Šta novo srpski izdavači spremaju za predstojeći Sajam knjiga otkriva Nova.rs u serijalu koji nastavljamo ponudom kuće Arete iz Beograda.
Izdavačka kuća Arete preporučuje naslove iz svoje ovogodišnje produkcije i naslove koji će se premijerno pojaviti na Sajmu knjiga.
„Kukavica“, Tim Kler
Tim Kler je pisac, pesnik i voditelj podkasta za pisce, Death Of 1000 Cuts. Napisao je dva romana fantastike, “The Honors” i “The Ice House”. Njegova dokumentarna knjiga o propalim piscima, “We Can’t All Be Astronauts”, osvojila je East Anglian Book Award za najbolju knjigu memoara. Bavi se i stend apom i podučava mlade pisce kreativnom pisanju.
„Kukavica” je knjiga o anksioznosti koja nudi duhovit, naučan i nadasve iskren pristup najrasprostranjenijem mentalnom poremećaju današnjice.
Kombinujući anegdote iz života i naučna istraživanja, autor preispituje sve što znamo o anksioznosti. Tim Kler pati od generalizovanog anksioznog poremećaja i napada panike više od jedne decenije, a konvencionalne metode lečenja u njegovom slučaju nisu davale dobre rezultate. Zbog toga je odlučio da do rešenja dođe drugim putem: tako što je prihvatio da bude zamorac u eksperimentalnim istraživanjima. Nakon što je postao otac, Tim je dao sebi obećanje – učiniće sve što može da mu bude bolje i podeliti sa čitaocima sve što je saznao.
U knjizi „Kukavica”, Tim Kler istražuje sve moguće metode borbe sa anksioznošću, od psihoterapije do hipnoze, od trčanja do psihoaktivnih supstanci, i otkriva šta mu pomaže a šta ne.
Najvažnije od svega, Tim nas tera da preispitamo sve što znamo o anksioznosti, oslobodimo se osećaja krivice i potražimo pomoć.
Anksioznost može biti prokletstvo za pojedinca i blagoslov za zajednicu. Ako je cena mira neprestani oprez, onda je anksioznost cena neprestanog opreza.
„12 nota o životu i kreativnosti”, Kvinsi Džouns
Kvinsi Džouns je američki muzičar, tekstopisac, kompozitor i muzički i filmski producent. Njegova karijera u industriji zabave traje preko sedamdeset godina sa rekordnih osamdeset nominacija za Gremi, dvadeset osam Gremija i nagradom Gremi Legend 1992.
U knjizi „12 nota o životu i kreativnosti”, Kvinsi nam predstavlja neverovatne anegdote o svojim muzičkim počecima u Sijetlu 1940-ih, odrastanju u getu, usponima i padovima, turnejama, saradnji sa Frenkom Sinatrom i Majklom Džeksonom, kao i o njegovoj genijalnoj životnoj filozofiji koja počiva na veri u sebe i svoje sposobnosti.
Knjiga je podeljena po notama, a svaka nota predstavlja po jedan od važnih saveta za razvoj kreativnosti i postizanje uspeha u kreativnoj industriji.
Ovu knjigu je pisao za one koji žele da pronađu svoj put ka kreativnosti jer duboko veruje da svi imamo kreativni potencijal i da zaslušujemo da ga ostvarimo.
Ovu knjigu pišem za umetnika ili umetnicu koji se mogu zateći u situacijama – u kojima sam i sâm nekad bio – dok pokušavaju da prokrče svoj jedinstveni put kroz muzičku industriju. Takođe, pišem ovu knjigu i za one koji su čitav život proživeli pod maskom karijere ili životnog stila koje nisu želeli. Na našu kolektivnu štetu, pravila društva uverila su mnoge da je kreativnost rezervisana samo za slavne. To je glupost. SVI imamo kreativni potencijal i svi zaslužujemo da ga ostvarimo; samo je pitanje hoćemo li dozvoliti sebi da ga ispunimo.
Naša individualna iskustva su, naravno, svojstvena samo nama, ali emocije s kojima se suočavamo su univerzalne – velike su šanse da će makar neko imati razumevanja za njih. Zato nam je potrebna kreativnost. Ona daje osećaj zajedništva. Slika, pesma, književno delo – u njima je moć.
„Tarot”, Alehandro Hodorovski
Alehandro Hodorovski (1929) je čileansko-francuski filmski stvaralac, umetnik i pisac.
Od rane mladosti su ga zanimali umetnost, misticizam, religija i spiritualnost. Sa dvadeset godina se priključio nadrealistima u Francuskoj, zatim je u Meksiku osnovao avangardno pozorište i napravio neke od kultnih filmova. Njegova najpoznatija filmska ostvarenja su „Sveta planina” i „El Topo”.
Više od pola veka, Hodorovski organizuje radionice, vodi kurseve, predavanja i besplatno tumači karte restauriranog Marsejskog tarota.
Knjiga „Tarot” je svojevrsni priručnik za korišćenje i tumačenje Tarot karata, ali i priča o istoriji Tarota i razvoju njegovih simbola. Tumačenje Tarota je zamišljeno kao složeni sistem veza između karata koji teži da se poveže u jednu veliku mandalu – sliku koja dovodi do prosvetljenja.
U svom prepoznatljivom psihomagičnom stilu, Hodorovski preporučuje da se Tarot koristi kao alat pomoću kojeg spoznajemo sebe. Svaka karta je ogledalo koje reflektuje naše trenutno psihološko stanje.
Uz srpsko izdanje knjige „Tarot”, čitaoci dobijaju i karte originalnog Marsejskog tarota koje su redizajnirali Filip Kamoan i Alehandro Hodorovski. Uz ove karte svako može praktično da primeni znanja stečena iz knjige i sam postane tarolog.
Premijerno na Beogradskom sajmu:
„Tesna vrata”, Andre Žid
Andre Žid (1869-1951) je bio francuski književnik, poznat po romanima Imoralist, „Tesna vrata”, „Podrumi Vatikana”, „Kovači lažnog novca”, zbirci eseja „Koridon”, kao i po svom višetomnom dnevniku. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost.
Zbog svojih pogleda na moral, religiju i društvo, predstavlja jednu od najkontroverznijih pojava u književnosti dvadesetog veka. Godinu dana nakon njegove smrti Vatikan je čitav njegov opus stavio na spisak zabranjenih knjiga. Godiinama je bio glavni urednik Francuske nove revije.
Židova „Tesna vrata” napisana su 1909. kao novela koja, zajedno sa Imoralistom čini par narativa o sukobu unutrašnjih želja i moralnih načela. Za razliku od glavnog lika Imoralista koji se prepušta čulnom zadovoljstvu, Žerom i Alisa iz Tesnih vrata svoju ljubav žrtvuju zarad dostizanja uzvišenosti duha.
Uz Geteove „Jade mladog Vertera”, Tesna vrata važe za jednu od najlepših i najtragičnijih ljubavnih priča u istoriji književnosti.
„Avaj! Tek ga sada razumem vrlo dobro; između Boga i njega ja sam bila jedina prepreka.
Reci, o Bože moj, koja te je duša zaslužila više? Nije li on rođen za nešto bolje nego da voli
mene? I da li ću ga ja voleti toliko ako se mora zaustaviti samo na meni? Kako se smanjuje u
sreći sve što bi moglo biti herojsko!“
„Snovi za Frojda”, Šila Koler
Šila Koler je južnoafrička i američka autorka. Napisala je deset romana, uključujući i roman „Cracks” po kome je 2009. snimljen istoimeni film, i tri zbirke kratkih priča. Njene priče su objavljivane u Njujork tajmsu i uključene su u zbriku Najbolje američke kratke priče.
Dva puta je osvajala nagradu O. Henri koja se dodeljuje za najbolje napisanu kratku priču.
