Radiohead ili Desingerica? Velike nade domaćeg rokenrola Mitsko Biće i Oxajo daju odgovor na generacijsko pitanje

Oxajo je bend iz Beograda koji je privukao pažnju pesmom „Put“, kojom je zauzeo drugo mesto na takmičenju Zadužbine Milan Mladenović. Reč je o grupi koju predvodi Dušan Strajnić Dukat (Stray Dogg), koji svira mešavinu aleternativnog roka i „amerikane“. Mitsko Biće je bend koji je pokrenuo Jovan Ilić, a pažnju je privukao EP izdanjem „Tužne pesme u slatko-kiselom sosu“, koji je nastao u saradnji sa sastavom Kineski restoran.

Dušana Strajnića Dukata domaća publika svakako već zna kao frontmena amerikana sastava Stray Dogg preko pesama na engleskom „Time“, „Smile“ i „Away“, ali u formi Oxaja on se predstavlja i kao autor pesama na srpskom jeziku. U razgovoru za Novu Dukat kaže da je prelazak na srpski (pa i ćirilicu u nazovu benda!) bio spontan.

„Ne pridajem tome preveliki značaj. Počeo sam prosto igrom slučaja da pevam pesme na srpskom za Nebesku temu, dokumentarni film o Vladi Divljanu. Nikad nisam razmišljao o tome zašto pevam na engleskom, jer sam samo takvu muziku slušao i tako sam zamišljao svoju muziku. Kada je od mene traženo da pevam na srpskom, video sam da to radi mene i druge. Tek sa Oxajom sam otključao pisanje i pevanje na srpskom i imao sam utisak da konačno imam neku novu stvar. A trebala mi je nova stvar, jer sam bio malo zaglibio za vreme korone i postao sam s muzikom na nekoj distanci. Pevanje na srpskom mi je polje koje nisam dovoljno istražio – a to je drugačije pevanje, drugačije pisanje, novi je smisao. Kada sam počeo da izvodim pesme na srpskom, publika Stray Dogga je ubedljivo najbolje reagovala na pesme na srpskom. Ljudi su mi govorili da su te pesme direktnije dolazile do njih i da su pogađale pravo u srce. Plan mi je da novi album Stray Dogga bude na srpskom“, kaže Dukat.

Ako je on već iskusno ime srpske muzičke scene, Mitsko Biće je sasvim nova pojava, a koncert u Domu omladine je možda i prva prilika da ih uživo vidi malo veći broj ljudi. Jovan Ilić kaže za Novu da je nastupanje u Domu omladine najlogičnija stvar na svetu za jedan srpski rokenrol bend.

„Čudna su to stanja. Jasno je da bez toga sigurno ne bih mogao, a ume da bude jako stresno. To dosta podseća na neki toksični odnos, za koji mi sad postaje jasno zašto postoji i koju funkciju ima. Ranije je umelo da bude jako prijatno kada te ljudi slušaju, a veoma neprijatno kada ne slušaju, ali sada je to manje važno. Smisao je da samo sviram“, kaže Ilić.

Mitsko Biće je malo šira publika mogla prvi put da vidi u emsiji „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, gde su izvodili pesmu „Sa tobom“, ali koncert u Domu omladine će biti prilika da se čuje mnogo više onoga što ovaj bend ima da ponudi. Ne bi trebalo da vas iznenadi ni ako izvedu neku zanimljivu obradu, poput pesme „Izrael i Palestina“ folk zvezde Tee Tairović. Morali smo Jovana da pitamo kako njegova generacija danas reaguje na rokenrol, koji je miljama daleko od Desingerice i Pljugice.

Radiohead ili Desingerica?

„Išao sam u dizajnersku školu s padavičarima i alternativcima. U srednjoj školi smo bili većina, a u osnovnoj sekta i manjina. To je baš široka tema koja ne bi trebalo da se svodi na to da sam ja dobar jer slušam rokenrol, a oni loši jer to ne slušaju. To je previše pojednostavljena priča. Čini mi se da je sve postalo čist konzumerizam i da je to postao najveći problem. E sad, da li ja konzumiram Baha, Radiohead ili Desingericu drugo je pitanje. Mislim da je najvažnije ono što se dešava s čovekom koji je u kontaktu s umetničkim delom. Mora postojati prostor koji dovodi do novih pitanja i novih iskustava koji ne govori o meni samo kao o proizvodu društva – ja sam muzičar Mitsko Biće, imam muziku koja liči na Maka DeMarka, to je dobro, to je kvalitetno, ja slušam Radiohead zato što oni prave neku promišljenu muziku. A u stvari bih voleo da tu postoji nešto mnogo, mnogo više od toga, nešto što u meni budi nove svetove, što me vodi u neka druga stanja, nešto što prožima moje biće daleko više od koncepta konzumerizma, lajkova, instagram profila, kategorija“; kaže Ilić.