0
Nigde nebo nije tako lepo, nigde zalazak sunca nije tako lep kao iz moje avlije, govorila je Milena Pavlović Barili. Ali, tog pogleda na nebo, sunce, zvezde neće biti jer bi u avliji velike slikarke trebalo da nikne ogromna staklena skalamerija, sa sve kafićem na krovu i vinskim podrumom za VIP zvanice, tvrdi za dnevne novine "Nova" Jelica Milojković bivša direktorka Galerije Milene Pavlović Barili.
Novoosnovano Udruženje „Zaštitnici Mileninog doma“ protivi se izgradnji, kako kažu, „akvarijuma“ u rodnoj kući Milene Pavlović Barili u Požarevcu u kojoj se nalazi njena galerija i zadužbina, objašnjava ova istoričarka umetnosti, koja je čitave četiri decenije provela u Mileninoj galeriji.
Sve zbog turista
Pokrenula je i peticiju kojom se traži zaustavljanje realizacije projekta rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje Galerije Milene Pavlović Barili. Obratiće se nadležnim institucijama – Odeljenju za urbanizam, gradonačelniku Požarevca, Regionalnom zavodu za zaštitu spomenika da preispitaju svoja rešenja. Takođe i Ministarstvu kulture koje je u maju odvojilo 20 miliona dinara za projekat „Nigde nebo nije tako lepo kao iz mog dvorišta“ u okviru konkursa „Gradovi u fokusu“. Prva faza ovog projekta, kako je saopštilo Ministarstvo, obuhvata izgradnju nove galerije u dvorištu Milenine rodne kuće, u blizini Narodnog muzeja, i to od stakla, visine 12 metara u kojoj je predviđeno izlaganje jednog dela slikarkinih radova. Sledeća faza bi bila obnova već postojeće galerije, izgrađene 60-ih godina 20. veka, a treća obnova Milenine rodne kuće iz 19. veka.
U čemu je problem sa ovom odlukom i projektom? To što se gigantski stakleni kompleks, nalik tržnom centru, prema rečima Jelice Milojković, nikako ne uklapa u ambijent najužeg gradskog jezgra Požarevca.
– Cilj ovog projekta, kako je rekla direktorka Galerije Milena Pavlović Barili Ljiljana Dabić, jeste da se privuku turisti. Zar je to opravdanje? Zar će ta staklena skalamerija, koju sa kolegama nazivam akvarijumom, biti mnogo primerenija utisku turista koji dolaze nego autentična Milenina rodna kuća iz sredine 19. veka. To će izgledati, što bi narod rekao, kao čir na nosu – kaže naša sagovornica.
Pored Ministarstva kulture, za rekonstrukciju, adaptaciju i nadogradnju, sredstva je opredelio i grad Požarevac, dodaje istoričarka umetnosti, i to u iznosu od 26 miliona dinara.
– Ukupno je rebalansom budžeta za ovu godinu usvojeno 46 miliona. A neki pominju čak i 66 miliona. Prva faza obnove galerije odnosi se pre svega na aneks galerije, i pravljenje neke vrste zarubljene staklene piramide na čijem je vrhu predviđena bašta i kafić. U podrumu starog objekta se planira vinski podrum za VIP posetioce, a u Mileninoj bašti nekakav kamp za žene slikare iz celog sveta. Potpuno bi sve bilo uništeno, naročito Milenina bašta koju je toliko volela – smatra nekadašnja kustoskinja galerije.
Kako tvrdi Jelica Milojković, ovim projektom krši se Zakon o kulturnim dobrima, kao i Zakon o zadužbinama i fondacijama.
– To mesto ima status “kulturnog dobra koje uživa prethodnu zaštitu”. Godinu dana pre nego što je raspisan tender za izradu projekta rekonstrukcije ista firma, CEP iz Beograda je radila ogradu oko galerije, jer je urađen projekat preparcelacije. Trebalo je da se ispravi linija ka muzeju, s obzirom da se Galerija graniči sa jednim zidom Narodnog muzeja u Požarevcu – priča naša sagovornica.
Istorija nebrige
Memorijalni muzej otvoren je 1962. godine, uz prisustvo velikog broja zvanica. Ali proteklih decenija mesto na kome se čuva to neprocenjivo blago i u kome se umetnica rodila prolazilo je kroz silne turbulencije. Samo dva meseca nakon smrti Danice Pavlović Barili u Rimu 1966. zdanje je pripojeno Narodnom muzeju, a 12 godina kasnije ušlo je u sastav Centra za kulturu. Pred kraj devedesetih osnovano je zdanje zvaničnog naziva “Fondacija Milenin dom-Galerija Milene Pavlović Barili-Zadužbina Milene i Danice Barili”. S obzirom da konstantno propada 1999. godine Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva donosi odluku o rekonstrukciji. I 2004. godine arhitekta Dragan Drndarević izrađuje idejni projekat rekonstrukcije.
– Taj projekat rekonstrukcije dobio je sva rešenja i dozvole od Odeljenja za urbanizam i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Smederevu. Javno je promovisan i bio je fantastičan projekat. Međutim, direktor koji je došao posle mene nije bio zainteresovan za realizaciju. Sklonjen je, a posle njegovog odlaska u penziju nova upravnica je saznala da taj projekat postoji negde, a onda je od mene tražila dokumenta. Izvukla sam sva dokumenta, poslala joj i ona je pozvala arhitektu Dragana Drndarevića, autora tog projekta iz 2004. koji je stvarao na osnovu starih fotografija koje imamo u dokumentaciji galerije – objašnjava Milojkovićeva.
Međutim, dolazi do obrta: javni tender i raspisan je 2019. i to samo na portalu Gradske uprave i CEP koji je radio ogradu oko galerije, dobija posao.
– Projekat gospodina Drndarevića nikad nije stavljen van snage, čime je prekršen Zakon o autorskim pravima, jer je sa Fondacijom zaključio ugovor i dobio skromna sredstva (90.000). Dakle, imali smo samo jednog ponuđača. Uzela sam učešće u Javnoj raspravi i obrazložila zašto taj projekat “ne stoji”, a koleginica iz galerije, arhitekte, čak i građani su naglasili da je sa muzeološkog aspekta to apsolutno neodrživo i da taj projekat rekonstrukcije ugrožava umetnička dela koja se tamo čuvaju… Svako bi trebalo da zna šta je stalna postavka jednog muzeja i kako se ona čuva, a oni insistiraju da se što više umetničkih dela izbaci iz depoa kako bi se oslobodio prostor.
Projekat iz 2004. uklopljen je arhitektonski u izgled samog zdanja. Aneks galerije imao bi, ukazuje istoričarka umetnosti, stilske karakteristike fasade kakva je bila i zadovoljio bi i muzeološke i estetske kriterijume.
– Ovaj projekat sada se radi pod urbanističkim uslovima koji su dijametralno suprotni od prethodnih uslova kada je Regionalni zavod je decidirano naveo kako treba da izgleda fasada. Sada traže savremene linije, forme koje dodirnih tačaka nemaju sa postojećim objektom i njegovim izgledom. Mi tražimo ne samo da se preispita projekat već da se poništa sva ta doneta rešenja i da se radi na projektu iz 2004. Da najuže gradsko jezgro dobije izgled ambijenta koji odgovara tom vremenu – odsečna je naša sagovornica.
Ističe da čak i okolina kulturnog dobra, u skladu sa zakonom, uživa zaštitu.
– I za sve mora da se traži saglasnost Odeljenja za urbanizam, a posebno Regionalnog zavoda za zaštitu. Meni nije jasno kako je 1999, 2002. i 2004. Regionalni zavod za zaštitu dao potpuno drugačije urbanističke uslove, a sada potpuno drugačije. Tada su bili fantastični- da fasada bude projektovana u skladu sa starim fotografijama, kojih imamo nekoliko. Postoji jedna slika na kojoj Milena stoji sa ujakom ispred današnje galerije i tu se vidi krovni venac, pilastri između prozora, autentična kapija. I oni to sad ovim projektom uklanjaju. To sad sve treba da bude u staklu, pogotovo deo gde planiraju stalnu postavku. To je apsolutno neodrživo. jer to je istočno-zapadna strana, najsunčanija, najosvetljenija. I kome pada na pamet da tu mogu da stoje slike, nije mi jasno – pita se Milojkovićeva.
„U ovoj sredini je bolje da ne radiš ništa“
Na javnoj raspravi, kako je pre dve godine izvestio „Bum 93”, građani su se žustro usprotivili ovakvom projektu, naglašavajući da se rešenja ne uklapaju sa arhitekturom okoline, niti oslikavaju duh porodice Pavlović. Naročito su kritikovali „stakleno rešenje“, restoran na krovnoj bašti i vinski podrum.
Upravnica Galerije Milene Pavlović Barili Ljiljana Dabić čudila se šta to svima smeta.
„Zamerke na projekat imali su stanari susedne zgrade i odnosile su se na razdaljinu dvorišnog objekta od njihovih prozora. Drugi se ticao gabarita kompleksa i oba su u doradi projekta otklonjena”, izjavila je za NIN Dabićeva, dodavši kako je „vinski podrum jezički lapsus“, kao i da primedbe na račun stakla ne stoje.
„U ovoj sredini je bolje da ne radiš ništa, nego da probaš nešto da unaprediš“, ocenila je.
