Uopšte nisam spavao od uzbuđenja... Scena: "Poslednji dah Severusa Snejpa…" Ove reči zapisao je slavni glumac Alan Rikman 14. januara 2010. godine u svom dnevniku čiji odlomci su ekskluzivno pred vama...
Neponovljivi bard glumišta Rikman (1946-2016) proslavio se filmskim ulogama u „Umri muški“, „Razum i osećajnost“, „Hari Poter“ i „U stvari ljubav“, ali pre svega na teatarskim daskama „Kraljevske Šekspirove pozorišne kompanije“ igrajući Valmonta, Marka Antonija…
Alan Rikman je vodio džepne beleške od 1972. godine u kojima je revnosno zapisivao svoja zapažanja, osećanja, godišnjice, premijere…
A, dve decenije kasnije počeo je da stvara mnogo potpunije memoare o svom životu, radu, ljubavi, politici, snimajućim danima…
Dnevnik pod nazivom „Madly Deeply: The Diaries of Alan Rickman“ konačno je 4. oktobra ugledao svetlost dana i svetu predstavio intimnu kolekciju beleški slavnog britanskog glumca koja obuhvata period od 25 godina života zabeleženih u 27 svezaka dnevnika.
Alanov poslednji zapis bio je 12. decembra 2015. godine, mesec dana pre nego što će izdahnuti u londonskoj bolnici od raka u 69. godini.
Britanski „Gardijan“ ekskluzivno je donosio odlomke intimnih beleški Alana Rikmana, a u jednom od njih glumac piše o deset godina igranja jedne od njegovih najčuvenijih uloga – profesora Snejpa u „Hariju Poteru“, ali i mnogim političkim i holivudskim dramama koje su se događale u međuvremenu. Među Rikmanovim beleškama našlo se i ime našeg glumca Predraga Bjelca s kojim je igrao u „Poteru“, ali i Novaka Đokovića.
Donosimo nekoliko beleški glumca od 2000. godine do njegovih poslednjih reči:
23. avgust
– U baru „Patio“, oko 20 časova, nazvao sam Los Anđeles i rekao „OK“ Hariju Poteru.
6. oktobar
– Prvi razgovor sa Džoan Rouling. Njena sestra odgovara: „Nije ovde – mogu li da ostavim poruku?“ Kikotanje u pozadini… „Izvinite zbog toga!“ Kažem joj: „Postoje stvari koje samo Snejp i ti znate – i ja ih moram znati…“ „U pravu si (odgovara ona) – pozovi me sutra; niko drugi ne zna ove stvari.“
7. oktobar
– Ponovo razgovor sa Rouling i ona me nervozno pušta da sagledam Snejpovu pozadinu. Razgovor sa njom je razgovor sa nekim ko živi ove priče, a ne izmišlja ih. Govori: „Pa, kad je bio mlad, vidiš, dešavalo se ovo, ono…“ – nikad: „Želela sam tako i tako…“
10. oktobar – Hari Poter počinje
11 časova – Voz za Njukasl, a zatim auto za zamak Alnvik (Hogvorts) i šminku (tročasovnu…) za testiranje kamere. Ukrštanje plusa i minusa – bledo lice = starenje; lažnom nosu je potrebna teška šminka itd. Opšta atmosfera je prijateljska i haotična.
11. decembar
7 sati ujutru – Povratak u Hari P. Velika sala sa Megi Smit, Ijanom Hartom, Ričardom Harisom – svi na svoj način slatke, smešne duše. Napravljen je šešir za Snejpa. Šešir? Za Snejpa? Srećom, Kris Kolumbo je takođe slatka, duhovita duša i nekako pogodite šta on misli, šta želi.
31. decembar
20.30 – Pem i Mel Smit. Divan način da se završi godina. Prijatelji, vatromet i pevanje pesama Bitlsa, Eltona Džona, Bilija Džoela oko klavira.
19. februar – Poslednji dan Harija Potera
Na kraju dana, sova Hedviga leti duž Velike dvorane i spušta Nimbus 2000 u Harijevo krilo. Dejv, trener, nije spavao brinući se o svemu. Jednostavne, neverovatne stvari.
11. septembar – Napad na njujorški trgovinski centar
11.30 – Kako plesna proba počinje, stiže prvi izveštaj iz Njujorka. Totalni šok. Svaka proba postaje akutna, izravnavajuća irelevantnost, ali mi to ipak radimo.
Na kraju se vratim kući u 7.30 i samo gledam iznova i iznova na TV-u. Sve ti se to utisne u mozak, psihu, život… Taj avion je bio kao da gledaš kako nož ulazi u puter.
14. septembar
11 časova – Tri minuta ćutanja koje smo podelili sa glumcima „Kiss Me Kate“. Večera kod kuće. Još uvek pokušavam da razumem nešto. Ne može se ukloniti činjenica da četiri miliona gladuje u Avganistanu, a da ne pominjemo nevine u Iraku. U SAD postoji takva politička naivnost da je potrebna samo jedna slika pet Palestinaca koji plešu na ulici da bi se izbrisala šira slika.
23. oktobar
Dejvid Hejman me zove da mi kaže koliko sam briljantan u „Hariju Poteru“… Kod kuće, faksovi o medijskom događaju koji je ogroman i nemoguć. Telefonski poziv DH je, naravno, bio slučajnost…
4. novembar „Hari Poter“ premijera
18.30 – Film bi trebalo da se gleda samo na velikom platnu. Postiže razmeru i dubinu koja odgovara užasnom rezultatu Džona Vilijamsa. Žurka posle je mnogo zabavnija.
4. decembar
14 časova – Kardiolog Rodni Foale (sviđa mi se) i rezultati svih kontrola srca. Sve je u redu, osim što jedan list pokazuje visok krvni pritisak i znači manje crnog vina kasno uveče.
15. decembar
Dan nezaboravnih trenutaka… završen je time što je Bil Klinton došao do našeg stola da nas pozdravi. Kažem „gospodine predsedniče“ da se podsetim da je on to bio, a ne drugi glumac…
14. januar – Hari Poter 2.
Prijem u 6.50 ujutru (pišem ovo budan u 2 sata ujutro) Lepo je videti ih sve ponovo, to je san snova, kao da nikada nije prestajao. I na neki način, nije – i neće…
Neverovatna iscrpljenost do kraja dana. Nekako jedan sat sna nije sasvim dovoljan. Povratak u hotel po klupski sendvič, čips, crno vino i krevet.
31. januar
Rimin [Rikmanova žena] rođendan. Odavno nismo bili zajedno 31. januara.
2. april HP.
7.15 – preuzimanje u kuli za kvidič sa Mirijam Margolis i Džejsonom Ajzaksom – koji je upravo postao tata prvi put. Uobičajena scena klimanja glavom prema brojevima, ali ovog puta brža i izlazimo do ručka.
11. septembar
TV prenos je milosrdno uzdržan i nepodnošljivo dirljiv, potpuno lični – majke, očevi i deca drže slike, sede među cvećem…
16. septembar „U stvari ljubav“ Prvi dan
14. april – Hari Poter 3.
Zaista više od istog.
2. maj
Koridor za preuzimanje u 8.40 sa Danijelom Radklifom. Sada je tako koncentrisan. Ozbiljno i fokusirano – ali sa osećajem zabave. I dalje ne mislim da je on zaista glumac, ali će nesumnjivo režirati/producirati. I on ima tako tihu, dostojanstvenu podršku svojih roditelja.
10. oktobar
9.45 – Prepodne za početak „U stvari ljubav“. Zlatni trg. Ja, Martin Makčen i dvoje njenih prijatelja. U stvari, ona je jedna od najboljih stvari u filmu. Istinito i direktno.
23. maj Njujork
16.00 Hari Poter 3. Svetska premijera.
Dolazak na Radio City bio je kao biti Bitls. Hiljade ljudi je vrištalo dok smo izlazili iz automobila. Uglavnom za Danijela Radklifa, ali i za sve. Da ne pominjem izlazak na binu… Alfonso je uradio izvanredan posao. To je veoma odrastao film, toliko pun smelosti da mi je izmamio osmeh za osmehom. Svaki njen kadar je delo umetnika i pripovedača. Zapanjujući efekti koji su na neki način deo života filma, a ne vratolomije za razmetanje. Kasnije povratak u hotel. Ariel Dorfman, koji egomaniju diže do krajnje šarmantne visine. On jednostavno voli da bude on.
28. septembar Hari Poter 4
Odlazak u 7.55 sati. Udaranje po leđima Danijela Radklifa i Ruperta Grinta. U Dambldorovoj kancelariji sa Megi… Moj govor je neučljiv. Tako da se nastavlja ozbiljan smeh. Plus Megine priče o premijeri „Dame u lavandi“: „Mirijam Margolis je izgledala kao Šermanov tenk u šljokicama.“
13. decembar Hari Poter poslednji dan?
Odlazak u 7 ujutru. Poslednja scena sa Peđom [glumac Predrag Bjelac] koga sam grubo opisao kao da radim sa kredencem na točkovima. Nema veze sa njim kao (kompleksnom, divnom) osobom, već više sa načinom na koji uspeva da se zaleti u vas u bilo kojoj prilici.
7. jul Dan kada su terorističke bombe eksplodirale u Londonu
Od jučerašnje euforije (London je upravo pobedio na Olimpijskim igrama) do ukočenosti danas. Autobus i tri, četiri stanice. Stotine povređenih i (do danas) 37 poginulih. Buš ima hrabrosti da govori o „ubijanju nevinih ljudi“ i Bler smatra da je neophodno da upotrebi svoj glas „dirnut sam“. Prava tragedija gde god da pogledate iz bilo kog ugla, ali protkana licemerjem kao i uvek. Ceo dan smo ostali kod kuće. Odgovarao na zabrinute telefonske pozive. Gledao TV. Zagledao se duboko u sve to.
5. januar
5 ujutru – Probudio se.
5.45 – odvezen u bolnicu.
6 ujutru – Pre-op. Ovo je kao filmski set. Ništa ne izgleda stvarno. Ne sećam se ničega osim onog leka protiv bolova u sobi za oporavak. Pažljivi, brižni ljudi. (Tokom 2005. godine, Rikman se lečio od agresivnog oblika raka prostate. Odlučeno je da je najbolja opcija uklanjanje cele prostate, operacija izvedena u medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu u Tenesiju)
8. januar
7 ujutru – Dolaze lekari i nakon što su se pozabavili kateterima i drenažom, konačno, nervozno pređu na stvar – „Kako ste uspeli da padnete na kraju „Umri muški“?“
30. januar
Konačno, „da“ za HP 5. Osećaj nije ni gore ni dole. Argument koji pobeđuje je onaj koji kaže: „Uradi to do kraja. To je tvoja priča.“
12. april
Nešto se dešava. Postaje strano biti brbljiv, nasmejan, otvoren. Lik me sužava, steže. Nisu dobre to osobine na filmskom setu. Nikada nisam bio manje komunikativan sa ekipom. Na sreću, Dan [Radklif] ispunjava tu ulogu sa lakoćom i šarmom. I mladošću.
5. maj
… danas razgovarajući sa Rimom – izgubila je mesto [u savetu okruga Kensington i Čelsi, na lokalnim izborima]. A to je ozbiljno njihov gubitak i njena sloboda.
9. septembar
5.30 ujutro Buđenje.
6 ujutro taksijem do bolnice.
10. maj
Izlazni govor Tonija Blera – mogao je sebi da uštedi mnogo vremena samo ponovnim štampanjem stihova za „My Way“.
20. jul [Dan objavljivanja poslednjeg Harija Potera]
23.15 – Pretpostavljao sam da 20 ili 30 ljudi čekaju ponoć. Bilo ih je 300-400. I red se polako kreće. Jedan sat u redu i došlo je vreme za akciju. Otišao do ljubaznog čoveka obezbeđenja. „Da li ste čitali knjige?“ Ne. „Da li ste gledali filmove?“ Jedan. „Ja sam u njima“. O da! Biće haos ako uđem u red. „Dovešću menadžera“.
(Dolazi upravnik.) „Oh! Zdravo!“
27. jul
… Završio sam čitanje poslednje knjige o Hariju Poteru. Snejp umire herojski, Poter ga opisuje svojoj deci kao jednog od najhrabrijih ljudi koje je ikada poznavao i svog sina naziva Albus Severus. Ovo je bio pravi obred prelaska. Jedna mala informacija od Džo Rouling pre sedam godina – Snejp je voleo Lili – dala mi je ivicu litice za koju se mogu držati.
4. februar Harry Potter and the Half-Blood Prince. Prvi dan.
Hvala Bogu da sam mogao da popravim kaput bez vidljivog naprezanja na šavovima.
7. februar
8.15 pre podne – Parking. Paparaci. Ledeni manastir Glosterske katedrale. Potpuno novi radni odnos, ovog puta sa Tomom Feltonom [koji igra Draka Malfoja]. Svi su oni bili mala deca… sada?
10. februar
21 čas – Gledanje Bafta nagrada. Odsustvo “Svinija Toda” učinilo ga je besmislenim. Kome neko da se žali? Besmisleno osim ako ne postoji zavera. Ali iz godine u godinu ovi događaji dobijaju sramotnu i sve veću važnost.
10. mart
Reči „izvadi štapić” čine bespomoćnu Helenu Bonam Karter. Helen Mekrori kaže da je preplašena, ali se uklapa sjajno u haos.
1. maj Izbori gradonačelnika u Londonu
Dremajte do 11.30. Kafa u baru. Auto u 12. Dom. Izađite odmah da glasate. Žena sa plavom rozetom glupo traži naš broj. „Ne“, odbrusi Rima. „Oh“, kaže ona. „Oh, pa, raznolikost…” Na izlasku pokušava ponovo. „Nadam se da ću te ubediti da…” Glupo. Bujica (mirnog) zlostavljanja protiv Borisa Džonsona silazi sa mojih usana, ohrabrenih, bez sumnje, mojim citatom u današnjem Gardijanu [„Ako Boris Džonson bude izabran, to bi bio slučaj da ludak nema pojma kako da vodi azil ”]. Britansko biračko telo još jednom dokazuje da nikada ne glasa ni za šta. „Neko nas obara… hajde da ga se odreknemo.“
3. maj
Dovoljno toplo da sedi napolju na balkonu. Kafa i subotnji „Gardijan“ otupljuju noćnu moru Borisa Džonsona. Fašistički gradonačelnik Rima, Berluskoni, Sarkozi, predsednik Mekejn? Buš je još uvek tu, Kameron u galopu… Bog nam pomogao.
24. maj
Kako su Englezi depresivni… Kameron i njegova mala grupa spuštenih fioka su ono što zaslužuju.
5. novembar
Obama pobeđuje! 3 ujutro. U krevetu. I izgleda kao da se čudo dogodilo.
29. decembar
13 časova – Ručak sa Radklifom. Jednog minuta je imao 12, sada ima 19. Kada se to dogodilo? I osetljiv je, artikulisan i pametan. I poseduje trokrevetni stan u Njujorku.
17. mart
Danas je jedan od najtužnijih, najnadrealnijih dana ikada. Rani poziv Rejfa Fajnsa iz Njujorka – u sedam sati po njegovom vremenu – sa „strašnim vestima“. Nataša [Ričardson] je bila na skijanju u Kanadi, mislila je da je dobro, a onda se srušila. Ona je sada moždano mrtva, Lijam leti da je odvede kući kako bi ljudi mogli da se oproste. Samo to. Sve u jednom jednostavnom, uništenom dahu. Kada sam spustio telefon, mora da sam sedeo na jednom mestu sat vremena i onda lutao. Ostavio poruku za Lijama. Proveo dan javljajući se na telefon i otkazujući sastanke. Svi u bunilu.
2. jul
Negde ovde, konačno, dogovor je sklopljen za HP 7 deo jedan i drugi.
9. jul
Hari Poter 6. Njujork
Žurka u Prirodnjačkom muzeju. Želju da se jede, a još više dobije piće, prati samo potreba da se tri Dejvida (producenti Hari Potera Dejvid Hejman i Dejvid Baron i reditelj Dejvid Jejts) udare u najbliži zid. Dobijam razvoj karaktera i efekte (zaslepljujuće), ali gde je priča?
25. novembar
Hari Poter 7.
6.15 ujutru – Hladno, mokro, promaja, ali ekipa se čini miljama daleko, tako da Rejf i ja možemo samo da nastavimo da napredujemo ka mestu događaja. Odličan rad sa Rejfom. Direktno, istinito i inventivno.
26. novembar
6.15 – Smrt Snejpa. Skoro 10 godina kasnije. Barem se radi samo o dva glumca… David je ranjiv i simpatičan kada je uzbuđen. To je apsolutni primer šta se može dogoditi kada nekoliko glumaca pokupi scenu sa stranice i rade sa pričom, prostorom i jedni drugima. Kućica za čamce Stjuarta Krejga dala mu je nešto ironično i večno. Kao što sam u jednom trenutku rekao Davidu – sve je to pomalo epsko.
14. januar
Hari Poter. Odlazak u 6.30 posle noći kada uopšte nisam spavao. Scena 305. Ili – Poslednji dah Severusa Snejpa. Evo me sa Denom, Emom i Rupertom 10 godina kasnije (Ema je ovde na pauzi na Univerzitetu Braun), krv mi je po celom grlu od zamišljene Nagini [Voldemorove zmije], njih troje još uvek namrštenih obrva i malo dahćući. Bilo je teško da se setim bilo koje određene scene tokom godina uglavnom zato što se sve odluke donose u prostorijama odbora, a ne na podu. Slušamo kako nam DI [reditelj Dejvid Jejts] govori o čemu razmišljamo i zašto (i u nekim slučajevima prepričava priču…) i mali deo nečega kreativnog se uvlači.
29. mart Poslednji dan na Hariju Poteru
Sve je malo teško poverovati. Mislim da je čak i Danijel bio šokiran konačnošću. Kamere su bile svuda, činilo se. Pitaju me: „Pa kakav je osećaj?“ Pre nego što ste ga osetili, pre nego što osećaj ima ime. „To je privatno“, uspeo sam, „i ne delim to sa tim“ pokazujući u objektiv. Nešto je u tim limenkama i gotovo je. Hvala.
23. novembar
Doktorska laboratorija. Test krvi i čitanje mnogih časopisa, uključujući i Vogove informacije da je Ema Vatson dobila starinski Roleks „od njenih proizvođača“…
7. februar
Intervju za Baftu u 19 časova. Da vam ne kažem koje sam rekvizite ukrao ili šta mi je Džo Rouling rekla.
3. jul
Muško finale [Vimbldona] Nadal protiv Đokovića. Nezaboravno iskustvo. Nezaboravan dan kontrasta. Na balkonu glavnog ulaza, a zatim na ručak za stolom vojvotkinje od Glostera. [Pogrešan čovek [Đoković] – sav trijumf i ego – pobedio je, ali je Bjorn Borg prišao i tražio fotografiju. „Šališ se?“ Džon Mejdžor je rekao: „Pružili ste nam uživanje”. „Voleo bih da mogu da kažem isto za vas“, bio je nezaustavljiv odgovor. Imao je milost da se smeje.
7. jul Hari Poter 7 drugi deo. Premijera.
Do Trafalgar skvera – što traje sat vremena. Jednom tamo, crveni tepisi svuda. Ekran, platforma, anketar i hiljade koji vrište i pevaju, „Snejp, Snejp, Severus Snejp…” Bilo mi je uznemirujuće gledati – kamera gubi koncentraciju. Publika je, međutim, veoma srećna.
8. april
Dan kada je umrla Margaret Tačer. Rima ne može da gleda reportažu, imam praznu fascinaciju kada vidim tolike godine kako se provlače kroz nečija sećanja, zajedno sa bezumnim dodvoravanjem.
13. jul
2.45 ujutru – Velington [bolnica]. Prema instrukcijama. I testirano.
14. jul
5.30 ujutru – Doktor Landau, Harli strit
Dnevnik iznenada postaje drugačiji jer Rikman saznaje da ima rak pankreasa…
Supruga Rima Horton piše:
– Alanov poslednji zapis u dnevniku bio je 12. decembra, ali je već neko vreme bio sve slabiji i manje je pisao. Celu jesen je manje jeo i često se osećao bolesno. Ali, nastavili smo da radimo većinu stvari koje su oduvek bile deo našeg života. Gledali smo filmove i predstave, viđali se sa prijateljima, izlazili na večeru ili se zabavljali kod kuće. Alan je takođe proveo dosta vremena gledajući TV – njegova dva omiljena programa u to vreme su bila “Don’t Tell the Bride” i “Say Yes to the Dress”. Naše putovanje u Njujork u novembru bilo je veoma važno. Da ponovo budemo u našem stanu i vidimo toliko prijatelja koji su nam značili tokom godina. Alan je voleo Njujork. Posle toga je krenuo nizbrdo. U bolnicu je primljen 20. decembra i nikada nije izašao.
Poslednje dve nedelje Alanovog života bile su, prema rečima njegove žene, izuzetne.
– Njegova bolnička soba pretvorena je u salon. Belinda [Lang] je napravila božićnu jelku na stolu, Ema Tompson je donela lampu, jastuke i prekrivač za sofu. Miranda Ričardson je dodala prozorsku hranilicu za ptice. Od kuće sam donela prelepu stonu lampu. Svaki dan su dolazili različiti prijatelji. Ponekad mi je Alan rekao koga želi da vidi. Inače, samo su dolazili. Često je bilo mnogo smeha. Alan je bio u krevetu, ali je uvek bio glavni govornik. Dizajnirao je sopstvenu sahranu. Ijan Rikson (pozorišni reditelj) je postavljen na čelo. Alan je birao gde će se održati, ko će govoriti i koja muzika će svirati. Bio je okružen ljudima koji su ga voleli i do 13. januara je još uvek kontrolisao sve što se oko njega dešavalo. Ali, njega posle toga nije bilo i umro je u 9.15 ujutro 14. januara 2016. Bila sam tamo. Nije bolovao. Samo je otišao.
Alan Rikman je kremiran 3. februara uz prisustvo bliskih prijatelja i porodice. Sahrana je održana tog popodneva u Glumačkoj crkvi u srcu londonske pozorišne četvrti. Izabrana muzika je “Uptown Funk” i “Take It with Me” Toma Vejtsa.
– Završili smo pevajući “The Sun Ain’t Gonna Shine Anymore”. Zatim, u skladu sa tradicijom, velečasni Ričard Sims nas je zamolio da Alan dobije poslednji put “divne stajeće ovacije”.
Bonus video: Glumačka legenda koja nas je prerano napustila
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare