0
Skandal sa Dodikovim poklonom Sergeju Lavrovu, za koji se ispostavilo da je sumnjivog porekla, nije jedina diplomatska "neprijatnost" sa ukradenim umetninama koja ovih dana potresa našu zemlju i region. Da li smo svesni da su mnoga vredna dela, nestala tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, danas u tuđim rukama?
Najsvežiji primer jeste izuzetno vredna slika „Magdalena“ autora Đoke Mazalića koja je, kako je otkrio bosanski političar Saša Magazinović, od kolekcionara Envera Mulabdića ukradena 1993. godine i završila u privatnoj kolekciji u Novom Sadu.
I o tome se možda ne bi govorilo ovih dana da nije bilo Dodikovog „gafa“ i da iz BIH nije ukazano na nameru da Mazalićeva slika, za kojom traga i Interpol, bude izložena prilikom otvaranja projekta „Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2021“.
Na to je reagovao Saša Magazinović, poslanik u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i član Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.
„Članovi Predsedništva su energično reagovali povodom diplomatskog skandala kada je Dodik poklonio ukrajinsku ikonu Lavrovu. Podržavam! Ali, hajde sada da se istom energijom pozabavimo sa nacionalnim blagom BIH koje se nalazi u Srbiji i za kojim traga Interpol“, saopštio je Magazinović na Tviteru i tu se nije zaustavio.
Pisao je srpskim vlastima o toj slici, koja je „nacionalni spomenik BiH“ i treba da se vrati kući, a u međuvremenu je, kako ističe, postalo „nacionalno blago Srbije“.
Magazinović je uputio pisma ministarki kulture Maji Gojković, pokrajinskoj sekretarki za kulturu Dragani Milošević i gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću u kojima ih upozorava na to da je delo „Magdalena“ autora Đoke Mazalića vlasništvo porodice Mulabdić iz Bosne i Hercegovine. Takođe je obavestio i Predsedništvo BiH koje, prema njegovim rečima, o tom slučaju zna već dve godine i ništa ne preduzima.
2/2 Pisao sam vlastima Srbije o Nacionalnom spomeniku BiH koji treba da se vrati kuci, a koji je u medjuvremenu “postao” nacionalno blago Srbije. Obavjestio i Predsjednistvo BiH koje, usput, o tome zna najmanje 2 god. Bez reakcije. Opet se bolje brinemo o tudjem nego o svom…
— Sasa Magazinovic (@SasaMagazinovic) December 18, 2020
Magazinoviću je odmah stigla podrška od članice Izvršnog odbora Akademije za razvoj demokratije Aleksandre Jerkov koja je čitav slučaj nazvala „sramotom neviđenih razmera“:
„Izlaganje ukradenih umetničkih dela iz susednih država, ratnog plena i produkta otimačine i pljačke tokom najkrvavijeg sukoba na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata ne sme biti nešto što je u Srbiji, u Vojvodini, u Novom Sadu, u bilo kojoj civilizovanoj sredini prihvatljivo i moguće“, izjavila je Jerkov, uz izričit zahtev nadležnim organima u Srbiji da reaguju i vrate ukradeno umetničko delo vlasnicima i Bosni i Hercegovini.
Za to da Novi Sad postane evropska prestonica kulture godinama su radili pošteni i časni ljudi.
Izlaganjem umetničkih dela ukradenih u ratu sramote se Novi Sad, Srbija, naša kultura i sve ono što jesmo.
Ovo im ne sme proći. Bravo @SasaMagazinovic https://t.co/PxA87qdrcV
— Aleksandra Jerkov (@AleksJerkov) December 18, 2020
Posle navoda na društvenim mrežama i u regionalnim medijima da se radi o ukradnoj slici reagovala je „Fondacija Novi Sad 2021 Evropska prestonica kulture“ demantujući plan da slika Đoke Mazalića „Magdalena“ bude izložena prilikom otvaranja projekta „Novi Sad Evropska prestonica kulture“.
„Fondacija nema podatke o tome kako se pomenuta slika našla na navedenom sajtu za digitalizaciju. Prikaz ovog dela i pomenuta izložba nikada nisu bili deo aplikacione knjige niti ijednog programskog plana projekta, a Fondacija Novi Sad 2021 Evropska prestonica kulture nema, niti je ikada imala ikakve veze sa platformom za digitalizaciju u okviru koje se, po navodima medija, nalazi i prikaz ovog umetničkog dela“, saopštili su, i dodali:
„Logotip koji je prisutan na tom sajtu potiče iz perioda kandidature za Evropsku prestonicu kulture iz 2014. godine, dok je u međuvremenu u potpunosti promenjeno rukovodstvo projekta, kao i programska i aplikaciona knjiga, koja je i donela Novom Sadu titulu kulturne prestonice.
Na to saopštenje ponovo je reagovao Magazinović, podsećajući da se Nacionalni spomenik BiH – slika „Magdalena“ nalazi u Srbiji, uz poruku:
„Džaba demantij, džaba brišete snimke i fotografije. Zašto ne reaguje Predsedništvo BiH, zašto Tužilaštvo ne formira predmet. Za slikom traga i Interpol“, napisao je Magazinović na Tviteru, objavivši i fotografiju vlasnika kraj slike neposredno pred rat.
?Nacionalni spomenik BiH, slika “Magdalena” se nalazi u Srbiji. Svi znaju gdje.
?Dzaba demantij, dzaba brisete snimke i fotografije…
?Zasto ne reaguje Predsjednistvo?
?Zasto Tuzilastvo ne formira predmet?
? Za slikom traga i Interpol.
