0
S druge strane, niz pozorišnih događaja koji za cilj imaju predstavljanje savremene pozorišne umetnosti s prostora bivše Jugoslavije u Njujorku, odvijaju se na Menhetnu do 14. decembra.
Program događaja S druge strane, koji organizuju MY BALAKANS fondacija i La Mama eksperimentalni teatar iz Njujorka, sastavljen je iz četiri segmenta i odigrava se u prostorima La MaMa pozorišta na sceni Elen Stjuart, na Menhetnu. Sve je počelo 4. i trajaće do 14. decembra.
Program je osmišljen kao mesto dijaloga o Balkanu, njegovoj teatarskoj sceni i ulozi pozorišta kao platforme za javni diskurs i suočavanje s gorućim pitanjima današnjice.
„Živimo u doba neprekidnih i bespoštednih ratova. Kad se istorija čovečanstva pamti kroz ratove, mir se čini kao nedostižan cilj. Po okončanju sukoba, ostaje trauma i zadržavaju se sećanja u razorenim društvima, okovanim strahom. U neo-liberalnom kapitalizmu, posleratna društva više se ne smatraju vrednim ulaganja – mir se više ne isplati“, napšominju organizatori dodajući da je zato u srcu programa nalazi želja da daju prostor glasovima koji su odavno zaboravljeni ili su namerno zanemareni – kao podsećanje da smo „svi umešani u zajedničku globalnu borbu“.
„Čak i kada nismo u središtu zbivanja, balkanski umetnici saopštavaju istinu koja odzvanja daleko od njihovih granica“.
Strukturisan u četiri dela, pred njujorškom publikom je izabrani presek balkanskog pozorišta. Sva četiri segmenta bave se estetskim i političkim pitanjima, suočavajući se s tehničkim i ekonomskim izazovima stvaranja takvih dela, te njihovim izvođenjima i gostovanjima u neo-liberalnom kapitalizmu.
U skladu s tim, u delu pod naslovom „Žive izvedbe“ ističu se dve produkcije koje nude različite poglede na teme kolektivnog i pojedinačnog pamćenja, tradicije i prošlosti. Reč je o predstavi „Njih više nema“ Doruntine Baše u režiji Andreja Nosova, u produkciji Hartefakata (Beograd) i SARTR-a (Sarajevo) koja se oizvodi od 4. do 7.. decembra, i „My Balkans“ (Beograd/NY). A drugi projekat ovog dela jeste predstava „Things That Burn Eeasily“ rediteljke i spisateljice Vedrane Klepice koji je nastao u koprodukciji Ganz nova kultura promjene iz Zagreba u saradnji s Pogonom (Hrvatska) i Artemede (Portugal).
Segment naslovljen „Scenska čitanja“ predstavlja odabir tekstova koji prikazuju formalne i poetičke odlike savremene drame prepoznate u širem evropskom kontekstu. Reč je o tri dramska teksta prevedena na engleski jezik, čija scenska čitanja režiraju reditelji iz Njujorka: „Poslednje devojčice na svetu“ Maje Pelević u sopstvenom prevodu u režiji Elis Regan, „Kao i sve slobodne djevojke“ Tanje Šljivar u prevodu Aide Spahić i u režiji Tee Alagić, te „Odjednom, reka“ Dimitrija Kokanova u prevodu Meta Robinsona i režiji Devina Brejna.
A treći segment su „Izvedbe na videu ili projekcije arhivskih snimaka“, i prikazuju produkcije nekih od najistaknutijih reditelja regiona u poslednjih 25 godina, nudeći redak uvid u značajna pozorišna ostvarenja. Tu su radovi Olivera Frljića, Sebastijana Horvata i Selme Spahić, a četvrti deo programa su dve javne diskusije kao mesto susreta i rasprave o relacijama umetnosti i politike.
Selektorski tim svih segmenata čine Beka Vučo, producentkinja i kreativna direktorka, Dimitrije Kokanov, dramaturg i Nataša Tripni kritičarka, koji poručuju da je S druge strane poziv na istraživanje mogućnostî kulturne razmene u sadašnjem političkom trenutku, ali da služi i kao podsećanje da se mnoge priče i borbe i dalje odvijaju širom sveta.
„Jedna takva priča jeste i borba koja se nastavlja na Balkanu – u delu sveta i dalje obeleženom jačanjem desničarskih politika, društvenim nasiljem i sistemskom diskriminacijom. S druge strane neznanja je slušanje. S druge strane tišine je čin iznošenja nečije istine. S druge strane nedelanja je dijalog“.
I na startu ovog projekta, 4. decembra u „Njujork tajmsu“, u okviru tradicionalnih preporuki šta ne propustiti od kulturnih događaja u ovom mesecu, među 13 komada i dva festivala izdvojen je upravo – S druge strane. Ovaj višeslojni serijal događaj predvode dve pozorišne produkcije, obe s engleskim titlovima – „Njih više nema“ i „Things That Burn Eeasily“, piše njujorški dnevnik u preporuci i još beleži:
Prva Doruntine Baše koju je režirao Andrej Nosov je o našem razumevanju onih preživelih 30 godina nakon masakra u Srebrenici 1995. muslimanske dece i muškaraca; a onaj Vedrane Klepice (11. do 14. decembra) je o posledicama katastrofe na jednu porodicu, o otuđenju i međupovezanosti kao odgovoru na ovaj podeljeni svet“.
Na kraju „Njujork tajms“ preporučuje i scenska čitanja komada, kao i panele.
