Vladimir Putin ne vodi samo ratne operacije u Ukrajini, jer u toku je i žestok kulturni rat, piše „Njujork tajms“.
Ruski predsednik je nedavno održao zapaljiv govor u čijem fokusu nije bila invazija na Ukrajinu, već nešto što je postala njegova lična opsesija – kansel kultura.
Putin je u govoru rekao da su zapadne elite „kanselovale“ spisateljicu Dž. K. Rouling, jer nije zadovoljila obožavaoce takozvanih rodnih sloboda. Putin se tu osvrnuo na kritiku na koju je autorka „Harija Potera“ naišla nakon izrečenih stavova o transrodnim osobama.
Putin je nastavio i dalje, pa je ustvrdio da je Japan „cinično odlučio da kanseluje“ činjenicu da je SAD ta koja je bacila atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki na kraju Drugog svetskog rata. Sada je, prema njegovom sudu, Zapad zauzet kanselovanjem Rusije „čitave jedne hiljadugodišnje države i našeg naroda“.
„Njujork tajms“ piše da je Putin ovim govorom hteo da pretvori kulturne frustracije i stereotipe u političku korist, i to jezikom koji bi mu omogućio da nađe saradnike na Zapadu.
„Ovo je njegov kulturni front. On i tamo vodi rat“, kaže Andrej Kolesnikov, saradnik Karnegi centra u Moskvi.
Zanimljivo je i da su čak i tokom govora posvećenog kulturi spomenuti nacisti.
„Imena Čajkovskog, Šostakoviča i Rahmanjnova skidaju se sa repertoara. Ruski pisci i njihove knjige su zabranjeni. Poslednji put kada je vođena tako masovna kampanja da se uništi književnost to se desilo za vreme vlasti nacista u Nemačkoj pre skoro 90 godina“, rekao je Putin.
Kolesnikov kaže da je glavna publika za Putinov rat protiv „kansel“ kulture i dalje unutar Rusije, jer on na osnovu tih frustracija dobija veliki deo podrške domaće javnosti. Međutim, predstavljanje Rusije kao zaštitnika tradicionalnih vrednosti od naleta liberalizma je poruka koja može da naiđe na simpatije širom sveta – uključujući i američke desničarske komentatore poput zvezde TV Foksa Takera Karslona, čiji monolozi česta bivaju preneseni i na ruskoj državnoj televiziji.
„Mi imamo ustavno pravo na slobodu štampe, ali je u praksi nemamo. A to nije ruska propaganda“, rekao je Karlson u klipu koji je sinhronizovan na ruski jezik i prikazan na državnom Kanalu 1 u Rusiji.
Putin je u govoru od petka kansel kulturu opisao kao javni ostracizam u kojem se bojkotuju i ućutkuju ljudi koji se ne uklapaju u moderne kalupe, bez obzira na to koliko apsurdni oni bili.
Putin aktivno pokušava da Ruse ubedi da ne očajavaju zbog toga što ih Zapad izopštava, pa je tako poslednja u nizu kopanija koje su obustavili poslovanje u Rusiji najveća muzička platforma Spotifaj.
„Domaća kultura je uvek štitils identitet Rusije“, rekao je Putin. „Spremno je prihvatala ono što je najbolje i kreativno, ali odbacivala ono što je prevarantsko i plitko, kao i ono što uništava kontinuitet naših duhovnih vrednosti, moralnih principa i istorijskog pamćenja“.
Putinov glavni argument je da je Rusija kulturno superiorna, jer poštuje istoriju i tradiocionalne vrednosti.
Nisu, međutim, svi ruski umentici proterani sa Zapada.
„Njujork tajms“ piše da je Metropoliten opera u petak postavila novu verziju „Evgenija Onjegina“ Čajkovskog, sa troje ruskih umetnika u ansamblu. Iste večeri, Njujorška filharmonija je izvodila Devetu simfoniju Šostakoviča, dok su za sledeću planirani Rahmanjinov i Prokofjev. Čikaški simfonijski orkestar je usred serije koncerata posvećenih isključivo Čajkovskog.
Međutim, te činjenice ne zanimaju Putina. Mnogo više koristi on ima od „otkazanih“ ruskih umetnika. Tokom govora od petka, ruskom predsedniku se preko video-linka pridružio dirigent Valerij Gergijev, koji je uklonjen s mesta glavnog dirigenta Minhenske filharmonije jer je odbio da se ogradi od napada na Ukrajinu. Putin je odlučio da ga nagradi, pa je Gergijevu ponuđeno da postane zajednički direktor Boljšoj teatra u Moskvi i Marijanskog teatra u Sankt Peterburgu.
Boljšojem trenutno upravlja Vladimir Urin, koji je prošle nedelje potpisao pismo kojim je iskazan protest zbog rata u Ukrajini.
„Sada je najvažnije indoktrinirati njegove pristalice“, kaže Kolesnikov. „Naš kulturni život neće biti okončan, a od Zapada nam ništa ne treba“.
Što se tiče Dž. K. Rouling, njoj nimalo nije prijalo da bude u istom košu sa Putinom.
„Kritike kansel kulture ne bi trebalo da upućuje neko ko u ovom trenutku ubija civile samo zato što pružaju otpor i koji trpaju u zatvor i truju svoje kritičare“, napisala je ona na Tviteru.
Bonus video: Minja Bogavac ispašta državne grehe
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare