rerih, Selo Berendej, 1919, vl. Narodni muzej Beograd
Komentari

Vaš komentar