„Želim da publika bude zavedena i uronjena u kupku krvi, znoja i testosterona“: Reditelj Džo Rajt o seriji o Musoliniju

Izgradio je nasilne paravojne bande i terorisao političke protivnike, suspendovao demokratiju u korist diktature koja bi inspirisala nacizam i gurnuo svoju zemlju u krvavi rat. Ali, cilj reditelja Džoa Rajta je da biografskom serijom o italijanskom diktatoru Benitu Musoliniju izaziva gledaoca da oseti simpatije prema tvorcu fašizma, “makar samo da bi pokazao njegov đavolski šarm”, a onda da im "izvuče tepih pod nogama".

U prvom intervjuu o svojoj seriji „M: Sin veka“, britanski reditelj Džo Rajt rekao je za „Gardijan“:

– Ono što sam se nadao da ću uraditi u seriji je da ponekad dozvolim da publiku zavede Musolini i da se uzbudi onim što on radi. Demonizacija ovih likova oslobađa nas moralne odgovornosti i mislim da je to zaista, stvarno opasno!

Rajt je najpoznatiji po dramama „Pokajanje“ i „Gordost i predrasuda“.

Osmodelni biografski film biće premijerno prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu 5. septembra pre nego što će ga “Sky” objaviti sledećeg proleća. Ne analizira se toliko poreklo fašizma, koliko „uranja gledaoca pravo u kupku krvi, znoja i muškog testosterona“ koji je podstakao kult oko čoveka koji su njegovi sledbenici zvali Duče.

Musolini, bivši urednik zvaničnog lista Italijanske socijalističke partije koji se posvađao sa levicom zbog podrške Prvom svetskom ratu, prikazan je kao moralno korumpiran pojedinac, ali i kao lukavi politički operater koji je u stanju da ublaži svoj ukus za nasilje za strateške dobitke. Noćni skupovi brutalnih i crnokošuljaških fašista obasjani bakljama su podvučeni opojnim tehno zvučnim zapisom ljubaznošću Toma Rovlandsa, jedne polovine britanskog dua elektronske muzike Chemical Brothers. Stilski, rekao je Rajt, serijski biografski film je postao mešavina „Lica sa ožiljkom“, „Čovek sa kamerom“ i rejv kulture 90-ih.

Kreatori serijala kažu da ako postoje trenuci u kojima gledaoce ponese energija političarevog uspona na vlast, to je upravo ono što su nameravali.

U Italiji će serija sigurno dirnuti u živce. “M” je zasnovan na prvom delu istoimenog dokumentarnog romana Antonija Skuratija, dobitnika prestižne nagrade za knjigu “Premio Strega“ za 2019. koja je prodata u više od 600.000 primeraka širom sveta, ali je kod kuće podelila kritička mišljenja. Dok su neki recenzenti, kao što je Luka Mastrantonio u italijanskom dnevniku “Corriere della Sera”, hvalili knjigu kao „literarnu vakcinu” protiv povratka fašizma, drugi su sugerisali da je Skuratijev fokus na Musolinijevoj biografiji nenamerno pomogao normalizaciji oca osnivača fašizma i njegove ideje.

Od objavljivanja prvog dela Skuratijevog serijala 2018. godine, Italija je izabrala svoju najdesniju vladu od Drugog svetskog rata, koju predvodi premijerka Đorđa Meloni čija stranka Braća Italije ima neofašističko poreklo.

U razgovoru za Gardijan, Skurati je ipak insistirao na tome da se, u cilju jačanja antifašizma, priče o istorijskim korenima pokreta više ne mogu oslanjati isključivo na tačku gledišta onih koje je progonio.

– Razlog zašto sam počeo da pišem o Musoliniju bio je zato što sam osetio hitnu potrebu da razbijem ono što ja nazivam paradigmom žrtve. Potpuno sam uveren da se Italija i Evropa nikada neće u potpunosti pomiriti sa fašizmom ako zanemarimo da se pozabavimo fundamentalnom činjenicom: bili smo fašisti. Svi smo bili zavedeni. Moramo da se osećamo odgovornim za to poglavlje naše istorije – kaže Skurati.

Skuratijevi mukotrpno istraženi „dokumentarni romani” – čiji treći deo, “M: Poslednji dani Evrope”, objavljen 2022. pokušava da spreči čitaoca da bude previše uvučen u Musolinijevu toksičnu psihologiju suprotstavljajući fikcionalizovane monologe arhivskim dokumentima, kao npr. novinski članci i izveštaji tajne policije.

Rajtova serija, po scenariju Stefana Bisesa i Dejvida Serina, scenarista “Gomore”, odlučuje se za drugačiju, rizičniju strategiju: „da izgradi tu empatiju, a zatim izvuče tepih i kaže “Čekaj malo, da li shvataš čime se baviš?”

Musolini glumca Luke Marinela ruši četvrti zid da bi direktno govorio publici, pozivajući ih da se pridruže njegovom cilju: „Prati me, i ti ćeš me voleti. Učiniću te fašistom.”

Oživljavanje smrtonosnih diktatora iz 20. veka u Evropi na ekranu i dalje se smatra rizičnim umetničkim poduhvatom. Na pitanje da li može da zamisli da snimi sličnu seriju o Hitleru, Rajt je rekao: „Nemam pojma. Zaista ne znam kako da odgovorim na to.“

Zategnuti moralni luk “M: Sin veka” vodi od Musolinijevog početka kao autsajdera koji podiže rulju u milanskim tavernama do ključnog trenutka u junu 1924. godine, kada se njegova karijera približila kraju zbog smrti socijalističkog lidera Đakoma Mateotija. Suočen sa ogorčenim parlamentom, Musolini je preuzeo odgovornost za ubistvo kao šef fašističke partije i usudio je svoje kritičare da ga krivično gone. Neuspevši da iskoriste priliku, omogućili su da Italija padne u punu diktaturu.

Kada je prvobitno osmišljavao seriju, Rajt je rekao da je plan da se Musolinijev dijalog vodi na italijanskom, ali direktna obraćanja kameri na engleskom. Odustao je od plana nakon što je Meloni preuzela dužnost u oktobru 2022. „U tom trenutku“, rekao je, „odlučili smo da želim da svaki Italijan razume svaku reč“.

Bonus video: Analitičar iz Rima – Meloni i dalje ne želi jasno osuditi fašizam, pobunu medija i studenata