Najskuplja serija u istoriji, po romanu “Gospodar prstenova” Dž. R. R. Tolkina, sinoć je imala svoju premijeru sa prve dve epizode i odmah je dobila brojne recenzije.
Praktično otkako je najavljena pre nekoliko godina, Amazonovoj skupoj seriji prikvela „Gospodara prstenova“, “Prstenovi moći” (The Rings of Power), mnogo ljudi je predviđalo propast, piše “Njujork Tajms”. Zaista, takva serija krije puno opasnosti: mora da osvoji široku publiku i da bude u skladu sa voljenom filmskom trilogijom Pitera Džeksona iz ranih 2000-ih. I takođe mora da zadovolji mrzovoljne čitaoce Tolkina koji su decenijama raspravljali o ovom materijalu.
S obzirom da su prve dve epizode emitovane sinoć (nove epizode će se emitovati svakog petka, počevši od sledeće nedelje), kritike pljušte. Da li je ova najnovija TV mega-franšiza katastrofa ili trijumf? Briljantno ili dosadno? Neuspeh koji su mnogi predviđali ili serija koja će zavladati?
Džejms Ponjevozik, glavni televizijski kritičar “Njujork Tajmsa”, piše da u početku serija „ne izmišlja ponovo prsten“. Međutim, „dodaje nekoliko novih filigrana“, dodaje on. „Odmah dočarava vizuelnu čaroliju filmova. Što je još važnije, uspeva povremeno da stvori sopstvenu čaroliju, magiju pripovedanja.“ Neke od tih magičnih iskri dolaze u obliku „čoveka zvezde“, koji putuje u Srednju zemlju preko meteora, i nijansiranog prikaza Galadrijele: „Nemirna, opsednuta Galadrijel nalik Keri Matison možda nije samo Tolkin, “, piše Ponjevozik. „Ali ona je zanimljiva.“
Postoje neverovatno velika očekivanja da visokobudžetne serije fantastike ne samo da uspeju, piše Ros Dauthat, kolumnista mišljenja Tajmsa, već i da postave pravac za novo doba televizije: doba Blokbaster TV-a. Izazov za „Prstenove moći” biće humanizacija njegovih epskih karaktera i likova u centru pažnje sa kojima se publika može identifikovati. Seriji je „potrebno više politike i ličnosti i nemagičnih sukoba“, piše Douthat.
Proučavalac Tolkinovih dela, dr Majkl D. C. Drout, zazire od trenda stvaranja franšiza od književnih dela, posebno, u ovom slučaju, bez znanja ili dozvole preminulog autora. Ako gledaoci budu razočarani Amazonovom serijom, predviđa Drout, biće jer joj nedostaje „literarna i moralna dubina“ Tolkinovog sveta. On se pita: „Može li kompanija sa tolikom namerom da dominira kao što je Amazon zaista razumeti ovu perspektivu — i prilagoditi taj moral ekranu?“
Leon Miler iz “Poligona” smatra da su prve dve epizode serije „kratke“, uprkos tome što su „impresivno filmski“ urađene sa „bravuroznim radom kamere“. „Sve je to sjajno, ali je i tako poznato“, piše on. Proširivanje Tolkinovih mitova i pojačavanje nezgrapnog dijaloga u seriji bi pomoglo: „Jezik je bio velika stvar za Tolkina; on je bio don sa Oksforda koji nije samo učio jezike, on je izmislio svoje jezike iz zabave.”
Kritičar “Los Anđeles Tajmsa” Robert Lojd smatra da se serija uklapa u sivu sredinu, „ni katastrofa ni trijumf“, dodajući da smatra da su ženski likovi u prvom planu, posebno Galadriel (koju glumi Morfid Klark), od koristi za seriju. Jedina potencijalna mana je, kada prikazuje rasizam iz sveta fantazije, serija odlučuje da „previše očigledno usvoji jezik savremenih američkih predrasuda da bi istakla stvar“. Ali to je, kaže, „pre pitanje lošeg pisanja nego loše ideje“.
Glavna TV kritičarka “Varajetija”, Kerolin Framke, vidi lepotu u tome kako serija balansira toliko različitih likova i priča, poput ploča koje se vrte: „Kada jedna preti da će se srušiti, serija može jednostavno da pređe na sledeću dok ne bude spremna da bira tamo gde je stala.” Ipak, najstabilnija od tih ploča ostaje Galadrijela. Takođe, za one koji se pitaju da li je serija bezbedna za decu, ona određuje: „Da, sve dok mogu da podnesu rat ili povremeni strah od skoka orka.”
„To je povratak ispunjen spektaklom u s ljubavlju prikazanu Srednju zemlju“, piše Kevin E.G. Peri iz “Indipendenta”. Uprkos obećanju „užasno velike avanture“, on misli da su jedan od najboljih delova serije mali proto-hobiti poznati kao Harfutsi. „Harfutsi su ti koji zaista čine da ‘Prstenovi moći’ rade“, piše on. „Ove pastoralne scene uspevaju da uhvate magiju BBC verzije „Hronika Narnije“ iz kasnih 80-ih.“
Neki bi mogli imati problema sa početnim tempom serije, ali pisac Čarls Pulijam-Mur to vidi kao „veoma efikasan način da se ilustruje kako vilenjaci doživljavaju vreme veoma drugačije od drugih rasa koje nisu tako dugovečne. Takođe, vilenjaci su sada predstavljeni više kao „komplikovani ljudi sa manama“, a ne kao misteriozna bića. Pulijam-Mur najviše ceni praktične efekte poput skrivenih rupa u kampu Harfut, koje pružaju „neke od najmagičnijih trenutaka serije“.
Kritičar “Dejli Bista” Nik Šager se divi tome kako serija uključuje voljene likove — posebno Galadriel („dušu „Prstenova moći“) — dok istovremeno uspostavlja zapanjujuća nova kraljevstva. Ali on se najviše divi pažljivo proračunatom tonu serije — „ravnoteži između slavnog i podlog, romantičnog i brutalnog, euforičnog i očajnog, i velikog i intimnog“. Ovo je „uzbudljivo obimna fantazija“, piše Šager, zaključujući da se „oseća svežim i živim“.
Bonus video – Luna park: Finale serijala ili od Stefana Nemanje do Konfučija, bez nazad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare