Foto: Poklon zbirka Rajka Mamuzića

„Postoje ljudi kreatori. Oni koji prave svet ni iz čega. Postoje oni drugi, koji čuvaju napravljeni svet da ne umre. Rajko je čovek – čuvar vremena i vrednosti. Možda pionir, možda zagovornik ideje o tome da nismo samo svoji nego da pripadamo čovečanstvu, svima nama“, zapisao je o čuvenom meceni Rajku Mamuziću pesnik Miroslav Mika Antić u svojoj rubrici „Obično petkom“ u listu „Dnevnik“ 1975. godine.

Rajko Mamuzić Foto: Poklon zbirka Rajka Mamuzića

O ovom čuvenom kolekcionaru u četvrtak 17. marta u 19 časova u Galeriji likovne umetnosti Poklon zbirci Rajka Mamuzića u Novom Sadu biće predstavljena monografija „Umetnička zbirka Rajka Mamuzića“ Ane Rakić, o kojoj će govoriti Simona Čupić i Milan Popović, redovni profesori na Odeljenju za Istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

– Rajko Mamuzić je posle Drugog svetskog rata je službovao kao načelnik u novosadskom Domu Jugoslovenske narodne armije, a kratko je radio kao drugi sekretar Matice srpske, dok je od 1951. do 1953. bio na mestu direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Zahvaljujući ovim angažmanima postepeno se u njemu razvijalo interesovanje za likovnu umetnost, posebno za novine koje su počele da se pojavljuju krajem šeste decenije – priča za Nova.rs Ana Rakić.

Mladen Srbinović, Obale Begeja, 1959. ulje na platnu Foto:vlasništvo Poklon zbirke Rajka Mamuzića

U kolekcionarskom radu, nastavlja autorka monografije, veliki značaj je imao njegov istančani osećaj za umetničke vrednosti, kao i sposobnost da sakupi dela koja oličavaju težnju jugoslovenske umetnosti ka modernističkim dometima zapadnoevropskog slikarstva u posleratnom periodu.

– Ostao je upamćen kao prijatelj umetnika kojima je pružao podršku, sugestije i ohrabrenja tokom perioda njihovih stvaralačkih početaka i prvih izložbi. Njegova najveća zasluga ostaje zbirka umetničkih dela koju je poklonio Novom Sadu, a koja nudi pregled umetničkih poetika druge polovine XX veka na ovim prostorima.

Pedesetih godina Rajko Mamuzić, navodi Rakić, posećuje Staro sajmište i ateljee umetnika koji su, nakon završetka Likovne akademije, u to vreme tragali za svojim individualnim izrazom i dali doprinos formiranju raznovrsnih umetničkih pristupa stvaralaštvu. Na podsticaj Lazara Vozarevića, on počinje sistematski da formira zbirku umetničkih dela, čiji glavni okvir nastaje od 1955. do 1966. godine.

Ana Rakić Foto: Privatna arhiva

– Iako je želeo da zbirku ostavi gradu Beogradu, pregovori o uslovima Darodavnog akta nisu uspeli, te se Mamuzić u svojim naporima da formira legat okrenuo Novom Sadu. U trenutku otvaranja Galerije likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića 1974, fond je brojao 438 dela – slika, skulptura, crteža i tapiserija. Pored 28 slikara, u zbirci je zastupljeno i sedam vajara. Likovna zbirka je poklonom autora ili njihovih naslednika proširivana i danas broji više od hiljadu umetničkih dela. Ona sadrži dela 35 umetnika prve posleratne generacije, sa akcentom na umetnost Zadarske, Decembarske, Beogradske grupe i grupe Jedanaestorica. Zbirka je nastala na osnovu ličnih afiniteta Rajka Mamuzića, i istovremeno antologijski, u okviru generacijske celine, okuplja neka od najznačajnijih imena savremene umetničke prakse.

Ana Rakić ističe dela koja se izdvajaju su ostvarenja iz ranog perioda stvaralaštva članova Zadarske grupe. Među njima su portreti – Portret Vere Božičković Miodraga Miće Popovića, Autoportret Milorada Bate Mihailovića ili Žena u plavom Petra Omčikusa (sve tri slike iz 1949. godine).

Angelina Gatalica, Ženska figura – sedeći akt, 1957 gips Foto:vlasništvo Poklon zbirke Rajka Mamuzića

U zbirci se mogu videti i mrtve prirode Ksenije Divjak (Limuni, 1956) i Majde Kurnik (Smokve, 1965), kao i portretne biste i figurine Nikole Koke Jankovića (Torzo, 1960). Delo gestualne apstrakcije velikog formata koje se izdvaja je Agresivni prostor Eda Murtića (1966), dok je Mamuziću bliska figuracija predstavljena mnoštvom slika i grafika Aleksandra Lukovića Lukijana. Zastupljeni su i Ljubica Cuca Sokić, Stojan Ćelić, Mladen Srbinović, Branko Filipović Filo, Lazar Vozarević, Lazar Vujaklija, Aleksandar Tomašević, Zoran Petrović, Mario Maskareli, Slavoljub Bogojević, Matija Vuković, Jovan Soldatović, Stevan Maksimović…

– Treba naglasiti da je Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića do sada nekoliko puta monografski predstavljena. Ipak, dosadašnje monografske publikacije fokusirale su se na istoriju nastanka zbirke, istorijske ovkire u kojima je nastajala, i tu su se zaustavljale, bez namere da kreiraju sintetički prikaz njenih poetičkih vrednosti. U tom smislu, nova monografija predstavlja korak dalje ka čitanju ove kolekcije kao celine. Tačnije, publikacija posebno podvlači i pruža tumačenje lepeze raznorodnih likovnih izraza i tematskih interesovanja, koja variraju od uticaja pariske moderne do socijalističkog estetizma, kao i od elemenata prodiranja socrealističkih tema do krajnje apstrakcije. Pored toga, pruža različite, do sada zapostavljene, društvene, kulturne, kritičke i umetničke aspekte nastajanja zbirke – objašnjava autorka.

Foto: Poklon zbirka Rajka Mamuzića

Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića jedno je od važnih mesta na kulturnoj mapi Novog Sada.

– Osim prikaza Stalne postavke, niz aktivnosti u programskom radu, uključuje znatan broj periodičnih izložbi, stručnih vođenja, predavanja, razgovora o umetnosti, projekcija filmova ili koncerata, zatim manifestacije, radionice, promocije i slično. S obzirom na značaj, raznovrsnost i širinu poetičkih pristupa koje umetnička kolekcija okuplja, monografija „Umetnička zbirka Rajka Mamuzića“ će tokom godine u kojoj je Novi Sad evropska prestonica kulture biti objavljena na engleskom jeziku. To će publikaciji dati dalekosežan značaj za širu publiku i stručnu javnost, i u narednom periodu obezbediti podršku u boljoj reprezentaciji fonda zbirke – otkrila je dr Ana Rakić.

Bonus video: Zašto je izgradnja muzeja Đorđa Balaševića podelila Novi Sad

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar