0
MSU je muzej s jednim od najvećih potencijala u regiji, ima izvrsnu zbirku i imam osećaj da u takvom okruženju u ovom trenutku mogu pridoneti iskustvom i promišljanjem o ulozi muzeja, rekla je pre godinu dana tada novopostavljena direktorka Muzeja suvremene umjetnosti Zdenka Badovinac, protiv koje se sad digao deo zaposlenih.
Prošlo je, gotovo pa u dan, tačno godinu dana da je na čelo zagrebačkog Muzeja suvremene umjetnosti stupila Slovenka Zdenka Badovinac.
Pratila ju je dobra reputacija. Bila je na čelu Moderne galerije u Ljubljani, a prema pisanju ArtForuma, krajem 2020. godine morala je odstupiti s ove pozicije radi „neslaganja s vladom desne orijentacije“, odnosno kako se impliciralo, neslaganja s Janezom Janšom. To je pozicija na kojoj se nalazila od 1993. godine. Međutim, među strukom je na sjajnom glasu, pa je tako jedan od najpoznatijih kustosa sveta, danas pokojni Okwui Enwezor, Modernu galeriju u Ljubljani nazvao „kućom koju je podigla Zdenka“. Među ostalim, bila je i kustoskinja Venecijanskog bijenala. Na izložbe je dolazila, ruku pod ruku, s Marinom Abramović.
Kako je njena prethodnica na toj poziciji Snježana Pintarić imala šest mandata kao direktorka, činilo se da je vreme za promenu. No, kako se pokazalo, bila sam u krivu. Naime, stigao je trenutak, nakon godinu dana, da se podvuku računi, da se upitamo možemo li u Zagrebu priuštiti da gotovo jedini veći muzej koji nije stradao u zemljotresu neko tek odrađuje. Naravno da ne možemo jer su prostori u kojima savremeni umetnici izlažu ionako gotovo pa desetkovani.
Niti je muzej tog kapaciteta onaj koji bi trebao biti isključiv prema bilo kojem mediju stvaralaštva. Zdenka Badovinac, naime, odbila je izložbe koje su slikarske, konkretno Lovre Artukovića i Tomislava Buntaka, kako smo saznali. I inače je poznato da nije uvek sklona slikarstvu, pa je na primer Marko Jakše, koji je upravo imao izložbu u Galeriji Kranjčar, jednu od slika posvetio upravo ovoj činjenici – Z. B. iz Moderne galerije.
Nadalje, ono što joj dio zaposlenih zamera, a želeli su ostati anonimni, jeste da je najveći deo novca muzej uzeo za izložbu koju ona sama radi, Sanje Iveković, a koju su kustoskinje WHW prethodno pokazale u Beču, u Kunsthalleu kojem su na čelu (u međuvremenu su, nažalost) smenjene.
O finansijama smo pitali i Grad Zagreb. Njihov je odgovor sledeći: „Muzej suvremene umjetnosti u svom je programu za 2023. predvidio i navedenu izložbu. Works of Heart (1974. – 2022.) je opsežna retrospektivna izložba umetnice Sanje Iveković, koja uz hronološki prikaz uključuje i novonastale radove“. Iako niko niti ne sumnja da je reč o jednoj od najvećih savremenih umetnica, ponudili su nam, samoinicijativno, dodatno objašnjenje: „Sanja Iveković jedna je od najznačajnijih hrvatskih umetnica čija je praksa od ranih 1970-ih zauzela snažnu feminističku i aktivističku poziciju te kontinuirano propituje odnos roda i politike. Radovi joj se nalaze u kolekcijama vodećih svetskih muzeja savremene umetnosti kao što su Museo Nacional Centro de Arte Reina Sofía u Madridu, MACBA u Barceloni ili Museum der Moderne u Salzburgu, a njene retrospektivne izložbe predstavili su muzeji i institucije poput kao Fundació Antoni Tàpies u Barceloni i Muzej moderne umjetnosti u New Yorku. Za navedenu izložbu predviđena su sredstva u iznosu od 92. 900 evra“. Niko, naravno, ne spori da Sanja Iveković zaslužuje golemu retrospektivu, i još više novca, no važno je stvari staviti u konkretan kontekst, u ovom slučaju, koliko ostale izložbe u Zagrebu dobijaju novca i koliko je zgodno da najviše novca dobije ona izložba kojoj ste kustos baš vi.
