0
Skoro šest meseci nakon što je brutalno napadnut, Ruždi se oporavlja i objavio je novi roman.
U „Pobedničkom gradu“ (Victory City), novom romanu Salmana Ruždija, pesnikinja i nadareni pripovedač, stvara novu civilizaciju čistom snagom svoje mašte. Blagoslovena od strane boginje, ona živi skoro 240 godina, dovoljno dugo da bude svedok uspona i pada svog carstva u južnoj Indiji, ali njeno trajno nasleđe je epska pesma, piše „Njujork tajms“.
„Ostaje samo ovaj grad reči“, piše pesnikinja Pampa Kampana na kraju svog epa, koji zakopava u ćup kao poruku budućim generacijama. „Reči su jedini pobednici.“
Uokviren kao tekst ponovo otkrivenog srednjovekovnog sanskritskog epa, „Pobednički grad“ govori o stvaranju mitova, pripovedanju priča i trajnoj moći jezika. To je takođe trijumfalni povratak na književnu scenu za Ruždija, koji je mesecima bio povučen iz javnog života, oporavljajući se od brutalnog ubadanja nožem dok je bio na sceni tokom književne večeri u Njujorku prošle godine.
Napad na Ruždija potresao je književni svet. Decenijama je Ruždi bio poštovan ne samo kao romanopisac, već i kao ikona slobode govora koja se suočila sa pretnjama smrću zbog svog romana „Satanski stihovi“, ali je nastavio da piše i govori protiv netolerancije. Nakon što je prošlog leta napadnut, kolege pisci i kulturne ličnosti izrazili su ogorčenje i okupili se na bdenjima u njegovu čast, iznoseći lične priče o njemu i čitajući odlomke iz njegovih romana.
Sada, sa izlaskom „Pobednički grad“, pisci se ponovo okupljaju oko Ruždija da bi slavili njegovo delo. Mnogi to vide kao trenutak da proslave Ruždijevu bujnu i razigranu maštu, da se pažnja vrati na njegovu fikciju i da uživaju u činjenici da je Ruždi ovde da prisustvuje prijemu njegovog romana. Neki kažu da je sveobuhvatna poruka knjige – da će priče nadživeti političke sukobe, ratove, kolaps imperija i civilizacija – poprimila pojačan odjek u svetlu onoga što je Ruždi preživeo.
„On govori nešto prilično duboko u ‘Pobedničkom gradu“, rekao je romanopisac Kolum Meken, Ruždijev prijatelj. „On kaže: ’Nikada nećete oduzeti fundamentalni čin pripovedanja od ljudi.‘ Suočen sa opasnošću, čak i pred smrću, uspeva da kaže da je pripovedanje jedna valuta koju svi imamo.“
Ruždi je isporučio „Pobednički grad“ svom izdavaču, Random House, u decembru 2021. godine, a izdavačka kuća je najavila izdanje u leto 2022, ne mnogo pre nego što je Ruždi napadnut. Tokom oporavka, on je željno iščekivao odgovore na roman, rekao je Meken. Kada je Meken poslao mejl Ruždiju i zatražio Ruždijevu dozvolu da pročita odlomke iz „Grada pobede” na događaju održanom u decembru u “Centru za fikciju” u Bruklinu, Ruždi je bio oduševljen, rekao je Meken.
„Postoji neka vrsta žestine duha“, rekao je Meken, Ruždijevo „koristiću ovo moćno oružje jezika, i ono je jače od bilo čega što možete da bacite na mene.“
Ruždi nije bio dostupan za komentar, rekao je njegov izdavač. Prijatelji i kolege pisci izveštavaju da njegov oporavak napreduje; održava kontakte, počeo je da planira nove projekte i zabavan je i brz kao i uvek.
„Izuzetno je otporan“, rekao je romanopisac Hari Kunzru, koji je rekao da je nedavno posetio Ruždija i da je bio oduševljen što ga je našao dobrog raspoloženja i pričao o svom radu. „On je još uvek Salman kakav je bio. Izgubio je oko i još se oporavlja od nekih drugih povreda, ali to ga nije dotuklo.”
Kunzru je rekao da se nada da će „Pobednički grad“ ponovo skrenuti pažnju na Ruždijevu fikciju i poslužiti kao podsetnik da je on pre svega romanopisac, više nego zagovornik slobode govora ili žrtva zlonamernog napada.
„Ovo je radosna predimenzionirana knjiga, ekstravagantna knjiga, koja mu pokazuje da izražava svoje pune sposobnosti i koristi svu svoju kreativnu moć“, rekao je on. „To bi trebalo da nas podseti da je on romanopisac i pripovedač više nego politički simbol.
Ruždi je dugo bio jedan od najslavnijih svetskih pisaca. Objavio je 14 prethodnih romana, često fantastičnih dela koja spajaju istoriju i politiku sa elementima magičnog realizma. Rođen u Mumbaju (tadašnjem Bombaju) 1947. godine, objavio je svoj prvi roman „Grimus“, naučnofantastičnu priču koju je nazvao „baš opskurnom“, 1975. godine. 1981. objavio je „Deca ponoći“, magičnu realističku bajku smeštena u Indiju neposredno posle podele zemlje i promene granica, koja je osvojila Bukerovu nagradu i pokrenula njegovu karijeru.
Sedam godina kasnije, njegov život se preokrenuo kada je objavio „Satanske stihove“, roman koji je uključivao izmišljeni prikaz života proroka Muhameda, sa prikazima koje su neki muslimani smatrali bogohuljenjem. Ubrzo nakon toga, ajatolah Ruholah Homeini, vrhovni vođa Irana, izdao je saopštenje u kojem poziva na Ruždijevu smrt, stavljajući nagradu od 2,5 miliona dolara za njegovu glavu i pozivajući muslimane da ga traže i ubiju. Ruždi se skrivao skoro deceniju, o čemu priča u svojim memoarima „Džozef Anton“.
Neki od Ruždijevih prijatelja žalili su se da je Ruždi, koji je društven i ekstrovertan i uživa da bude u centru pažnje, bio primoran na izolaciju u trenutku kada bi trebalo da uživa u promociji svoje knjige.
Margaret Atvud, koja je uz Vagnera i autora Nila Gejmana učestvovala na panelu o „Pobedničkom gradu“, rekla je da oseća obavezu da govori o Ruždijevom najnovijem radu, s obzirom da on nije bio u poziciji da se javno pojavi.”
„Morate, takoreći, osujetiti pokušaj da se on isključi“, rekla je Atvud.
„Prošao je kroz toliko toga, skrivajući se svih tih godina, osećajući da je pod pretnjom smrću“, dodala je ona. „On je, pre svega, pripovedač.“
Bonus video: Zašto je plakao Frenzen dok je čitao Elenu Ferante?
