Višestruko nagrađivana predstava "Upotreba čoveka" po romanu Aleksandra Tišme, u režiji Borisa Liješevića, godinu dana nakon premijere ponovo je oduševila budvansku publiku, saopštila je Pres služba festivala "Grad teatar".
Ovaj komad rađen u koprodukciji JU „Grad teatar“ Budva, Novog tvrđava teatra, Novosadskog pozorišta/Újvidéki Színház i East West centra iz Sarajeva, izveden je u okviru 35. festivala „Grad teatar“.
Predstava „Upotreba čoveka„, kako je navedeno u pratećem materijalu, govori „o svetu kojim je zavladala verska, rasna, politička i svaka druga netrpeljivost. Ludilo se širi, a ljudi se nadaju da ono neće stići do miroljubivog Novog Sada i da Evropa i svet neće dozvoliti širenje nacizma te ne preduzimaju ništa, iako im sve govori da treba bežati i spasavati se. Sigurni su da razum uvek na kraju nadvlada. Glavna junakinja Vera Kroner, devojka iz bogate trgovačke jevrejske porodice, biva deportovana u Aušvic 1943, sa svojom i ostalim jevrejskim porodicama. Vera jedina preživljava, jer logorsko vreme provodi u `kući radosti`, bordelu u kojem im seksualne usluge koje pružaju SS vojnicima, produžavaju život i odlažu put u krematorijum. Pitanje kojim se bavi predstava jeste da li treba preživeti kada seceo tvoj svet raspadne i nestane? Nije li bolje, časnije i pametnije nestati zajedno sa njim? Da li se treba boriti za život ako posle toga slede traume i slike najgorih užasa, koje se vraćaju i ne daju mira. Ima li tada više smiraja, doma? (…) Šta je sve čovek i šta je sve u njemu, bilo je glavno pitanje tokom rada na ovoj predstavi. Čoveka menjaju okolnosti. Prilagođava se. Postaje ono što vreme od njega traži. Ovo je priča o potrazi za izgubljenim životom, koji se nikada nije ni desio“.
Dramaturgiju je uradio Fedor Šili, muziku Stefan Ćirić, a u predstavi igraju Emina Elor, Aljoša Đidić, Draginja Voganjac, Jugoslav Krajnov, Dušan Vukašinović, Ognjen Nikola Radulović i Ognjen Petković.
Dramski pisac Almir Imširević o predstavi je, između ostalog, napisao: „Da su o stradanju ljudi u Drugom svetskom ratu napisane samo tri knjige, a da su njihovi autori Danilo Kiš, Đorđe Lebović i Aleksandar Tišma, bilo bi dovoljno. Njihovi savršeni rukopisi, osećaj sveta, razumevanje čoveka, ljudskog zla sa jedne i bola sa druge strane, nude `priručnike za upotrebu sveta`, ali naša nesreća se prepoznaje u prostoj činjenici. Mi svet ne `čitamo`, ni abecedu nismo savladali, rečenice sričemo sa mukom i mnogo toga nam nije jasno“.
On je istakao, navodi se, da zlonamerni, ili da ne budemo pregrubi, nazovimo ih površnim, u predstavi Borisa Liješevića „Upotreba čoveka“ ne vide vezu sa vremenom u kojem živimo, te sa mukom tragaju za kontekstom, tom tako dragom rečju kojom sve priče pokrivamo kao vojničkim ćebetom.
U pitanju je, nastavlja Imširević, reditelj koji nas neprekidno podseća na teme od kojih sklanjamo pogled; ne pristaje na samozavaravanje i površno znanje.
„Boris Liješević nam u lice „baca“ literaturu, čini da se zastidimo vlastite „nepismenosti“ i površnog čitanja. On, u svakom svom projektu, glumački ansambl i autorsku ekipu, pretvara u „čitače“, a saradnicima, baš kao i publici, daje mogućnost da postanu ljudi/knjige iz „Farenhajta 451“, one uznemirujuće priče Reda Bredberija o spašavanju svijeta – pamćenjem literature. `Upotreba čoveka` je prirodan nastavak priče o `Čitaču`. Centralni likovi, u obe predstave, jesu žene; u jednoj je Hana, bivša čuvarka u nacističkom logoru, u drugoj Vera, logorašica. Odlično izvajani dramski likovi, vešto ispisan dijalog, čini vidljivijim žene, te reditelj uverljivo progovara o svevremenskom problemu bivanja `slabijim polom`, onog kojem dodatni identiteti, religijski ili ideološki, postaju tek okovi, zatvorski lanci, kostim neprikladne veličine i boje. Rukopis Borisa Liješevića je `ženski`, na najbolji mogući način. On ne imitira, ne podražava viđeno, ne ponavlja, on uvijek pokušava jedno te isto – razumjeti, dokučiti bol drugog. Drugog, ali bliskog“, zaključio je Almir Imširević.
Ova predstava je, podsećaju organizatori, na 5. festivalu “Šabačko proleće” u organizaciji Šabačkog pozorišta, u oktobru mesecu, osvojila nagradu publike i priznanje za najbolju žensku ulogu koju je dobila Emina Erol za ulogu Vere Kroner.
„Igrali smo predstavu možda samo jedanaest puta, hteli smo da odigramo u Novom Sadu premijeru koja se nije desila, nadam se da će se dogoditi. Drago mi je što smo imali lepe pozive na festivale. Pored nagrada, najbitnije je da publika živi ovu predstavu, da diše sa njom, da je voli i da ide sa nama. Toliko smo se udružile Vera i ja da mi ne pada toliko teško da glumim taj, lik kao što se čini da je teška uloga. Volim ovu Veru, žao mi je i saosećam sa njom“, izjavila je Elor, prenosi Pres služba „Grada teatra“.
Potom je ovaj komad u junu osvojio i četiri nagrade na 25. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ održanom u Užicu. Boris Liješević je nagrađen za režiju „Upotrebe čoveka“, kao i predstave „Čitač“, uz obrazloženje da je u njima „uspešno povezao sredstva nekadašnjeg ekspresionizma sa modernim scenskim jezikom“. Članovi žirija dodelili su priznanje za najbolju scenografiju Željku Piškoriću, a Marini Sremac za kostimografska rešenja, dok je nagrada za najboljeg mladog glumca, kao i nagrada Politike „Avdo Mujčinović“, dodeljena Aljoši Đidiću, ističe se u saopštenju.