„Nadležno Veće za muzejsku delatnost ocijenilo je visokim ocenama, a u svom tumačenju su, između ostalog, naveli kako je program ustanove odlično osmišljen u celosti, dinamičan je i raznovrstan, svaki pojedini segment je detaljno promišljen i kvalitetno obrazložen. Iz istih razloga Veće je podržalo da se program za 2023. godinu u celini podrži te je Muzeju odobren ukupni iznos od 219. 500 evra (gotovo polovina je, dakle, za izložbu Sanje Iveković, op.a.)“, nastavili su. Dakle, gotovo pa polovina.
Kako dalje navode, nije ovo jedina izložba u Zagrebu za koju su izdvojena poveća sredstva: „Takođe, ističemo i kako je Veće za muzejsku delatnost sagledavajući sve prijavljene programe za 2023. godinu posebno istaknulo četiri velika programa, a za koja smatraju da je riječ o projektima koji predstavljaju značajan doprinos muzejskoj ponudi Grada Zagreba ili njegovom predstavljanju u inozemstvu u 2023. Uz izložbu Sanje Iveković posebno su istaknuli i izložbu povodom 140. obljetnice rođenja Ivana Meštrovića. Za tu izložbu koja će se održati u Galeriji Klovićevi dvori predviđena su sredstva u iznosu od 72.985 eura“.
Lovro Artuković nam je rekao: „Sa Snježanom Pintarić već sam počeo dogovarati retrospektivu, već sam počeo i raditi na njoj. No, nije prihvaćena u programu, kako sam saznao, a nije mi bilo ni objašnjeno zašto, kada sam poslao upit“.
Tomislav Buntak slikar, predsjednik HDLU i dekan Akademije likovnih umjetnosti, potvrdio nam je da je u vreme mandata bivše direktorke, s kustoskinjom Lejlom Topić dogovarao izložbu koja je sada odbijena. Kako kaže: „Već sam i počeo raditi na novom ciklusu, no ne želim izlagati tamo gde me ne žele. Javljeno mi je da nemam izložbu, nemam ni ugovor, i to je to“. Buntak koji ima poveće iskustvo u izlagačkim programima kaže da je iznos koji je Sanja Iveković dobila za svoju izložbu u redu. „To je u redu cena ako će se raditi i na razvoju publike. Na primer, ako će izložba biti otvorena par meseci. Ako ju poseti, recimo, dvadeset hiljada ljudi, isplatiće se. Našu je izložbu, recimo, Ede Murtića, posetilo toliko ljudi. No, mi nismo dobili toliko novca, a deo smo troškova izložbe dobili od privatnih sponzora, bili smo prisiljeni drukčije da se snalazimo“.
Evo šta nam je rekla na početku mandata: MSU je muzej s jednim od najvećih potencijala u regiji, ima izvrsnu zbirku i deluje u okruženju koje stvaraju mnogi umetnici s međunarodnim referencama i mnogi drugi akteri savremene umetnosti koji pod naprednijom gradskom upravom dobijaju novi zamah i značenje. Imam osećaj da u takvom okruženju u ovom trenutku mogu pridoneti iskustvom i promišljanjem o ulozi muzeja.
A opisana je realnost. I ranije smo zamerali MSU da nema dijalog sa savremenim umetnicima, s onime što rade u ovom trenutku, da preko njih svakako nećemo saznati šta se zbiva na savremenoj sceni, ne tresu, ne provociraju, ne čine ništa što bi Muzej suvremene umjetnosti u državi trebalo činiti. Situacija je sada samo još gora.
Bonus video: Izložba Ervina Vurma u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu
