5
Spojio je naizgled nespojivo - veliku erudiciju, s jedne strane, i provokaciju s druge, na sebi svojstven način, kaže za Nova.rs Ivan Čolović o Igoru Mandiću, koji je preminuo juče u 83. godini u Zagrebu.
Za Igora Mandića kulturni prostor u kome je radio, stvarao i koji je smatrao svojim, bio je i do kraja ostao, jugoslovenski prostor:
– Kao što je i ljubav njegovog života bila i ostala njegova Slavica! I to su prve stvari koje su mi pale na pamet kada sam čuo tužnu vest o Mandićevoj smrti – priznaje za Nova.rs Ivan Čolović, antropolog, izdavač i esejista.
Igor Mandić je, kako podseća Čolović, otvorio put mnogima kulturnim delatnicima na ovim prostorima:
– Bio je uzor čitavoj plejadi novinara i pisaca u Jugoslaviji, od feralovaca do Zdravka Zime, od Milana Vlajčića i Bogdana Tirnanića do Teofila Pančića. Spojio je naizgled nespojivo – veliku erudiciju, s jedne strane, i provokaciju s druge. Spojio je enciklopedije i novine, večne teme i svakodnevnu kulturu. I sve to je umeo da spoji na samo njemu svojstven način – ocenjuje Ivan Čolović.
Priseća se i poslednjeg susreta sa Igorom Mandićem pre nepunih godinu dana. Bilo je to prošlog septembra u Šibeniku:
– Nisam mogao ni da pretpostavim da će to biti naš poslednji susret. A bio je baš divan taj susret. Bili smo u Šibeniku, na festivalu Fališ (Festival alternative i ljevice, prim.aut.). Iako su već svi osetili da je bolestan, a i sam Igor je govorio da je bolestan, ipak je sve ono što je tada rekao bilo tako svojstveno njemu. Bio je to njegov prepoznatljiv humor, njegova ironija, provokativne reči… Znate, nikad s njim niste mogli da očekujete neku konvencionalnu priču, poput onih uobičajenih rečenica: „Kako si“, „Gde si, šta si“, ili „Idemo dalje“… Uvek je to bila puna koncentracija. Iznenađujuće je bilo i za njega i mene, tako stare, da sa takvom svežinom duha i neprikosnovenom i nepotkljupljivom intonacijom govori o vama i sa vama – zaključak je Ivana Čolovića.
Bonus video: Beogradske adrese srskih pisaca
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
