Jedna od najpopularnijih serija na svetu u ovom trenutku je "Impičment" (Impeachment) o skandalu u Beloj kući u kojem su se našli Monika Levinski i bivši američki predsednik Bil Klinton. Evo prvih kritika iz vodećih zapadnih medija.
“Impičment”, serija od 10 delova koje je uglavnom napisala Sara Burdžes, stavlja u središte birokratkinju Lindu Trip. Sve počinje 1998. sa ispitivanjem Monike Levinski u hotelu, kao deo istrage Pole Džons. Onda nas vraća u 1993. i samoubistvo Vinsa Fostera, vezano za aferu Whitewater, piše “Gardijan”.
To je početak Tripove transformacije od lojalne službenice Bele kuće do ogorčenog zaposlenog koji bi rado postavio bombu. Trip je umrla prošle godine što je omogućilo autorima serije da je pomalo grubo predstave. Ona je otelotvorenje neispunjene sredovečne žene.To je sapunasta priča prožeta komedijom, pa čak i to što znamo ishod ne umanjuje zabavu.
Tripova je izbačena sa glamuroznog posla i poslata u Pentagon gde upoznaje Moniku koja je tu završila na sličan način. Tripova koja je od jednog književnog agenta dobila ideju da piše o insajderskim detaljima vezanim za Belu kuću, sada se povezala sa mladom 22-godišnjom Monikom željnom prijateljstva. Za to vreme u Arkanzasu se takođe bivša državna službenica Pola Džons sprema da podnese prijavu za seksualno uznemiravanje od strane predsednika. Kao i prethodna dva serijala ovog autora “Impičment” nam omogućava da se zagledamo i u sebe i posmatramo ključne istorijske trenutke, i da preispitamo svoja kritička sočiva kroz koje smo ih do sada posmatrali.
Novinar “Njujork Tajmsa” naziva seriju slojevitom i to u kontekstu šminke.
“Gips na licima u čudesnoj dolini, osim što skreće pažnju, ne odražava veštinu nijednog glumca, ali jeste metafora za izazov koji predstavlja serija kao ‘Impičment.’ Postoji nekoliko istorijskih činjenica koje ne unosi. Ali uprkos nekoliko upečatljivih predstava, suština i ideja samo povremeno izbijaju ispod gomile detalja. S vremena na vreme to je delikatan prikaz dvosmislene veze – da li je Tripova zaista zabrinuta za Levinsku, da li je teši, ili oboje? Ali suviše često njihovi razgovori koji su inače sačuvani na trakama Tripove i na drugim zapisima, više liče na dramatična repriziranja nego na stvarne razgovore između dvoje ljudi. ‘Impičment’ je najoštriji kad je u pitanju ogovaranje i način na koji se manipuliše moći.”
Kritičarka “Ivning Standarda” Suzan Bater posebno skreće pažnju na prikaz same Monike Levinski.
“Beni Feldstajn očarava u ulozi Levinske. Svaki njen izraz prenosi čitavu priču. Njen entuzijazam što je u Beloj kući oseća se iskreno kao i njen bol u srcu, konfuzija i strah. Stilizovana je tako da izgleda kao iz crtanog filma, sa šljokicama u repu… Klinton je upadljiv po svom odustvu u prve dve epizode, on se pojavljuje samo da flertuje sa Levinskom ili da priča o besplatnom zdravstvu za stare. Ima dosta nostalgije prema devedesetim”, zaključuje Baterova.
Bonus video: Najpoznatiji negativac Holivuda dobio svoju voštanu figuru