„Šila Koler je napisala lukavo subverzivnu, suptilnu i senzualnu revizionističku interpretaciju
Sigmunda Frojda i njegovog čuvenog slučaja o Dori koja bi mogla da nosi podnaslov ’Analizirani analitičar’“. (Džojs Kerol Outs)
„Snovi za Frojda” je izvanredan roman koji se usredsređuje na jedan od Frojdovih ključnih slučajeva o izuzetno inteligentnoj, osetljivoj devojci koja je doprinela tektonskoj promeni u nauci
psihodinamike i psihijatrije uopšte. U ovom očaravajućem delu, Koler genijalno konstruiše fascinantni dijalog između Frojda i njegove pacijentkinje, ali što je još zanimljivije, i uplive u
njihove umove, koji otkrivaju njihove ambivalentnosti, ranjivosti i igre moći. (dr Lorens R. Tankredi, profesor psihijatrije na Njujorškom univerzitetu)
„Talasi”, Virdžinija Vulf
„Talasi” su roman Virdžinije Vulf iz 1931, koji kritičari smatraju njenim najeksperimentalnijim delom. Sastoji se od zagonetnih monologija koje izgovara šest likova; Bernard, Suzan, Roda, Nevil, Džini i Luis.
Iako je žanrovski određeno kao roman, ovo delo briše razlike između književnih rodova i žanrova, na isti način kao što se u samom delu brišu razlike između šest glavnih likova i njihovih percepcija. Sama Virdžinija Vulf želela je da se šest glavnih likova tumače kao različiti aspekti svesti koji osvetljavaju osećaj kontinuiteta.
„I u meni se podigao talas. Nabujao je; u luk je savio leđa. Još jednom sam svestan jedne nove želje, nešto se diže u meni nalik na gordoga konja koga jahač mamuza, a zatim zauzdava. Kakvog to neprijatelja primećujemo da nam dolazi u susret, obraćam se tebi što sam te uzjahao, dok stojimo i udaramo kopitom o ovaj komad pločnika? Zove se smrt. Smrt je taj neprijatelj. Protiv smrti jašem uperena koplja, dok mi kosa leprša na vetru kao u nekog mladića, kao u Parsifala kad je galopirao u Indiji. Zario sam mamuze u svog konja. Protiv tebe ću se baciti nepobeđen i nepopustljiv, o Smrti! Talasi su se na obali lomili.“
„Testosteron”, Kerol Huven
Kerol Huven je naučnica i profesorka na Harvardu na odseku za ljudsku evolucionu biologiju. Doktorirala je na Harvardu na temu testosterona i bioloških razlika između polova. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada za profesorski i naučni rad, a njena predavanja o hormonima i ponašanju dostigla su ogromnu popularnost.
Kroz uzbudljive lične priče i najnovija istraživanja, naučnica Kerol Huven objašnjava kako testosteron oblikuje ljudsko telo, um i ponašanje, i kako razumevanje nauke koja stoji iza ovog hormona deluje osnažujuće na oba pola.
Učeći o biološkom i društvenom uticaju testosterona, stičemo znanja koja nam omogućavaju da bolje razumemo sebe i druge – a upravo to je ono što nam je neophodno da bismo izgradili pravednije i bezbednije društvo.
„Pronicljiva i jasna, ova knjiga zabavlja isto koliko i edukuje. Ona nas suočava sa istinama o muškom ponašanju i proširuje naše razumevanje bioloških procesa koje oblikuje testosteron.
T je prelepa kulminacija profesionalne i lične odiseje.“ (Volstrit žurnal)
Prvih troje čitalaca koji pošalju mejl na adresu [email protected] dobiće na poklon knjige „Kukavica“ Tim Kler i „12 nota o životu i kreativnosti”, Kvinsija Džounsa, izdanja kuće Arete.
Bonus video: Beogradski sajam knjiga – nekad i sad
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar