0
Grupa stručnjaka iz različitih oblasti kreirala je 3D rekonstrukciju Rafaelovog lica, posle čega je ne samo jasnije kako je slavni renesansni umetnik izgledao, nego je razrešena i viševekovna misterija o tome ko je sahranjen kraj njega u njegovom grobu, preneli su svetski mediji.
Istraživači sa Univerziteta u Rimu iskoristili su gipsani odlivak lobanje umetnika da bi napravili trodimenzionalnu rekonstrukciju njegovog lica, piše francuski „Figaro“. Nova studija izvedena spram odlivka napravljenog još 1833. godine pomogla je i da se potvrdi da su zemni ostaci umetnika, koji su predmet debata od kada su pohranjeni u Panteonu, autentični, prenosi portal „Artnjuz“.
Stručnjaci su takođe uporedili trodimenzionalnu rekonstrukciju sa Rafaeolovim autoportretima, a pored toga su otkrili i zemne ostatke nekoliko njegovih učenika nedaleko od mesta gde je veliki renesansni umetnik sahranjen.
Profesorka forenzičke antropolgije Kristina Martinez – Labarga i grafički dizajner i profesor Raul Karbone ispričali su novinarima da je „rekonstrukcijom lica, kao interdisciplinarnom tehnikom, zasnovanoj isključivo na obliku lobanje moguće predstaviti izgled lica neke osobe u vreme kada je preminula“.
„Prvi put imamo konkretan dokaz da skelet, ekshumiran 1833. godine, pripada Rafaelu Santiju. Sve do sada nismo bili sigurni da su ostaci nađeni i sačuvani u Panteonu zaista njegovi“, rekao je za „Figaro“ Matija Falkoni, molekularni biolog sa Univerziteta u Rimu.
On je francuskim medijima ispričao da je rekonstrukcijom zahvaćeno 80 odsto Rafaelovog lika, da nisu rekonstruisane njegove uši jer su bile pokrivene kosom, te da 3D model pokazuje da su oči i usta na autoportretima njegovi, a da je umetnik na njima „ulepšavao svoj nos“.
Slikar, deo „trijumvirata majstora renesanse“ zajedno sa Mikelanđelom i Leonardom da Vinčijem, umro je u 37. godini. Prema jednoj verziji, preminuo je od sifilisa, a prema drugoj, šire prihvaćenoj, uzrok smrti je bila upala pluća koju je umetnik dobio najverovatnije posećujući ljubavnice u hladnim noćima.
O Rafaelu se već dosta pisalo ove godine, jer se obeležava pet vekova od njegove smrti 1520. Izložba u Rimu, sa više od 200 radova velikog umetnika, morala je da bude zatvorena zbog pandemije, ali je ponovo otvorena u junu i moći će da se pogleda do 30. avgusta.
