0
Izložba "Predatori", na kojoj će biti prestavljeni radovi troje umetnika, biće otvorena u petak 4. februara u prostoru galerije Eugster || Belgrade., saopšteno je iz ove galerije.
Postavka publici, u izboru kustiskinje Natalije Paunić, donosi radove Flake Haliti, Bojana Šarčevića i Saše Tkačenka. Biće predstavljeni tapeti umetnice Flake Haliti, koja je rođena 1982. a živi i radi u Minhenu, potom reljef Bojana Šarčevića, koji je rođen 1974, a živi na relaciji Bazel-Pariz, i skulptura i instalacija Saše Tkačenka, koji je rođen 1979, a živi između Zagreba i Beograda.
„Svojim naslovom, izložba u galeriji Eugster || Belgrade otvara ključno pitanje našeg vremena, fokusirajući se na ulogu predatora koji navodno stoji na vrhu lanca ishrane. Možemo li, jednostavno, savremene odnose sa našim prirodnim okruženjima nazvati `predatorskim`; da li smo prešli iz potrošačkog društva u predatorsko? Ako je unutrašnji poriv predatora glad, koja glad nas vuče ka oštrom društvenom razdoru?“, zapisala je u katalogu izložbe Mira Gaćina, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Skoplju.
Ocenila je i kako kriza klimatskih promena nas, kao vrstu, ispunjava krivicom i ostavlja uplašenima pred mogućim ambisom, gde je najveći zločin ljudi predatorska sebičnost prema balansu prirode oko nas, dodajući:
„S druge strane, već tri godine čovečanstvo, koje bi trebalo da predstavlja vrhovnog predatora, ironično upada u ulogu plena; bivajući jedina vrsta koju juri jedan reprezent mikro-sveta (virus). Nesigurnost sa kojom se suočavamo kroz ovu ulogu izaziva nas da promislimo drugačije način na koji se suočavamo sa svetom“.
Umetnici poreklom iz našeg regiona deluju, po mišljenju Gaćine, jednako uznemireni pred globalnim pretnjama. Tako je u protekloj dekadi Balkan proizveo novu generaciju umetnika sa posebnim senzibilitetom prema posledicama koje tu osetljivost i oblikuju.
„Radovi koje ovde imamo su, dakle, manifestacija našeg sopstvenog iskustva sebe – šta tačno podrazumevamo pod suštinom ljudskog? U jednom od svojih tekstova iz 20. veka, Panofski pravi razliku između dugih istorijskih perioda posmatranja i analize čovečanstva (uloge i mesta čoveka). Antički period podvlači kontrast između ljudskog i onog što se smatra manjim – životinja; srednjevekovno poređenje prati liniju naših granica u kontrastu sa uzvišenim, duhovnim. Od renesanse do modernog perioda, tačka samorefleksije se pomera, dok danas, nakon polifonije postmodernizma, zbunjeni i iscrpljeni društvenim sistemom koji smo stvorili, tražimo nov pristup“, zaključak je Mire Gaćine.
Izložba „Predatori“ će trajati do 26. marta.
Bonus video:
Umetnost Pabla Pikasa