0
Istoga dana kada je 28. decembra 1895. godine priređena prva filmska projekcija na svetu dela braće Limijer u Parizu Jugoslovenska kinoteka će obeležiti značajan jubilej za našu kinematografiju.
Čak 110 godina od nastanka prvog srpskog igranog filma – „Karađorđe“ i početka organizovane filmske produkcije u Srba, koju je započeo Svetozar Botorić biće proslavljeno sutra u Muzeju jugoslovenske kinoteke.
Ova prekretnica u domaćoj kinematografiji biće obeležena predavanjem Aleksandra Erdeljanovića, upravnika Arhiva Jugoslovenske kinoteke o 110 ličnosti značajnih za srpski narod od 1904. do 1945. godine, kao i pratećim filmskim programom.
I dok Erdeljanovićevo predavanje počinje od 18 časova u Muzeju kinoteke, u Kosovskoj, od 21 sat na programu su dokumentarni filmovi koje je 1911. godine producirao Botorić, a snimio Luj de Beri, među kojima su: „Rođendan kralja Petra Prvog“, „Trke na Banjici“, „Jedna seoska srpska svadba“… Takođe, biće prikazana i dva igrana filma koje je potpisao Čiča Ilija Stanojević – „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi“, u kojem igraju Dobrica Milutinović i Aleksandar Milojević, i zvanično naš prvi film „Karađorđe; ili, život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“, sa Miloradom Petrovićem i Čiča Ilijom Stanojevićem. Čiča Ilija u tom filmu ima dve role: turskog paše i Vujice Vulićevića, ubice Karađorđa.
Pored predavanja i projekcije, posetiocima Muzeja Jugoslovenske kinoteke će biti predstavljeni i lični predmeti prvog srpskog producenta, Svetozara Botorića, među njima dva pečata njegovog preduzeća. Botorić je inače bio vlasnik hotela „Pariz“ na Terazijama gde je još 1908. godine otvoren prvi stalni bioskop u Srbiji.
Aleksandar Erdeljanović je svojevremeno, pričajući kojim sve blagom raspolaže Jugoslovenska kinoteka, za Nova.rs istakao da se 1911. uspostavila filmska proizvodnja u zemlji:
– Tada su producenti Svetozar Botorić i Đoka Bogdanović počeli da prate politički život i kraljevsku porodicu. Imate divne filmove kao što je „Svečana predaja starih i prijem novih zastava“, iz leta 1911. koji je radio, na Botorićev poziv, Luj de Beri, kao i naš prvi igrani film „Karađorđe“. Zatim predivan film „Trke na Banjici“ gde na bini sede kralj Petar, prestolonaslednik Aleksandar i njegov brat, nesuđeni kralj Đorđe Karađorđević i sestra, ruska princeza Jelena i vidimo i njihove ljudske crte – kazivao je naš sagovornik.
Naše najstarije igrano ostvarenje snimano je tokom avgusta i septembra 1911. na obali Save, Kalemegdanu, Topčideru, Banjici kao i u hotelu „Pariz“. Po scenariju Ćire Manoka, inače poslovnog ortaka Botorića zasluge za režiju našeg prvog igranog filma ima Čiča Ilija Stanojević.
Podsetimo, Čiča Ilija je bio jedan od najstarijih srpskih glumaca i naš prvi režiser. Takođe, i jedan od prvih srpskih filmskih glumaca. Rođen je u centru Beograda 1859, nadomak spomenika knezu Mihailu, kod Narodnog pozorišta zbog čega je govorio:
„Pao sam iz majčine utrobe baš na tle na kojem je kasnije sagrađena pozornica, te sam zato bio primoran da budem glumac“.
U teatru je odigrao više od 500 uloga. Živeo je kraj „Tri šešira“ u Skadarliji, koja mu je bila omiljena kafana, a samo dve godine nakon što je potpisao prvi srpski igrani film jedno vreme držao je kafanu „Kod dva astala“ u Jagodini.
A u prvom srpskom igranom ostvarenju Čiča Ilija Stanojević pokriva čitav Karađorđev život, od detinjstva do smrti, uz prelomne istorijske događaje u kojima je učestvovao, pokazujući kako je, uprkos tragičnom odlasku, postao besmrtan!
U oktobru 1911. održana je premijera filma za novinare na kraljevskom dvoru, a u novembru prikazivan je u bioskopu „Pariz“ za publiku. Dospeo je čak do Amerike! I onda mu se gubi svaki trag. Tako je bilo sve do 2003. godine kada je ovaj dragulj sasvim nenadano pronađen u Austrijskoj kinoteci…
Bonus video:
Kralj Aleksandar Karađorđević