0
"Ljubav je u vazduhu", čuveno delo uličnog umetnika Benksija iz 2003. godine, prvo je koje će moći da se kupi Bitkoinom ili Eterom na predstojećoj aukciji u Sotbiju.
Aukcijska kuća Sotbi prva je koja uvodi kriptovalute kao metod plaćanja za umetnička dela u „fizičkom obliku“ i to nakon uspeha prošlomesečne kupovine digitalnih- token radova.
Za početak su odabrali jedan od najprepoznatljivijih radova Benksija. Uoči aukcije poznati rad „Ljubav je u vazduhu“ procenjen je u „normalnom novcu“ u rasponu od tri do pet miliona dolara, odnosno između 35 i 53 Bitkoina. A prva aukcija na kojoj će biti moguće plaćanje kriptovalutom zakazana je za 12. maj u njujorškom ogranku Sotbija.
Iako je omogućena kupovina kriptovalutama, sama licitacija, kako je predviđeno, odvijaće se po standardnoj proceduri, javlja CNN. Licitiraće se u novcu, tačnije američkim dolarima, ali onome ko ponudi najviše biće omogućeno plaćanje u kriptovaluti. Sotbi prihvata i Bitkoin i Eter, svejedno je…
Konačno prihvatanje kriptovalute kao načina plaćanja za umetnička dela u aukcijskim kućama rezultat je saradnje Sotbija i jedne od najvećih platformi na svetu za razmenu kriptovaluta, Koinbejs.
Ovaj najnoviji potez čuvene aukcijske kuće i ne čudi, s obzirom da se umetnički svet u poslednje vreme susreće sa velikim talasom promena.
Podsetimo, polovinom marta aukcijska kuća Kristi postavila je rekord kada je potpuno digitalno delo američkog umetnika Bipla prodato za 69,3 miliona dolara. Taj rad, nazvan „Everydays: the First 5.000 Days“, kolaž crteža i animacija svakodnevno prikupljenih tokom 5.000 dana, autora Bipla, čije je pravo ime Majk Vinkelman (39) vinuli su u „odabrano društvo“ najskupljih umetnika na svetu.
Tu onlajn prodaju pratilo je rekordnih 22 miliona ljudi, što je bio, kako su tada preneli mediji, „meteorski uspon“ nove tehnologije za potvrdu autentičnosti uz upotrebu „blokčejna“ koji se koristi za kriptovalute. Taj „blokčejn“ se pokazao kao „čudesni lek protiv kopija“, jer su one bile jedna od kočnica u razvoju digitalne umetnosti. A to rekordno delo bilo je u obliku „nezamenljivog tokena“ (non-fungible token – NFT).
I nakon ogromnog uspeha Kristija, koji je „povukao nogu“, i Sotbi, osnovan daleke 1744. godine, prošlog meseca je ponudio digitalnu, token kolekciju Paka „Fugible“. I čak 3.000 kupaca učestvovalo je na licitaciji, a kolekcija je otišla za gotovo 17 miliona dolara.
Iako je ovo prvi put da će se omogućiti plaćanje u kriptovaluti u jednoj velikoj aukcijskoj kući za delo u „fizičkom obliku“, ovakvu vrstu „transakcija“, kada je u pitanju umetnost, isprobala je još pre četiri godine londonska privatna galerija „Dadiani Fine Art“.
Najpoznatiji ulični umetnik na svetu tokom čitave karijere trudi se da „razbije“ status kvo. Čovek, čiji identitet ni posle tri decenije rada nije poznat, proslavio se sa provokativnim akcijama na ulicama širom sveta i delima koja su reski, ali i duhoviti društveno-politički komentar. Benksijevi murali godinama unazad krase London, Njujork, Melburn…Takvu „gerilsku“ umetnost neki su svojevremeno nazivali i vandalizmom, ali dela umetnika iz Bristola uvek izazivaju ogromnu pažnju, i dostižu astronomske cene na tržištu.
Podsetimo, Benksijev prvi mural osvanuo je 1997. godine u Bristolu, a od tada je umetnik ušetao u Luvr i na zid muzeja okačio svoju verziju „Mona Lize“, ali sa žutim nasmejanim licem, „oslikao“ sigurnosne zidove u Vitlejemu, pa pokretne toalete na „Glastonberiju“, najvećem britanskom festivalu „pretvorio“ u Stounhendž…
Jedno od poslednjih dela, nastalih tokom pandemije, jeste „Achoo!!“ koji je pred kraj prošle godine osvanuo na zidu jedne neugledne kuće u Bristolu, na vrhu najstrmije ulice u Engleskoj. Mural „ubitačne poruke“, s obzirom da je na njemu bila baba koja, usred pandemije, kija, širi bacile i ispada joj vilica, pre dva meseca je sklonjen kako bi išao na aukciju.
Ali, jedan od Benksijevih najskandaloznijih poduhvata bio je uništavanje sopstvenih umetničkih dela nakon što su prodati na aukciji u londonskom Sotbiju pre tri godine za 1,4 miliona funti.
Uoči prodaje, iz aukcijske kuće Sotbi objasnili su da je prihvatanje kriptovalute za delo „Ljubav je u vazduhu“ zapravo odavanje počasti Benksijevom radu:
„Konačno ujedinjujemo najvećeg remetilačkog faktora u svetu finansija sa glavnim remetilačkim faktorom u svetu umetnosti“.
