0
Pikasov muzej u Parizu postavio je izložbu nikad ranije viđenih dela španskog majstora, koje je zaveštalo njegovo najstarije dete, ćerka Maja Ruiz-Pikaso.
Na izložbi je predstavljeno devet velikih umetnikovih radova i lični porodični predmeti koji datiraju od 1895. do 1971. godine. Izbor uključuje crteže, slike, fotografije, bojanke i divnu „kako se slika“ knjigu koju su umetnik i njegova ljubav Marie-Thérèse Walter napravili za Maju.
Izložbu, „Maja Ruiz-Pikaso, ćerka Pabla“, zajedno su radili kustos Pikasovog muzeja Emilija Filipot i Majina ćerka Dajana Vidmajer-Ruiz-Pikaso, koje su slučajno otkrile crteže i skice dok su prolazile kroz skladište. Dajana je pokazala majci, koja sada ima 86 godina, i setila se da je crteže pravila sa ocem, piše Artnet.
Maja se prisetila da je tada nedostajalo vremena, papira i olovaka.
– Koliko puta smo čuli da neko dok gleda Pikasovo platno kaže: ‘Dete je to moglo da uradi!’“, napisala je Dajana u knjizi koja prati izložbu. Mnoge umetničke revolucije 20. veka dočekane su ismevanjem i skandalima, istina, ali u Pikasovom slučaju postoji tračak istine u toj presudi – kaže Maja, njegova prva ćerka i dodaje:
– Misterija života, a samim tim i detinjstva, uvek je ispunjavala mog oca.
Pikaso je crtao sa Majom na način na koji je crtao sa svojim ocem, koji je bio profesor crtanja, a skice otkrivaju ovu dirljivu razmenu.
– Zato je verovatno moj otac pisao u moje sveske i bojio mojim olovkama. Još uvek imam lepa sećanja na one trenutke kada smo se našli u kuhinji da zajedno crtamo. To je bilo jedino mesto u stanu gde je bilo toplo – rekla je Maja za Observer.
Crteži takođe daju uvid u Pikasa kao oca i umetnika.
– Postoji prelepa stranica na kojoj on crta činiju, a ona drži činiju. Ponekad ona pravi sliku, a on drugu, pokazujući joj pravi način da to uradi. Ponekad bi prikazivali različite scene. Drugi put bi nacrtao psa ili šešir. Ponekad koristi celu stranicu da nacrta jednu stvar. Drugi put on prikazuje određene scene, scene cirkusa. To je veoma interesantno – prepričava Dajana.
Bonus video: Veliki umetnik čija smo dela posmatrali „drugačijim“ očima