Predlozi za čitanje: "Kako se jede nar" i "Ulica mračnih dućana"

Bojan Babić "Kako se jede nar", Partizanska knjiga, 2021."Marta je u mahuni zaborava." U središtu pripovesti je Marta, pedesetogodišnjakinja koju su nesebičnost i živa mašta i iskupile i upropastile. Kroz njena iskustva, utiske i opsesije sagledavamo ne samo jedan bogato nijansiran lik, već i sve traume onih koji su zatočeni u patrijarhalnoj nekažnjivosti svake vrste prestupa, pa tako i porodičnog nasilja. Sklon da piše o obmanutim vizionarima i idealistički nastrojenim nesrećnicima, Bojan Babić je i u prethodnim romanima pokazao da ga zanima stvaranje proze u kojoj se združuju dubinska psihologija lika i distopičnost okruženja, socijalna anamneza i argumentovana kritika savremene potrošačke kulture koja je, kraj svega drugog što nema ili otima, lišena i - brige.

Ovo je roman upravo o nedostatku brige za druge i etike brige uopšte: o svetu u kom pored materijalnog siromaštva vlada i "siromaštvo vremena" - posledica preduge posvećenosti neplaćenom kućnom radu i nezi srodnika, koji ničim ne bivaju ni kompenzirani ni nagrađeni. U svetu u kom se ženski rad u sferi brige za druge ne vrednuje, Marta postaje ne samo deo zaboravljene radne snage, neiskorišćene i napuštene, nego i neko ko je ostao željan umetnosti, kulture, lepote u svetu. Od nekog ko je brinuo o nepokretnom ocu, Marta postaje neko o kom nema ko da brine; eksploatacija i zlostavljanje dovode do potrebe da, ulaskom u digitalnu sferu, naivno idealizuje svog bratanca Jovana kao ispovednika i sabesednika. Kao i neetično društvo, i on će je nagraditi ćutanjem.Patrik Modijano "Ulica mračnih dućana", Akademska knjiga, 2021."Zbog čega sam još tražio da spojim prekinute niti i pronađem davno zazidane prolaze?" Iako spada u pisce koji retko iznenade promenom teme i tona, Modijano o uvek istim presudnim temama svog veka i vremena piše svaki put na uznemirujuće drugačiji način. Njegov svet često deluje klaustrofobično i sumorno, vrvi od nespokojnih i depresivnih, i u njemu su potrage dobrih iscrpljujuće, a neznanje i zlo izmiču nesankcionisani.Roman za koji je francuski nobelovac dobio Gonkurovu nagradu objavljen je pre bezmalo četiri i po decenije, ali se i sad čita kao primer vitalnog žanrovskog hibrida. Modijano formi detektivskog romana dodaje elemente parabole, pišući radikalnim minimalističkim stilom koji izostavlja i fakta i opise. Glavni junak ima neobjašnjenu amneziju koju tek nakon mnogo godina pokušava da razmagli, i da na temelju zbrkanih dokaza i nejasnih tragova sklopi pravu verziju svoje prošlosti. Isprobavajući imena i identitete kao rukavice, bezuspešno priziva u sećanje i drage ljude i dušmane. Gi Rolan, privatni detektiv u Parizu s polovine šezdesetih, više deluje kao uznemireni melanholik nego kao opori borac za pravdu, ali njemu je ionako dodeljena nerešiva misija: da pronađe sebe.

Pariz, Alpi i Polinezija samo su kote na trasi truda da se skicira mapa pripadnosti. Kraj ne donosi razrešenje, već svest o beskraju potrage za sobom u svetu u kom arhive gore, telefonski imenici stalno moraju da se pretresaju, a kutije od biskvita kriju fotografije, isečke iz novina i uvelu detelinu sa četiri lista. Adrese se menjaju, a zaborav prigušuje najdublje strahove i najteže traume.Bonus video: Sergej Trifunović promocija knjige "Stovarište"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sergejtrifunovicpromocijaknjigestovaristedz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2716609"]