Fotka vlasnice neposredno pred rat ? pic.twitter.com/J7oTQyjD7K— Sasa Magazinovic (@SasaMagazinovic) December 19, 2020
A kako je došlo do toga da slika, proglašena Nacionalnim spomenikom BiH od Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine postane „nacionalno blago Srbije“? I kako je stigla u ruke privatnog kolekcionara iz Novog Sada?
Još 2017. nevladina organizacija Centar protiv krijumčarenja umetninama (CPKU) iz Tuzle objavio je na svom sajtu Bazu podataka o ukradenim umetninama u BiH. U toj bazi je čak 109 ukradenih dela iz dve institucije i iz privatnih kolekcija. Kako je tada za agenciju Fena precizirao predsednik CPKU Dženan Jusufović radi se o delima nestalim iz Međunarodne galerije portreta Tuzla, Umetničke galerije BiH i privatne kolekcije porodice Mulabdić.
Među njima su „Portret Meše Selimovića“ Ismeta Mujezinovića, „Autoportret“ Božidara Jakca, „Mesečina na Ženevskom jezeru“ Ferdinanda Hodlera, „Grob sv. Spiridona“ grčkog majstora, „Magdalena“ Đoke Mazalića, „Ženski akt“ Petra Tiješića…
Ta baza sadrži osnovne podatke o nestaloj umetnini – ime autora, naziv dela, dimenzije, materijal, tehniku, godinu nastanka, vlasništvo, vreme nestanka i datum podnošenja krivične prijave.
Inače, BiH je, kako je svojevremeno navedeno u oceni Interpola, „zbog geopolitičkog položaja i kompleksne organizacije vlasti“, izuzetno plodno tlo za krijumčarenje umetnina. Na području ove zemlje realizuje se 6,3 odsto te vrste ilegalne trgovine u svetu, pokazali su podaci ove organizacije.
Ali, najmračniji period za umetnička dobra u BiH dešava se tokom, ali i u prvim godinama nakon rata u toj zemlji. Slikama, izuzetno vrednim, nestalim iz muzeja, galerija, javnih institucija i privatnih kolekcija nikada se nije ušlo u trag. Još tada se pretpostavljalo da su završile na crnom tržištu van granica BiH.
A da se neke od ukradenih slika nalaze u Srbiji Jusufović je upozoravao pre tri godine:
„Sve četiri slike iz privatne kolekcije Envera Mulabdića, koje su vrlo vredne i koje su proglašene nacionalnim dobrom BiH su, prema podacima kojima raspolažemo, postala nacionalno dobro Srbije. Videli smo kataloge u kojima se nalaze ukradene slike, jer se one postavljaju na izložbama“, izjavio je tada predsednik CPKU za Slobodnu Evropu, precizirajući da je njihova krađa davno prijavljena, ali da nisu vraćene i da se nalaze u privatnoj zbirci kolekcionara iz Novog Sada.
I sam vlasnik slika, kolekcionar iz Bosanskog Novog Enver Mulabdić, inače arheolog, koji je radio kao kustos Muzeja Unsko-sanskog kantona u Bihaću, krađu dela svoje bogate kolekcije prijavio je još 2006. godine. I to tri ulja na platnu, čiji su autori Đoko Mazalić, Petar Tiješić, Vilko Šeferov i bronzane skulpture Frane Kršinića. Čitava kolekcija, od tridesetak radova, nalazila se u Mulabdićevom stanu u Bosanskom Novom. Kako je deo „ispario“ svedočio je vlasnik za Slobodnu Evropu:
– Mi smo 23. jula 1992. godine, u jednom danu proterani, 16.000 ljudi. Otišli smo s najlonskim kesama u rukama, tako da sam morao kolekciju da ostavim kod suseda sa sprata. Kada sam se vratio iz Nemačke 1998. godine, nastojao sam vratiti svoja umetnička dela, što sam i uspeo osim četiri – najvrednija – pričao je Mulabdić, a u razgovorima sa kolegama saznao je da su slike završile u Novom Sadu i da se nalaze u kolekciji Đure Popovića.
– Za slikama sam tragao sve do 2006. godine, saznavši da se najverovatnije nalaze u kolekciji Đure Popovića. On javno uz katalozima pokazuje moje slike. Sve sam uporedio sa mojim dokazima o vlasništvu, koje imam. Federalnom MUP-u sam prijavio krađu 14. jula 2006. godine, ali ništa nisu poduzeli, ni prijavili Interpolu. Nisu uradili svoj posao kako treba – ocenio je tada Mulabdić.
Što je najalarmantnije u celoj priči još je u tom trenutku predvideo scenario od pre neki dan:
– Novi Sad će biti Evropska prestonica kulture 2021. i oni računaju na Đurinu kolekciju da će biti izložena. Popović je već izlagao slike 2008. i 2012, a u jesen 2016. izlagao je 50 slika srpskih slikara. Na koricama je bila slika Đoke Mazalića, „Magdalena“ iz 1930. godine, formata 78 sa 98 centimetara. Ako su na toj izložbi bila dela Šumanovića, Konjovića, Peđe Milosavljevića, a na koricama kataloga moja slika, onda to dovoljno govori da je u pitanju remek-delo, odnosno koja je njena vrednost i kvalitet. Najgore je što se to sada predstavlja kao umetničko blago i nacionalno dobro Srbije – podvukao je tada Mulabdić, optuživši i BiH za inertnost u potrazi sa nacionalnim blagom.
Iako se te 2017. u bazi CPKU našlo 109 dela, u međuvremenu je Interpol pokrenuo potragu za 14 ukradenih umetnina iz BiH. Među njima je i „Magdalena“ Đoke Mazalića.
