Inspiracija za predstavu je došla iz pokreta transhumanističkog i ideje intervencije čoveka u sopstvenu evoluciju putem tehnologije, i to smo realizovali kroz priču o istoriji tekstila, kaže za Nova.rs Isidora Stanišić, autorka, rediteljka i koreografkinja predstave „Goli“, čijom premijerom Bitef teatar večeras u 20 časova obeležava svoj rođendan.
Ovaj komad je nastao kao istraživački proces autorke koji je započela pojmom protivčoveštvo, što je i radni naziv projekta, sa željom da ispituje transhumanistički kontekst života savremenog čoveka. Predstava „Goli“ prati istoriju tekstila i odnosa čoveka prema njemu i upozorava koliko je progres regresirao čoveka u postvareno biće, dok je ispraznoj stvari dao ulogu idola.
– Drugim rečima, mi smo uporedili taj napredak od odela koja su bila namenjena zaštiti čoveka do ovih koja su avanzovala u neku vrstu pametnih odela i koja imaju mogućnost da donose odluke umesto nas. Reč je o jednoj vrsti fizičkog teatra a premijera je bila u Narodnom pozorištu Užice koje je prvi put u svoj repertoar uvrstilo jednu plesnu predstavu – objašnjava Stanišić.
Povod za to je bio, nastavlja, godišnjica rođenja Mage Magazinović, jedne od naših prvih koreografkinja, plesačice neke vrste slobodne umetničke igre.
– Ona je poreklom iz Užica i ovo pozorište se nalazi u ulici koja nosi njeno ime, i iz tog razloga su smatrali da je vreme da imaju i ovako jednu vrstu iskoraka i inovacije na svom repertoaru. Moja radost je bila da radim i nešto van Beograda kako bi se naša plesna scena decentralizovala jer publika lepo komunicira sa ovom vrstom umetničke igre, samo joj treba ponuditi da to gledaju.Trudim se da neke stvari akcentujem, tako da nije zgoreg da svi treba da ponekad zastanemo i upitamo se šta je na nama nešto uradimo i neke stvari predupredimo – smatra umetnica.
U predstavi „Goli“ koja je koprodukcija Narodnog pozorišta u Užicu i Bitef teatra, u autorskom timu su Dimitrije Kokanov (tekst i dramaturgija), Darja Janošević (muzika) i Marijana Zorzić Petrović (scena i kostim).
Igraju Ana Ignjatović-Zagorac, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Dušan Bajčetić, Staša Ivanović, Ivana Pavićević.
Dimitrije Kokanov dodaje da se ova predstava bavi fenomenom ljudske progresije u smislu razvoja tehnologije, ali na jedan analogan način.
– Koristeći ljudsko telo tekstilna industrija je jedan od najvećih zagađivača planete. Ideja je kako se tekstil unapređuje tehnološki, a onaj koji nam ostaje predstavlja sve veći otpad i gubi svoju funkciju, odnosno deprivilegovani ljudi i dalje ostaju gladni, goli, neobučeni. Moj zadatak je bio da pomognem Isidori da sav materijal koji je proizvela sa plesačima sklopim u jednu celinu – objasnio je za naš portal Kokanov i naglasio da su se istovremeno interesovali za temu fascinacije i konfrontacije različitih upotrebnih vrednosti određenog tekstila koji se pojavljuje u susretu sa razvojem savremenih tehnologija.
Bonus video: Luna park Jelena Bogavac
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar