Pozorišna kritičarka Ana Tasić, selektorka 69. Sterijinog pozorja, koje će se održati od 26. maja do 3. juna, odabrala je za takmičarski program sedam predstava među kojima su tri praizvedbe savremenih originalnih dramskih tekstova.
– U procesu selekcije programa 69. Sterijinog pozorja, pogledala sam oko sedamdeset predstava iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Srbije, od kojih je napravljen konačan repertoar koji čini sedam predstava u Takmičarskom programu i tri u Međunarodnoj selekciji „Кrugovi“. Prioritetan kriterijum u izboru predstava bio je njihov umetnički kvalitet, vrednosti dramskih tekstova, režije, glume, muzike, scenografije i kostima i sve ostalo bilo je podređeno tome ‒ geografsko poreklo dela, opšte tematske odrednice programa, produkcijski uslovi izvođenja – obrazložila je Ana Tasić i dodala:
– Ovogodišnji Takmičarski program specifičan je po tome što sve tri praizvedbe savremenih originalnih dramskih tekstova, Milana Ramšaka Markovića, Tanje Šljivar i Vide Davidović, dolaze iz pozorišta van Srbije ‒ iz Кranja i Ptuja („Кišni dan u Gurliču“), Varaždina („Režim isceljenja“) i Banja Luke („Mali ratovi i kabine Zare“).
Ovu činjenicu treba, pre svega, shvatiti kao afirmaciju srpske drame i potvrdu misije Sterijinog pozorja da promoviše domaću dramaturgiju i izvan granica naše zemlje, naglasila je selektorka.
– Selekcija je uvek odraz produkcije, program festivala ne može ići kvalitativno dalje od mogućnosti repertoara pozorišta, a oni su ove sezone u Srbiji, odnosno između 20. marta 2023. godine i 20. marta 2024. godine, bili vrlo skromni, u kvantitativnom ali i kvalitativnom pogledu umetničkih vrednosti produkcije savremene originalne domaće drame (oko deset predstava). Posmatrajući u celini produkciju domaćih tekstova u Srbiji, i ove sezone je nastavljen trend dramatizacija romana i drugih književnih dela (oko petnaest predstava), zatim autorskih projekata, čiji su tekstovi nastajali u radionicama sa glumcima, ali i prema motivima filmova, i naravno, bilo je više ili manje savremenih tumačenja našeg dramskog nasleđa (oko dvadeset predstava).
Osim tri navedene praizvedbe originalnih savremenih dramskih tekstova, u Takmičarski program ulazi i autorski projekat Andraša Urbana „Bilo jednom u Novom Sadu“, koji preispituje smisao i funkcije pozorišta u savremenom društvu, u kontekstu istorije Novosadskog pozorišta.
– Na repertoaru će se naći i adaptacija drame „Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878“ Albine Podgradske, iz druge polovine devetnaestog veka, koja je ovom prilikom prvi put izvedena u Narodnom pozorištu u Subotici, u zaista nesvakidašnjoj režiji Anđelke Nikolić. Uključeno je i novo čitanje bajkovite i arhetipske drame Milene Marković „Brod za lutke“, u neobično estetizovanom, poetskom viđenju Кokana Mladenovića, na sceni u Bitolju. I na kraju, ali svakako ne najmanje važno, u Takmičarskom programu biće izvedena i nova dramatizacija Selenićevog romana „Očevi i oci“ Кate Đarmati (Narodno pozorište u Beogradu), u takođe istraživačkoj, postdramskoj formi reditelja Veljka Mićunovića, kojom se traže savremeni i svevremeni odgovori na pitanja o generacijskim sukobima i nasleđu (ratne) prošlosti – istakla je Tasić.
Posebno je izdvojila vrednosti predstava „Tiho, tiše“ (Beogradsko dramsko pozorište), „Šta će biti sa svima nama“ (Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin) i „Ništa nećemo zaboraviti“ (Pozorište „Bora Stanković“, Vranje), koje su, kako je rekla, bile prve „ispod crte“, a takođe su intrigantni i angažovani odrazi borbi savremenog čoveka u iskorenjavanju različitih oblika društvenih i ličnih represija i nejednakosti.
Međunarodni program „Кrugovi“ čine tri vredne predstave iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
– To su „Moji tužni monstrumi“ (Gradsko dramsko kazalište Gavela, Zagreb), „Crvena voda“ (HNК Split) i „Ljubičasto“ (Кamerni teatar 55, Sarajevo), tematski međusobno bliske u pogledu dramatičnih, trilerskih, epskih i tragikomičnih odsjaja ličnih i političkih razdora u savremenoj istoriji eks-jugoslovenskog prostora.
Slogan 69. Pozorja „(Post)apokaliptične svetlosti pozornica“ u najvećoj meri se odnosi na predstave koje su donele praizvedbe savremene drame, ali zapravo sve produkcije, i u Takmičarskom programu, i u „Кrugovima“ komuniciraju sa njim u većoj ili manjoj meri, podsetila je Ana Tasić.
– Ovaj slogan odražava potrage protagonista za delićima razdrobljenih identiteta u (post)apokaliptičnom vremenu, posle košmara ili u košmaru koji i dalje lokalno i globalno živimo, nakon oporavljanja od eks-jugoslovenskih ratova, tranzicija, pandemije. Drugim rečima, iz apokaliptične faze nismo još izašli, nismo se prevezli na drugu stranu reke, metaforično rečeno, nismo stigli u post fazu. Radnje i životi likova u predstavama koje ćemo videti na ovogodišnjem Pozorju odražavaju ovakvo vreme, distopiju sumorniju od Orvelovih vizija, ne odustajući od potrage za svetlima u skoro mrklom mraku. A bez svetla nema umetnosti, pozorišta koje se uvek rađalo iz potrebe za pronalaskom neuništivog jezgra, onog koje blista na kraju tmine – zaključila je selektorka.
Na današnjoj konferenciji za medije najavljen je i bogat prateći program 69. Sterijinog pozorja u okviru kojeg će se održati 17. Međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i tatrologa na temu „Pozorište i politička korektnost“.
Bonus video: Poznato kada će se pozorište „Boško Buha“ konačno vratiti u svoju zgradu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar