Karikatura: Ramiro Zardoyas

Povodom obeležavanja 80 godina od streljanja civila u kragujevačkim Šumaricama, u Muzeju 21. oktobar u okviru memorijalnih svečanosti, otvoren je 21. Međunarodni salon antiratne karikature. Na izložbi koja će biti otvorena naredne tri nedelje, izloženo je 80 radova, autora sa svih kontinenata.

Kragujevac, kao „grad stradalnik“ u Drugom svetskom ratu, nizom antiratnih manifestacija, glasno govori u ime svih žrtava fašizma i neguje kulturu sećanja na nevino stradale ljude u ratnim okršajima, a Salon antiratne karikature je izašao iz okvira zemlje i prepoznatljiv je u celom svetu, rečeno je na otvaranju 21. Međunarodnog salona.

Karikatura:Cemil Safitur

Ova manifestacija osnovana 1981. godine, kroz specifičan umetnički izraz bori se protiv svih ratova na planeti, a do sada je na adresu kragujevačkog Salona pristiglo 20.000 radova.

Univerzalnost antiratnog karaktera, za 40 godina okupila je preko 1.000 autora iz celog sveta, koji su originalnim likovnim stvaralaštvom ostavili svojevrsni kulturni testament, obavezujući buduće generacije da ne idu putem zaborava već putem sećanja, istaknuto je na svečanosti povodom jubilarne godišnjice osnivanja Salona.

Karikatura:Cmik Sergei Semendyaev

Na ovogodišnji konkurs prispelo je 987 radova od 469 autora iz 47 zemalja, a međunarodni žiri u kome su bila i četvorica ranijih dobitnika najvećeg priznanja Salona, odabrao je 80 najboljih, među kojima je Grand prix nagradu „Vesnik mira“ dobio Božo Stefanović (84), karikaturista iz Bosne i Hercegovine, koji je ujedno bio i član žirija na prvom Salonu, održanom pre 40 godina.

Karikatura:MARZIEH KHANIZADE ABYANE

„Pobedila je karikatura koja se na indirektan način bavi ratom, pokazujući izbeglice, koje vojnici pretresaju, dok su oni goli i bosi, što predstavlja svojevrsni apsurd“, rekao je na otvaranju izložbe Miodrag Stojilović, predsednik Saveta Salona i jedan od njegovih osnivača.

On je podsetio da su se u trenutku osnivanja Salona, pre 40 godina, u svetu vodila dva značajna rata, Sovjetsko-avganistanski i Prvi Zalivski rat, te da je do danas bilo 40 ratova i ukazao na činjenicu da je potreba za antiratnim manifestacijama sve veća, umesto da jenjava.

Među nagrađenim radovima, osim karikaturiste iz Bosne i Hercegovine su i autori iz Irana, Turske, Ukrajine, Nemačke, Rusije, Češke, Tajlanda, Kube i Srbije.

Međunarodni žiri je u svom izveštaju o proglašenju pobednika istakao da veliki broj autora i prispelih radova, kao i kvalitet karikatura svedoči o aktuelnosti antiratnih tema.

Karikatura:Muhamed Djerlak

‘‘Činjenica da su se na konkurs odazvali autori i iz samih žarišta današnjih ratova i sukoba, govori o snazi misije mira koju Salon promoviše. Prispeli radovi, posebno oni nagrađeni, slikaju sve dimenzije rata, stradanja i njihovih naličja, koristeći sarkazam, ironiju, podsmeh, osudu, saosećanje i preispitujući granice zla i dobrog u čoveku. Karikuaturisti na ovim radovima svedoče tamnu stranu današnjeg sveta, ali ne pristaju na nju, već joj sude oštricom svoga pera‘‘ stoji u izveštaju žirija.

Karikatura:Goran Celicanin

Posle proglašenja pobednika, uručenja nagrada i izložbe u Kragujevcu, nagrađene karikature imaju i svoju međunarodnu promociju. Salon je do sada gostovao u više od 40 gradova u 20 zemalja, a izložba je bila predstavljena u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku, prostorijama Evropske komisije u Briselu, stalni je gost u Aušvicu (Poljska), Ingolštatu (Nemačka), Piteštiju (Rumunija) i poljskim gradovima Bjalsko-Bjala, Plonsk, Vielun i Torunj.

Karikatura:Nikola Kostandinovic

Dosadašnje nagrađene karikature za 40 godina, videla je publika u Meksiku, Americi, Ukrajini, Francuskoj, Bugarskoj, Italiji, Grčkoj i bivšim jugoslovenskim republikama.

Karikatura:HKMET L

Salon antiratne karikature održava se bijenalno na svake dve godine, a pokrovitelj manifestacije je Grad Kragujevac.

Ovogodišnja izložba biće otvorena naredne tri nedelje, a svečano proglašenje pobednika je 20.oktobra u okviru „Bdenja“ u Muzeju 21. oktobar, koje prethodi održavanju Velikog školskog časa u Šumaricama.

Bonus video: Ekološki ustanak u Beogradu 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare