Pojedini istoričari književnosti smatraju da je Viljem Šekspir (1564-1616) iskoristio svoju zatočenost tokom epidemije kuge da napiše tragediju „Kralj Lir“.
Navodno je slavni engleski pesnik i dramski pisac iskoristio to što je Gloub teatar dugo bio zatvoren da napuni svoju fioku novim delima, kao što su „Magbet“ i „Antonio i Kleopatra“.
Iako nema pouzdanih podataka o tome da je Šekspir pisao u karantinu, jasno je da su, kao i sve stanovnike elizabetanske Engleske, i na Šekspira uticale epidemije kuge koje su bile česte u to doba.
Kao beba imao je sreće da preživi epidemiju koja je pogodila Stratford na Ejvonu u leto 1564. godine, samo par meseci po njegovom rođenju, kada je četvrtina stanovništva njegovog rodnog grada preminula.
Pročitajte još
Odrastajući, Šekspir je slušao priče o apokaliptičnim događajima i sa svima ostalima klečao u crkvi moleći se u pomen na stradale stanovnike grada, dok je njegov otac Džon bio uključen pomaganje najugroženijima.
Kako piše Endrju Dikson, autor vodiča Gloub teatra posvećenog slavnom engleskom dramskom piscu, u vreme kada je Šekspir postao profesionalni glumac, a zatim i pisac i osnivač londonske pozorišne trupe, kuga je predstavljala veliku opasnost, i u profesionalnom i egzistencijalnom smislu.
Kada bi izbila epidemija, što se najčešće dešavalo tokom proleća i leta, u jeku pozorišne sezone, vlasti su zabranjivale masovna okupljanja.
Po prirodi sumnjičava prema pozorištima, u kojima se „podsticala ležernost, glumci nosili žensku odeću i bog zna šta još radili“, vlast je prvo teatre zatvarala.
Kako je jedan sveštenik u to doba rekao: „Uzrok kuge je greh, a uzrok greha su pozorišni komadi“.
Između 1603. i 1613. godine, kada je Šekspir bio na vrhuncu svog stvaralačkog rada i napisao tragedije „Otelo“, „Kralj Lir“, „Magbet“, „Antonije i Kleopatra“, „Koriolan“, Gloub teatar i sve londonske pozorišne kuće su tokom 78 meseci bile čak 60 posto vremena zatvorene.
To su bila mračna vremena za teatre. Glumci su bili prisiljeni na druge poslove i mnogi su umrli. Trupe su bile primorane da nastupaju po provincijama nadajući se da ih vesti o pomoru i kugi nisu preduhitrile.
Gde se tu uklapa teorija o nastanku tragedije „Kralj Lir“?
Istorijska dokumenta dokazuju da je taj komad izveden prvi put pred kraljem Džejmsom Prvim 1606. godine i istoričari veruju da je napisan te godine ili prethodne.
Kako piše istoričar pozorišta Džejms Šapiro velika kuga u leto 1606. godine zatvorila je Gloub i sva londonska pozorišta.
Bez obzira što nije imala stravične posledice kao tri godine ranije kada je ubila više od desetine populacije Londona, trajala je tokom čitavog leta i rane jeseni i sam grad, u kome je Šekspir živeo, bio je najpogođeniji, pa je i gazdarica njegove kuće Meri Moundžoj preminula zaražena tom bolešću.
Pročitajte još
Nemoguće je, zapaža Dikson, ako se znaju sve te istorijske činjenice, ne primetiti tu atmosferu i u „Kralju Liru“, koji je po mnogima najmračnija Šekspirova tragedija.
Grad mora da je izgledao jezivo, piše Dikson, napuštene ulice, zatvorene prodavnice, psi koji slobodno šetaju, bolničari sa štapovima obojenim u crveno, tri metra dugačkim, kako bi sve držali na distanci da im ne prilaze, crkvena zvona koja neprestano zvone za pokojnike. Slična atmosfera je i u Šekspirovom komadu.
Šekspirov „Kralj Lir“ je pun smrti, haosa, nihilizma, depresije i jeze. Kuga se u njemu ne pominje eksplicitno kao što to čini Ben Džonson u „Alhemičaru“ ili Tomas Deker u pamfletu ironičnog naslova „Divna godina“ koji govore od događajima 1603, ali svakako da se u Šekspirovom komadu to oseća i nagoveštava.
„Kralj Lir“ nije jedino Šekspirovo delo u kome postoje reference na kugu i pomor.
Kao da je epidemija kuge uvek u pozadini radnje njegovih komada i više se oseća nego vidi.
U nekima je okidač za neki događaj kao u „Romeu i Juliji“ kada glasnik biva zatočen u karantinu i ne stiže da prenese poruku što dovodi do tragičnog kraja. Ranije u trećem činu Merkucio kaže „kuga na obe vaše kuće“, mada se to najverovatnije, smatra Dikson, odnosi na drugu smrtonosnu bolest tog doba- male boginje.
Svakako da u komadima, koji su nastali nakon izbijanja zaraze 1603. godine, zbog koje je čak i krunisanje Džejmsa Prvog moralo biti odloženo, metafore koje se odnose na bolesti pokazuju da je epidemija uticala na Šekspirov rad.
„Magbet“, za koji se veruje da je nastao 1606. tokom epidemije, sadrži deo („Uzdah i krik i vapaj, a da niko / ne trepne okom; gde golemi jad / Izgleda otrcano uzrujanje; / Gde se na zvono pogrebno tek jedva / i pita za kim to ono zvoni; / Gde svene život čestita čoveka / pre nego cvet za kapom njegovom; / i gde se, pre no bolest dođe, mre“), za koji Šapiro kaže da je najbolji opis onoga što kuga donosi. A „Kralj Lir“ je čak brutalnije direktan.
Lirova desna ruka Kent viče na slugu Osvalda: „Kuga na tvoj epileptični vid“, dok Lir opisuje kugu koja visi u vazduhu referušići na teoriju da se bolest prenosi vazduhom.
Čak i da je kuga bila negde izvor Šekspirove inspiracije, nije se dobro odrazila na njega.
Kao suosnivač dve pozorišne trupe, sigurno se nije bolje osećao od bilo kog producenta na Vest Endu danas kada su usled pandemije koronavirisa pozorišta zatvorena i kada im ne vrede ni novi komadi jer nemaju gde da se igraju.
S druge strane, Šekspir je dosta radio sa glumcima, oni su mu bili najbliži saradnici i moguće je da je čak i pisao u samom pozorištu, tako da jednom vrlo zauzetom glumcu, piscu i menadžeru, savremenim žargonom rečeno, koji je radio 17 stvari istovremeno, izolacija svakako nije odgovarala,.
Pored toga, Šekspirova kuća je gledala na crkvu sa čijeg zvonika su nonstop zvonila zvona za žrtve kuge i od toga se nije moglo pobeći.
Dikson podseća na još jednu bitnu činjenicu: Kada je bila prethodna velika epidemija kuge u junu 1592. i kada pozorišta skoro šest meseci nisu radila, Šekspir se okrenuo poeziji i tada su nastale pesme „Venera i Adon“ i „Otmica Lukrecije“.
Da su pozorišta ostala zatvorena i da se njegova karijera pesnika nastavila, možda nikada ne bi bilo „Kralja Lira“, „Romea i Julije“, „Hamleta“, „Magbeta“, „Antonija i Kleopatre“, najznačajnijih Šekspirovih dela, koja se i danas izvode širom sveta i važe za najizvođenije komade.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
