0
Vest o smrti mladog reditelja Igora Vuka Torbice odjeknula je čitavim regionom. Njegov put i delo bi mogli da se ucrtaju u mapu eks Ju jer je za 33 godine gotovo nomadskog života svojom umetnošću obeležio mnoge gradove u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji.
Rođen je u Drvaru 1987. detinjstvo je proveo u Rovinju, a srednju školu je pohađao u Puli, da bi zatim upisao Fakultet dramske umetnosti u Beogradu gde je studirao u klasi Alise Stojanović. Već na trećoj godini njegova ispitna predstava „Pokojnik“ dobija glavnu nagradu festivala Studio fest i ona ulazi na redovni repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Sa 26 godina, kada je diplomirao, Igor Vuk Torbica već važi za jednog od mladih reditelja koji mnogo obećavaju. Predstavom „Hinkeman“ dobio je nagrade na festivalima u Užicu, Zagrebu i Rijeci.
Putanja njegove karijere se kretala od Beograda, preko Novog Sada, Zagreba, Ljubljane, Budve, Sombora, a preminuo je u Rovinju za koji su ga vezivali dani detinjstva.
Pročitajte još:
„Kad imate privilegiju, a ja sam stvarno zahvalan na toj privilegiji, da putujete po cijelom našem bivšem prostoru, shvatite da ste na prostoru vrlo malih razlika, a potpunog razumijevanja. Nažalost, na prostoru koji je te razlike pretvorio u veliku mržnju istih tih malih razlika. Ali ovdje gdje se ja krećem, ljudi su otvoreni, jednaki, znatiželjni, i voljni da imaju kulturnu razmjenu. To jeste privilegija“, rekao je o svojoj „jugoslovenskoj karijeri“ Torbica za „Vreme“.
Ono što je navodio kao zajedničko za sve scene na kojima je radio je između ostalog – jezik.
„Sem problema koji dijelimo potpuno ravnopravno, a to je kriza osjećanja kulture i njene nužnosti od strane političara ili zvanične politike – ali ne samo zvanične, ono što nas čini istima ili jednakima ili dovoljno sličnima, ma koliko mi htjeli da povlačimo granice između toga, jeste jezik, koji ne mora da bude isti.
Ja nisam taj koji ga po svaku cijenu zove istim, ali je jedna stvar neosporna: da i vi i ja, i ja sa mojim kolegama na probi, ne moramo da koristimo drugi jezik da bi se razumjeli. Mi moramo prestati da živimo strahove malih razlika i potrebu da označimo te razlike. Treba da shvatimo koje su prednosti činjenice da se razumijemo. I samim tim postaćemo snažniji“ govorio je za Slobodu Evropu.
Malo je umetnika koji u tako kratkom životnom veku uspeju da svojom genijalnošću osvoje publiku u toliko gradova bivše Jugoslavije. Igor Vuk Torbica je definitivno bio jedan od njih. „Hinkeman“, „Carstvo mraka“, „Mizantrop“, „Tartif“, „Tit Andronik“, „Bakhe“, „Krvave svadbe“ su samo neke od predstava po kojima će biti zapamćen.
Ovih dana je trebalo da radi u Zagrebačkom kazalištu mladih (ZKM), a kako saznajemo, ostavio je dva oproštajna pisma, jedno namenjeno dugogodišnjoj devojci Hani Selimović, a drugo profesorki Alisi Stojanović.
Vreme i mesto sahrane Torbice biće naknadno objavljeni.
