"Priznanje bih preimenovala u Nagradu za izdajnika godine": Povodom izbora Zavoda za zaštitu spomenika Beograda za najboljeg izdavača na Sajmu knjiga

Ovo je samo jedan od komentara sagovornika dnevnog lista “Danas” povodom odluke da Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, koji se održava poslednji put na istorijskom mestu, bude proglašen prestižne nagrade za izdavača godine.

Odluku o tome doneo je žiri koji je radio u sastavu Zlata Bojović, predsednica žirija, Anđelka Cvijić, Bojan Jović, Zoran Paunović i Marko Krstić.Oni su, kako stoji na sajtu Zavoda, ocenili da ova institucija „svojim izdanjima, naučno-stručnim monografijama unapređuje znanje o nepokretnom kulturnom nasleđu predstavljajući ga kao živo polje preplitanja uticaja i podsticaja kulturnih, društvenih i političkih procesa“.Šta to tačno znači u gradu koji više ni njegovi žitelji ni gosti ne prepoznaju, teško je reći, kao i u kakvoj su tačno vezi moguće impozantne monografije sa stvarnim stanjem grada i zaštite njegovijh spomenika kulture što je valjda osnovna delatnost Zavoda.

– Zavod za zaštitu spomenika je saučesnik u kriminalnom poslu Srpske napredne stranke i privatne firme Beograd na vodi kojim se Beogradski sajam, jedno izuzetno arhitektonsko i istorijski značajno zdanje ruši, ukida, obesmišljava, samo zato što je naprednjački okupator rešio da na njegovom mestu obezbedi basnoslovno skupe nekretnine svojoj interesnoj grupi… Dodeliti toj instituciji nagradu Sajma knjiga, manifestacije koja će zajedno sa zgradama nestati pod režimskim bagerima, sem ako nije reč o nenamernom propustu, deluje zaista kao neshvatljiva podrška licemerju ove prostačke i podle vlasti. Pozivam žiri koji je, uveren sam, načinio nenameran ali ozbiljan propust u donošenju ove odluke, da tu odluku preispita i poništi – rekao je između ostalog za “Dsnas” Dejan Atanacković.Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i koordinator grupe za kulturu ZLF, prokomentsarisao je:- Ovo pitanje spada u ono kad ne bi bilo tragično bilo bi smešno. A tragično je zbog K-distrikta koji je narušio zaštićeno područje beogradske tvrđave, tragično je zbog rušenja zgrade Ikarusa, zbog desetina srušenih vračarskih kuća, zbog hotela Jugoslavija kom sledi nadogradnja, zbog slučajeva koji nisu izuzetak već pravilo da Zavod ne samo što nije ispunio svoju dužnost već je radio u službi privatnog kapitala i investitorskog urbanizma. Poseban cinizam je što Zavod ovu nagradu prima na beogradskom sajmu koji takođe nije zaštitio i koga uskoro neće ni biti.

Književnica, prof. dr Mirjana Đurđević, nije krila ogorčenje:- Ako je ogromna šteta već načinjena, rekla bih da Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda zapravo pripada Nagrada za najboljeg izdajnika grada Beograda decenije, ako ne i nešto duže. Aleksandra Banović, negdašnja dugogodišnja direktorka Zavoda u ona još „strašna socijalistička vremena“, pored koje nisi mogao da postaviš ni kandelabr koji se ne uklapa u odgovarajuću prostornu celinu, a znam šta govorim jer sam dugo radila u Urbanističkom zavodu i često vojevala sa njom – pouzdano se u grobu prevrće! Jedino čemu mogu da se nadam je da će „nagrađeni“ u neko skorije vreme biti nagrađeni i preispitivanjem odgovornosti za ono što su Beogradu učinili. Lustracija je nežna reč za ove nenadoknadive štete.Ceo tekst pročitajte ovde.Bonus video: Imali Sajam knjiga budućnost kada Sajma ne bude bilo