„Kuga se širi. Ljudi umiru. Svima je naređeno da ostanu kod kuće u karantinu, dok lokalni doktori rade neprekidno kako bi spasili žrtve. Postoje herojska dela i sramna. Postoje oni koji misle samo na sebe i oni koje se angažuju za šire dobro. Ljudsko stanje je apsurdno i nesigurno“, piše Kami u svom romanu „Kuga“ iz 1947. godine.
Više od sedam decenija kasnije, kada se svet suočava sa pandemijom koronavirusa, Kamijev roman doživljava novi procvat te je samo u Velikoj Britaniji za nedelju dana prodat u 1.504 primerka, a od početka marta prodato je 2.156 primeraka.
Izdavačka kuća „Pingvin“ (Penguin) suočila se sa nedostatkom engleskih prevoda Kamijevog romana, iscrpljene su sve zalihe „Amazona“, a samo u poslednjoj nedelji februara prodaja tog naslova je skočila za neverovatnih 150 posto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Izabel Blejk iz izdavačke kuće „Pingvin“ ističe da su sa stotina primeraka mesečno prešli na štampanje hiljada, kako bi zadovoljili potražnju za Kamijevim klasikom.
U februaru prošle godine u Velikoj Britaniji je prodato 226 primeraka romana „Kuga“, prošlog meseca ta brojka je dostigla 371.
„I od početka godine smo već dva puta štampali ovo izdanje“, izjavila je Blejk za „Gardijan“.
Utrostručena je prodaja „Kuge“ i u Italiji, gde se, prema pisanju magazina „ActuaLitte“, našla na listi 10 najprodavanijih knjiga, a slična situacija je i u Francuskoj, gde je prodato 1.600 kopija u poslednjoj nedelji januara, što je 300 posto povećanje u poređenju sa istim periodom 2019, navodi sajt „Edistat“.
„Mada se obično smatra alegorijskim prikazom francuskog otpora nacističkoj okupaciji za vreme Drugog svetskog rata, može se odnositi i na sadašnji trenutak“, ocenila je urednica „Pingvinove“ edicije klasika Džesika Harison.
Kamijeva ćerka Ketrin je sa 14 godina pročitala „Kugu“, dva meseca pre nego što će njen otac poginuti u saobraćajnoj nesreći.
„Poruka ‘Kuge’ odzvanja istinito kao i tada, isto kao što će i u budućnosti. Drago mi je da je ljudi ponovo čitaju. Ukoliko im daje nadu, to je najvažnije“, rekla je Ketrin Kami (74) za „Gardijan“.
Ketrin 30 godina živi u kući koju je njen otac kupio novcem od Nobelove nagrade koju je dobio 1957. godine.
Slavni pisac rođen je u Alžiru gde se i odvija radnja njegovog romana „Kuga“, a poginuo je 1960. kada je imao 46 godina u saobraćanoj nesreći.
Auto, kojim je upravljao njegov izdavač Mišel Galimar, izleteo je sa puta i udario u drveće. Kami je na mestu poginuo.
Ta nesreća je izazvala različite teorije, a u svojoj knjizi „Kamijeva smrt“ italijanski autor Đovani Kateli nagoveštava mogućnost da je Kamija zapravo ubio KGB zbog njegovog oštrog protivljenja sovjetskom režimu.
Zanimljivo je da je Kami svojoj deci, blizancima Ketrin i Žanu, tepao „kuga“ i „kolera“.
Ketrin već 40 godina brine o zaostavštini svog oca, autorskim pravima, objavljuje njegova pisma i čuva plamen slave svog voljenog tate.
„Možda sa ovom novom izolacijom budemo imali vremena da sagledamo šta je zaista važno i postanemo više ljudi. Kada je tata 1946. napisao knjigu, bogatstvo je mereno drugačije nego danas kada ljudi jednostavno jure za zlatom i sami bivaju posmatrani kao roba koju je moguće prodati i kupiti. Skačemo sa jedne stvari na drugu. Svi misle da su u pravu i zaboravljaju u čemu je suština života, da postoje sumnje“, ističe Ketrin Kami.
„Kuga“ počinje kada doktor u alžirskom gradu Oran pronalazi mrtvog pacova na svom pragu. Počinje da uočava pacove svuda, žive i mrtve, i kada ljudi krenu da umiru od kuge, vlasti zabranjuju izlazak iz kuće.
Kami ispituje u svom romanu kako ljudi kao individue i kao deo kolektiva reaguju na patnju i smrt.
Radnja se dešava 1940. godine, ali se najverovatnije odnosi na epidemiju kolere koja je pogodila Alžir 1849. godine nakon francuske kolonizacije te zemlje.
Sam Alber Kami je govorio da se roman može čitati na nekoliko nivoa, uključujući i već pomenuti alegorijski prikaz francuskog otpora nacizmu i nemačkoj okupaciji tokom Drugog svetsog rata.
„Stanovnici, konačno oslobođeni, nikada neće zaboraviti težak period koji ih je naterao da se suoče sa apsurdnošću svoje egzistencije i nesigurnošću ljudskog stanja. Ono što važi za sva zla ovog sveta, važi i za kugu takođe. Pomaže ljudima da se uzdignu iznad sebe“, napisao je Kami.
Ketrin Kami kaže da iz mnogih pisama koje dobija i koja se odnose na rad njenog oca, zaključuje da trajna fascinacija njime leži u činjenici da je u njegovim knjigama čovek i da on postavlja sva ona pitanja koja postavlja svako od nas, govori o patnji, bolu i brigama koje sve nas muče.
Uverena je da je glavna poruka „Kuge“ da smo svi odgovorni za svoje postupke.
„Nismo odgovorni za koronavirus, ali možemo biti odgovorni za način na koji reagujemo na to“, smatra Ketrin.
„Tata je pokušao da govori u ime onih koji nisu mogli sami. Bio je predodređen da preispituje laži. Verovao je da pisac ne sme da laže. Divno je što nove generacije otkrivaju Kamija i verujem da će u tišini zatočenosti, njegove reči biti eho“, rekla je Ketrin Kami.
