Pulski filmski festival, 71. po redu, svečano će biti zatvoren večeras, a noć uoči spuštanja zavese na smotru održana je dodela nagra u Istarskom narodnom kazalištu. Velikom zlatnom arenom za najbolji film ovenčano je ostvarenje "Proslava" Bruna Ankovića, koje je dobilo i najviše nagrada, a prizanja su poneli i srpski glumci Boris Isaković i, posthumno, Duško Valentić.
Na svečanosti su dodeljene nagrade u dvadesetak kategorija. O najboljima u Glavnom programu odlučivao je žiri kojeg su činili: Nina Violić, Nina Velnić, Mirta Puhlovski, Goran Marković i Nebojša Slijepčević.
Najviše Zlatnih arena dobio je igrani film „Proslava“ Bruna Ankovića, koji je rađen po istoimenom romanu Damira Karakaša. Ovenčan je Velikom zlatnom arenom za najbolji film, te Zlatnom arenom za najbolji scenario, mušku glavnu ulogu, kao i za fotografiju. Isti je film dobio i najbolju ocenu kritičara i novinara, ali i Nagradu Kino mreže.
„Proslava“ je delo koje zahteva potpunu koncentraciju gledaoca, smatra žiri koji u obrazloženju odluke za Veliku zlatnu arenu još napominje:
„Nelinearno ispričana priča svoju poentu moćno razotkriva tek pri samom kraju ostavljajući puno prostora za diskusiju. U današnje vreme pojačanih političkih napetosti proslava otvara iznimno potrebnu temu kako zle ideologije mogu imati nevine korene“.
Dokumentarac „Naša djeca“ Silvestra Kolbasa osvojio je Zlatne arene za režiju i za montažu. Zlatne arene za najbolje glavne uloge Hrvatskog programa dobili su Lana Barić i Bernard Tomić. Nagrada publike pripala je filmu Vlatke Vorkapić „Sveta obitelj“, dok je najbolje ostvarenje sekcije Manjinska koprodukcija „Domaćinstvo za početnike“, koji je dobio i Zlatnu arenu za najbolju sporednu mušku ulogu.
Priznanjima su na zatvaranju 71. Pulskog festivala ovenčani i srpski glumci Boris Isaković i, posthumno, Duško Valentić, koji je preminuo prošlog meseca. Zlatna arena za najbolju sporednu mušku ulogu dodeljena je Borisu Isakoviću za ulogu Dinka Horvata u filmu „Svemu dođe kraj“ Rajka Grlića kojim je otvoren 71. festival, a u obrazloženju žirija navedeno je da srpski dramski umetnik „lakoćom, šarmom i velikom glumačkom snagom postiže satirični odmak koji se gotovo ne može videti, ali se snažno oseća“ i dodaje: „Boris odmereno i pametno bira sredstva koja vode do stravičnog dojma da je Dinko Horvat živa osoba“.
Zlatnu arena za najbolju sporednu žensku ulogu dobila je Judita Franković Brdar za ulogu Note u filmu „Sveta obitelj“ Vlatke Vorkapić, jer je „Notu koja u teškim okolnostima patrijarhalne sredine zadržava dostojanstvo i ljudskost donela šarmantno, s velikom lakoćom i razigranošću“, a Brezu za najbolju debitantkinju ponela je Luna Pilić za ulogu Janje u istom filmu.
Najbolju glavnu mušku ulogu ostvario je Bernard Tomić kao Mija „Proslavi“, jer ga „dojmljivo igra, kojeg pratimo u odrastanju na rubu gladi, od nezrelog gotovo nevinog zaljubljenog dječaka, do odraslog muškarca kojeg obuzima strah od smrti“, a žensku Lana Barić kao Sara u filmu „Šlager“ Nevija Marasovića zato što „sredstva koja koristi daleko su od predvidivosti“.
Jelena Paljan zaslužna je za najbolji scenario jer je „inteligentnim scenarističkim odlukama i zanimljivim filmskim jezikom izgradila priču potresnog Karakaševog romana“, a Zlatnu arenu za režiju dobio je reditelj i scenarista Silvester Kolbas za film „Naša djeca“, s obzirom da mu je „kamera i filmski alat, i sredstvo nošenja s emotivnim zahtevima roditeljstva… i da je stvorio hrabro, dirljivo, toplo, razigrano, ponekad tragično, i kompleksno filmsko delo u kojem nema granice između ličnog i filmskog, i koje emotivno razara gledaoca“.
Nagradu za najbolju Hrvatsku manjinsku koprodukciju dobilo je „Domaćinstvo za početnike“ Gorana Stolevskog, jer je posredi „tematski relevantan i savremen film koji vešto i bogato koristi sve aspekte filmskog jezika; i u prvi plan postavlja ljude, a ne ono što ih određuje.
I dok je priznanjem za glavnu žensku ulogu u Hrvatskoj manjinskoj koprodukciji ovenčana Ilinca Manolache za ulogu Angele Raducani, Bobita u filmu „Ne očekuj previše od kraja svijeta“, muški „pandan“ pripao je glumcu Leonu Lučevu za ulogu Mije u ostvarenju „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića, uz obrazloženje da „neodoljivom jednostavnošću gradi duhovitost vlastitim uverenjem u svoju manipulaciju, zbog čega se i mi često kao publika pitamo da li on laže ili ne“.
Posebnim priznanjem posthumno je ovenčan srpsko-hrvatski glumac Duško Valentić za sporednu mušku ulogu Tileta u filmu „Lost Country“ Vladimira Perišića, a žiri je naveo da je „u vrlo ograničenom vremenu uspeo da izgradi upečatljivu ulogu ostarelog partijskog moćnika, kojem kontrira svojim nežnim glumačkim habitusom“.
Po sudu publike najbolji film Pulskog festivala jeste „Sveta obitelj“, koja je ovom ostvarenju dodelila ocenu 4,77, a sledi „Frka“ s 4,7. Kritičari su najbolje ocenili dokumentarac KIX (4,8), a onda ostvarenje koje je dobilo Zlatnu arenu za najbolji film – „Proslava“ – s ocenom 4,5.
Podsetimo, Slavko Štimac ovenčan je tokom festivala nagradom „Fabijan Šovagović“ za doprinos kinematografiji, a najbolji film u Puli – „Proslava“ srpsku premijeru imaće na 31. Festivalu evropskog filma Palić, koji počinje 20. jula.
Spisak svih nagrađenih dostupan je na ovom linku.
Bonus video: Radoslav Zelenović o Paliću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare