Šef delegacije Evropske unije upozorio da su medijske, umetničke i građanske slobode važne na putu Srbije ka EU, ne samo tehnički uslovi: Počinje 18. Krokodil

Uoči starta Krokodila, koji će se odvijati večeras do ponoći i sutra, organizatori festivala predstavili su danas novo izdanje na susretu s medijima ali i brojnim zvanicama u Evropskoj kući.

Podsetivši na sva ona impresivna imena koja su prethodnih, gotovo 18 godina pohodili Beograd, a među njima su Margaret Atvud, Leo Krasnohorkai, Hanif Kurejši, Irvin Velš, Dubravka Ugrešić ili Slavenka Drakulić izvršna direktorka Udruženja Krokodil Milena Berić istakla je da ovo nije samo književni festival:

- Duboko smo posvećeni građanskom angažmanu, produkciji kulturnih sadržaja s ciljem razvijanja publike koja kritički razmislja. Ostajemo, uprkos svemu, posvećeni tome. Zato naslov festivala - Neposlušnost. Književnost je neposlušnost u najprečišćenijem obliku upravo zato što je nemoguće ućutkati je. Krokodil je mnogo više od festivala, a zahvaljujući podršci brojnih evropskih partnera, znamo da u našoj borbi za pravednije društvo nismo sami - poručila je Milena Berić.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Andreas von Bekerat priznao je da mu je čast što je prvi put deo otvaranja Krokodil festivala.

- Od kada sam došao u Beograd, slušao sam o ovom festivalu, i saznao da Krokodil nije samo festival, već mesto susreta umetnika, književnika, svih onih na kom mogu kritički da razmisljaju. A takva mesta su u sadašnjem trenutku krucijalnija nego ikada pre. Literatura otvara umove, daje glas onima koji su ućutkivani, pomaže nam da zamislimo drugačiju budućnost, da razvejemo stereotipe. U društvima pod pritiskom literatura je akt otpora - ocenio je šef delegacije EU.

Onaj ko stvara uslove za debatu, nastavio je Andreas von Bekerat, ne samo da obogaćuje kulturni pejzaž, već doprinosi demokratskom životu.

- Kultura je esencijalna u tome kako društva razumeju sebe, kako grade budućnost. Ova misija koju ima Krokodil reflektuje srž Evropske unije. Jer, umetničke, medijske slobode, građanske slobode su osnov svakog demokratskog društva. Umetnici, književnici, novinari i jesu tu da ukažu na ono što u sistemu nije dobro, da ga "prozivaju". Na putu Srbije ka EU nije samo važno ispunjavanje tehničkih uslova, već u gajenju kulture u kojoj nezavisni glasovi imaju reč, gde građansko društvo ima uslove da stvara smisleno, nezavisno, gde se demokratske vrednosti ne dovode u pitanje. Neophodne su platforme kojima se ljudima omogućava, ne samo da slobodno mogu da pričaju, već i da misle. Upravo to radi Krokodil. A kultura je snaga otpora - naglasio je Andreas von Bekerat.

Programski direktor festivala Vladimir Arsenijević ponovo je ukazao da se 18. Krokodil još jednom događa u poremećenim društvenim okolnostima i da funkcioniše kao njihova protivteža i vid otpora svemu s čime se ne slažu u društvu u kom žive i deluju. Predstavio je bogat program Krokodila, najavivši imena, kakva su Lea Ipi, Rejčel Kušner, Osne Sejerštad, Monika Herceg, Rumena Bužarovska, Dubravka Stojanović, Zoran Kesića, Radmila Petrović, Ivan Ramljak, Svetislav Basara, Dragan Markovina...

- Od osnivanja, 2009. godine upućujemo javnosti istu rečenicu: "Dođite na Krokodil i povedite prijatelje" - kazao je Arsenijević.

U Beogradu sam postala pisac

Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške ukazala je da u današnjem svetu koji je zbog politike postao polarizovan umetnici su ti koji mogu da pomere i povežu ljude.

- Drago mi je što je spisateljica Osne Sejerštad deo ovogodišnjeg festivala. Beograd je mesto koje joj savršeno odgovara, jer je 1999. i 2000. putovala Srbijom, upoznavala nacionaliste, jugonostalgičare, rok muzičare… I o tome je napisala prvu knjigu. U tom smislu ova poseta je simboličan povratak, tokom kog će predstaviti novu knjigu, koja je dobila tri najprestižnije norveške nagrade.

Spisateljica, koju je ambasadorka Norveške pomenula, i sama je prisustvovala susretu s medijima u Evropskoj kući. I izašavši pred novinare i zvanice Osne Sejerštad je kazala da je "postala pisac u Beogradu":

- Bila sam televizijski novinar i pokrivala sam rat na Kosovu 1999. godine. Međutim, umorila sam se od toga da rečenice i analize ne mogu da traju duže od 90 sekundi. Htela sam da razmišljam dublje, pišem više i da upoznam zemlju koja je targetirala Kosovo tada. Srbija je tada smatrana bolesnikom Evrope, bila je pod sankciama, i došla sam ovde. Uselila sam u stan u kom sam živela zajedno s jednim studentskim parom. Počevši da pišem knjigu, sedela sam s njima za kuhinjskim stolom, i shvatila da mi je, da bih razvila likove u delu, potrebna neka starija osoba koja voli Slobodana Miloševića. Oni su mi rekli - nema problema i pomenuli svoje rođake . ujaka, baku, deku. Tako sam počela da gradim likove - prisetila se norveška spisateljica.

Sećajući se svog boravka pre 27 godina u Beogradu kazala je da ako u Norveškoj upoznaš neku osobu, imaćeš jednog prijatelja, ali da kad Srbiji upoznaš nekog, dobićeš hiljadu prijatelja.

- Ta moja prva knjiga je objavljena 2004. i interesantno mi je što sam se sad vratila posle toliko vremena u Beograd. Veoma je enigmatična zemlja u kojoj živite, naročito sada obzirom na studentske proteste - ukazala je Osne Sejerštad, dodavši da će na Krokodilu večeras predstaviti novu knjigu, u kojoj piše o ratu u Ukrajini, "reči koja ne sme da se izgovori u Rusiji".

- Da bih je napisala, otišla sam u Rusiju i, na sreću, dobila sam vizu. Kada sam boravila u Srbiji krajem 1999. i početkom 2000. godine nikada nisam osetila opasnost, a u Rusiji je drugačije, pa imate ljude koji vas prate. Delila sam u Rusiji kući najpre s jednom staricom, pa s jednim opozicionim liderom i pratila život onih koji vode rat za Vladimira Putina i koji mu se protive. Želela sam da saznam ko i kuda vodi ovaj rat, jer verujem da književnost mora da zadire i u neprijatne delove života - kazala je Osne Sejerštad.

Predraže, izvini

Otpravnik poslova u Ambasadi Kraljevine Sufyan Kadhim istakao je da je Krokodil platforma koju s ponosom podržavaju već godinama i da su zajedno organizovali niz kulturnih događaja.

- Bili smo veza između institucija, pisaca i čitalaca. A ovogodišnja tema festivala reflektuje nešto što je ukorenjeno u švedsku književnost - da dajem glas onima koji bi možda ostali nečujni - podvukao je otpravnik poslova, dok se Erik Jonson, programski direktor Littfesta, švedskog festivala s kojim je Krokodil uspostavio saradnju i koji će se predstaviti sada u Beogradu, prisetio hita Bilija Brega iz 1991. "Sexuality" u kom pominje fudbalski klub Crvena zvezda. Ne slučajno, jer dok je bio tinejdžer u Švedskoj trener u lokalnom klubu bio mu je čovek koji se drao na sudije, pušio dve pakle cigareta tokom utakmice i predstavljao kao nekadašnji Zvezdin igrač - Predrag Janković. Ali, nije mu verovao...

- Međutim, poslednji put kada sam bio na Krokodilu, otišao sam najpre na utakmicu Zvezde, a potom i u muzej tog kluba i našao ime svog trenera. Zaista je igrao za Zvezdu, govorio je istinu sve vreme. Predraže Jankoviću, gde god da si, dugujem ti izvinjenje, znam da si delio klupu s Piksijem, Dejanom Savićevićem, Prosinečkim - iskren je bio Jonson.

Saradnja festivala kog oblikuje sa Krokodilom uverila ga je kako su priče koje neko ima u glavi o nekom drugom, poput njegove s bivšim trenerom, netačne.

- Isto je tako netačna ona da je Švedska mirno mesto bez konfikata. Naši pisci upravo o tome pišu, pa o migracijama, jeziku, identitetu, porodicama, zajednicama koje se protežu preko granica. Ne pišu o idealnom društvu. Trenutno se odigrava Svetsko prvenstvo u fudbalu. A fudbal nas ponovo podseća da ljudi mogu pripadati različitim prostorima. Isto je i sa književnošću - zaključio je Erik Jonson.

Evropski duh Krokodila

Više od mesec dana gost pisac u Krokodilovoj kući za pisce jeste holandski profesor i istoričar Ger Duzings, koji se već dugo bavi ovim regionom, i takođe će se predstaviti na festivalu.

- Radio sam dugo kao antropolog na Kosovu, i u Bosni, a i sada za medije pokrivam etničke konflikte. No, Srebrenica je ostala neki centar mog istraživanja. Još krajem devedesetih radio sam mnogo na toj temi. Istraživanje koje smo sproveli bilo je jedno od najznačajnijih u Holandiji, s željom da pokrene društvenu debatu. Naš izveštaj je imao veliki uticaj, jer je, podsetiću, u aprilu 2002. Vlada Holandije podnela ostavku. Srebrenica me nikad nije napustila. Nažalost, i dalje se odvijaju zločini, ratovi, te se bavim i Bliskim istokom - naglasio je profesor, dodavši da ovogodišnja tema Krokodila - "Neposlušnost" veoma rezonuje s njim.

- I to ne samo zbog uličnih protesta koji se već neko vreme dešavaju ovde. Važno je ono što radi Krokodil, jer pruža prostor, dozvoljava da se govori istina. Akademska sloboda je ovde ugrožena, mnogi se plaše da govore da ne bi izgubili svoje pozicije. I zato se nadam da će se mnogi iz akademske zajednice zamisliti nad naslovom Krokodila.

A na kraju je Anke Konrad, ambasadorka Nemačke, zemlje koja već dugo podržava Krokodil primetila da ovaj festival "stari, a da zapravo nikada nije bio mali".

- Kao da ste skočili iz obdaništa i postali punoletni. Pisci, aktivisti ujedinjuju ljude i tako je uvek bilo na Krokodilu. To je mesto gde ljudi mogu da razmene nove ideje, i gde se, u Beogradu, oživljava evropski duh. U vreme ove polarizacije mesta za slobodnu razmenu mišljena i otvorene diksusije su važnja nego ikad. A to je Krokodil, koji Srbiju stavlja na društvenu mapu Evrope - zaključila je Anke Konrad.