Priča o muzičkom remek-delu nastalom od napeva beskućnika

Gevin Brajers je sredinom šezdesetih godina, tada još student filozofije i džez kontrabasista, zaključio da su slobodne improvizacije "suviše veštačke", okrenuo se avangardnoj muzici, pod uticajam minimalista, pre svega Džona Kejdža (sa kojim je kratko i studirao) i eksperimentima sa nađenim zvukom.Glas u šumi drugihPošto je završio kompoziciju "Potonuće Titanika" (The Sinking of Titanic), inspirisan svedočenjima da je orkestar na brodu svirao sve do utapanja, Brajers je počeo da se bavi miksovanjem i montažom zvuka na filmu svog prijatelja Alana Pauera. Pauer je snimao beskućnike oko stanica Elefant end Kasl i Vaterlo u južnom Londonu.Beskućnici su, znajući da ih snima, pevali poneke delove opereta ili sentimentalne balade, a češće folk pesme o pijančenju. Ali jedan od njih, stariji čovek koji zapravo nije pio i nenametljivo se držao po strani, otpevao je nekoliko stihova, neku vrstu evangelističkog napeva.Brajers je na trakama dobijenim od prijatelja spazio upravo njegov glas u šumi drugih i impresioniran seo za klavir, improvizujući jednostavnu pratnju. Izdvojio je napev anonimnog pevača sa audio zapisa, očistio ga od šumova i buke (na snimku se i dalje mogu čuti poneka ptica i udaljeni glasovi) i 13 taktova, ukupno 26 sekundi, nasnimio tako da se ponavljaju bez prekida. Traku je odneo na Politehičku akademiju u Lesteru, gde je kao predavač na Odseku za lepe umetnosti imao mali studio.Tišina i suze- Vrata studija otvarala su se ka jednom velikom slikarskom ateljeu. Razmišljajući o tome da uradim orkestraciju, pustio sam traku da se presnimava i otišao po šolju kafe, a vrata su ostala otvorena. Kada sam se vratio, u prostoru inače punom žamora bilo je neprirodno tiho. Ljudi su se kretali sporije i tiše nego obično, a par njih sedeli su sami i tiho ronili suze. Bio sam u čudu, sve dok nisam shvatio da se traka i dalje vrti i da su oni, zapravo, bili dirnuti pevanjem tog starijeg čoveka - ispričao je Brajers, ostavljajući na svom sajtu svedočanstvo o nastanku "Jesus Blood Never Failed Me Yet".https://www.youtube.com/watch?v=FmkC_leNM7M&t=780sTa scena ga je učvrstila u uverenju da je napev emotivno veoma jak.- Shvatio sam i kako bi moglo da mu se doprinese dodavanjem jednostavne pratnje orkestra, koja se postepeno pojačava, ali tako da se poštuje plemenitost i jednostavna vera tog čoveka bez doma. On je umro pre nego što je mogao da čuje šta sam uradio sa njegovom pesmom, ali ona ostaje dovoljno rečito svedočanstvo o njegovom duhu i optimizmu - objasnio je Brajers.Kompozitor nije uspeo da upozna svog anonimnog saradnika. O njemu je samo čuo nešto malo od Pauera, a ni snimak njegovog lika nastao filmskom kamerom nije sačuvan.StihoviBrajers je napev prvo zaogrnuo gudačima, postepeno dodajući instrumente i pojačavajući ih, potom je podvukao kontrabas, pa dodao duvače i poneko zvono, sve vreme ostavljajući glas u prvom planu.Stihovi su jednostavni. (U prevodu, uz dosta gubitaka i nepreciznosti, glase: "Krv Isusova nikad do sad nije me izneverila / Jednu stvar dobro znam / a to je da me voli On / krv Isusova nikad do sad nije me izneverila...".) Međutim, izuzetnoj lepoti pesme doprinose upravo glas i način na koji anonimni beskućnik peva: dirljivo, u notu tačno, a pomalo nepredvidivo u tempu, što samo doprinosi osećaju prirodnosti i nepatvorenosti.https://www.youtube.com/watch?v=xMrjhN_iQF8Nakon što je "Jesus Blood Never Failed Me Yet" završen, kompozicija je trajala 25 minuta i izvedena je 1972. u Dvorani kraljice Elizabete na obali Temze. Na ploči je objavljena tri godine kasnije, za izdavačku kuću Brajana Ina. (Originalno izdanje je na CD-u iz 1993. godine traje duže od sata, dopunjeno segmentom na kom peva i Tom Vejts.)Anonimni kompozitorBrajers je još kad je počeo da se bavi pesmom počeo da traga za njenim poreklom, a i njegov izdavač bezuspešno je prekopavao arhive ne bi li pronašao neki pisani trag o njoj. Pretpostavlja se da su stihovi deo crkvene pesme pripremane za neku davno zaboravljenu misiju ili da ju je, što je verovatnije, bezimeni beskućnik sam komponovao ili improvizovao na licu mesta.Sama kompozicija zvuči tako, moglo bi se reći, da ateiste približava agnosticima, a agnostike vernicima. Upitan za svoja religijska osećanja, Brajers je novinarima rekao da tu nema jednostavan odgovor.- Kao dete sam išao nedeljom u crkvu. Moj stric svirao je orgulje, a ja sam pevao u horu u gradiću u Jorkširu, gde su amaterske muzičke grupe i omladinski klubovi bili usmereni na crkvu. Proučavao sam religiju i postao sam agnostik, ali i dalje smatram važnim ono što se naziva duhovnim doživljajem. Otkrio sam drevne hrišćanske mistike i budizam, jedinu religiju u kojoj nema molitvi bogu ili božanskom biću - kazao je kompozitor.Na sceniKompozicija "Jesus Blood Never Failed Me Yet" smatra se Brajersovim remek-delom i on je redovno izvodi i danas. U međuvremenu ju je francuska koreografkinja Magi Merin koristila u svom radu inspirisanom Beketom, Vilijam Forsajt za koreografiju u Frankfurtskom baletu, obrađivali su je i hrišćanski rok sastavi i eksperimentalni pop bendovi...

Verzija duga 12 sati izvedena je pre tačno godinu dana u londonskoj galeriji Tejt modern, uz učešće nekoliko beskućnika rame uz rame sa muzičarima sa Akademije Svetog Martina, Sautbenškim simfoničarima i orkestrom Gevina Brajersa.Snaga i utehaKompozicija bezimenog beskućnika i Gevina Brajersa, delo vanvremenske lepote, na Ostrvu se doživljava i kao neka vrsta neformalne himne za ljude bez doma, a nema sumnje da može da promeni i pogled okorelih cinika prema ljudima na ulici.Mnogi slušaoci kada je prvi put čuju doživljavaju je slično studentima i profesorima sa Odseka za lepe umetnosti onog dana kada ju je Brajers pustio u svom studiju.- Ljudi mi stalno govore kako su doživeli "Jesus Blood Never Failed Me Yet" kada su je prvi put čuli ili šta im je značila u ključnim trenucima u životu. Kada sam sarađivao sa francuskom glumicom Delfin Serig, rekla mi je da joj je ona dala snage u poslednjim danima života njene majke i pružila joj beskrajnu utehu. Prošlo je 47 godina od kako sam prvi put čuo taj glas. Pomislili biste da sam potpuno zasićen njim do sada, ali uopšte nisam. Naježim se svaki put kad ga čujem. I dalje svaki put čujem nešto novo u tom glasu - ispričao je pre dve godine za "Ajriš tajms" Gevin Brajers.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram