Kasno sam počeo da čitam, mrzeo sam to, a onda su me privukle teme - muzika i seks. Važno mi je bilo da otkrivam seks u književnosti i na filmu. Otkrivanje tela je važno, jer svi su opsednuti i svojim i tuđim telom. A to naprezanje tela dok pišete, to je posebna priča, treba čuvati lumbalni deo, nasmejao je prisutne na promociji svoje knjige „Ni heroji, ni lovci“ dramaturg i scenarista Dimitrije Kokanov.
Događaj je upriličen na Velikoj sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212, a u razgovoru su učestvovali dramske spisateljice Milena Marković i Tanja Šljivar, kao i Periša Perišić, dramaturg i priređivač tekstova u knjizi. Moderator je bila teoretičarka književnosti Jelena Vukićević.
– Milena Marković je autorka kojoj sam se divio, i u koju sam se zaljubio, a posle mi je bila profesorka i formativno je značajna za moj razvoj. Tanja Šljivar je važna na drugi način, jer sam se sa njom paralelno razvijao, bio zagledan u ono šta ona piše, ona je pratila šta ja radim i jedan drugog smo podržavali. Periša Perišić je od ključnog značaja jer kao dramaturg je neko ko mnogo poznaje tekst i jezik, najtemeljniji je, oblikovao je ove moje tekstove, preradio i priredio za knjigu, što je bilo za sve iscrpljujuće – rekao je Kokanov.
Ovo izdanje mu je značajno, naglasio je, jer je to prva knjiga sa njegovim tekstovima.
– Nije često i svakako nije profitalbilno za idavače da objavljuju dramske tekstove. Čitalačka publika neretko pruža otpor dramskoj književnosti i zbog toga sam beskrajno zahvalan Flaviju Rigonatu i Izdavačkoj kući „Lom“. Reč je o monološkim formama teksta za izvođenje, a time sam se kontinuirano bavio u proteklih pet godina Prvi tekst u knjizi je „Kretanje“ koji je moj najizvođeniji komad do sad. Premijera tog teksta je bila u BITEF teatru 2020. godine u režiji Jovane Tomić, nagrađen je Sterijinom nagradom za najbolji savremeni komad. Posle je prevođen i izvođen u Sloveniji i SAD. U knjizi se posle nalazi nešto što sam nazvao „Trilogija predeli“ i sastoji se od tri kraća teksta pisana za glumice, izvođeni su nezavisno od ideje trilogije, bili su polazišta za dramska i plesna čitanja, van pozorišnih institucija, dva puta u galerijama. Poslednji tekst u knjizi je „Odjednom, reka“ koji sam napisao prošle godine i izveden je u Sloveniji u režiji Kokana Mladenovića – rekao je za Nova.rs Dimitrije Kokanov i dodao:
– Neki od komada su mi naručeni, neke sam pisao kroz saradnju i razgovore sa drugim autorima, za neke sam od starta znao koji glumci će ih izvoditi, a za neke nije postojao nikakav zadati okvir.
Odlomke iz knjige su čitali glumci Ana Mandić, Jelena Ilić, Marta Bjelica i Aleksandar Đinđić, kao i dramska spisatejica Maja Pelević.
– Dimitriju sam predavala i on je jedan od onih studenata koje sam zapamtila i srećna sam, bez prenemaganja to mogu da kažem, zbog njegove karijere. Znate, mi u generaciji zapamtimo jednog studenta, to je jednostavno tako. On je imao retku sposobnost atmosfere prožimanja i izvanrednog prikazivanja nečeg što je prepoznatljivo, upečatljivo i potpuno autentično. Predavala sam mu scenario, to je primenjena stvar, nije literarna, a on je umeo da kroz svoje opise oživi predmete. To je bilo jako uzbudljivo. I dan danas se sećam njegovih opisa koji su bili izrazito čulni, taktilni, senzualni, i sve je bilo živo – istakla je Milena Marković.
Tanja Šljivar se prisetila da je u njihovoj generaciji kad asu počeli da studiraju bilo važno van teorijskog okvira, kako je rekla, razmišljanje o jeziku u nekoj široj slici.
– Svako je na svoj način krenuo da traži taj jezik, srpskohrvatski ili kako ga ko zove, u smislu izvodbenog i konceptualnog smisla. Mi smo otvorili te debate i na Sterijinom pozorju kako to da revitalizujemo. Radili smo niz predstava zajedno.
Periša Perišić je naglasio da je evidentno zanimanje Kokanova za širi estetski i filozofski okvir.
– U ovoj knjizi sa nabujalim rečenicama, kroz ljubav koja se oseća, prirodni ritam plime i oseke, jednostavno krenete da dišete.
Kokanov je, između ostalog, kazao da je za dramaturga važno da nauči da se ne vezuje na tekst i da može stalno da ga prepravlja i baca.
– Jer, kada je spremno za izvođenje, odvajaš se od njega, spreman si da ga daš – istakao je.
Događaju su prisustvovali Novica Antić, upravnik Ateljea 212, koregoraf Igor Koruga, glumci Jovana Stojiljković, Bane Trigunović, Katarina Marković, Dragana Đukić, Goran Jevtić, Dejan Dedić, Vladimir Aleksić, dramaturg Gordana Goncić, pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki, prevodioci Julijana Vučo i Bojana Denić, studenti Fakulteta dramskih umetnosti…
Dimitrije Kokanov (1986) je pozorišni dramaturg, dramski pisac, filmski i televizijski scenarista. Stalni je dramaturg Pozorišta Atelje 212 u Beogradu. Drame su mu prevođene, javno čitane i izvođene u zemlji i inostranstvu. Kao dramaturg sarađivao je na preko pedeset projekata sa različitim autorima i institucijama. Dobitnik je nagrade Sterijinog pozorja za najbolji savremeni dramski tekst „Kretanje“ kao i Mihizove nagrade za dramski opus. Drame „Letači“ i „Vilinska prašina“ nagrađene su na konkursima za savremeni dramski tekst „Slobodan Stojanović“ i „Zoran Radmilović“. Pisao je scenarije za višestruko nagrađivane kratkometražne igrane filmove rediteljke Jelene Gavrilović: „Sve je više stvari koje dolaze“ i „Nikog nema“. Scenarista je TV i internet serija „Jutro će promeniti sve“ i „The Outsiders“.
Bonus video: Ovacije za predstavu „Kao i sve slobodne djevojke“ Ateljea 212 u Berlinu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar