0
Na ovom mestu su se Tito, Naser i Nehru 1961. godine sastali kako bi predstavili projekat Nesvrstanih. Taj istorijski momenat ne sme biti zaboravljen, jer su nam potrebne ideje koje su tada sjedinile tri kontinenta uprkos razlikama, kaže jedan od najvećih svetskih umetnika Mikelanđelo Pistoleto.
Prva samostalna izložba Mikelanđela Pistoleta pod nazivom „Preventivni mir“ biće otvorena danas u 17 časova u Muzeju savremene umetnosti, a publika će do 10. septembra biti u prilici da prvi put sagleda šezdeset godina impresivne karijere ovog italijanskog svestranog autora.
Kustoskinja izložbe, Marijana Kolarić, direktorka MSU, pozvala je publiku da pogleda njegov celokupan opus koji odgovara na današnje turbulentno vreme kroz svoja kultna dela, čuvene „Slike ogledala“, „Veneru od krpa“, „Minus objekte“, „Voleti razlike“, „Treći raj“ i mnoge druge skulpture i instalacije, kao i fotografije, video-zapise… Izložba obuhvata i najnovije slike nalik na raznobojne QR kodove u kojima može vizuelno da se uživa kao u delima apstraktne umetnosti. Ali, koje se, uz pomoć pametnih telefona, mogu aktivirati tako da otkriju zanimljive priče ili daju odgovore na aktuelna društvena pitanja, generisane putem veštačke inteligencije.
– Srećan sam što sam ovde, baš u ovom trenutku u kojem živimo. Na ovom mestu su se Tito, Naser i Nehru 1961. godine sastali kako bi predstavili projekat Nesvrstanih. Bili su svesni sukoba između kapitalističkog zapadnog sistema i komunističkog, ruskog. Odlučili su nešto da preduzmu, da stvore drugačiji koncept zajedništva. Taj istorijski momenat ne sme biti zaboravljen, pogotovo treba da ga se setimo u današnjem trenutku. Potrebne su nam ideje koje su tada sjedinile tri kontinenta uprkos razlikama u kulturi, istoriji, osećanjima sveta i sistemu – kazao je Pistoleto na današnjem susretu sa medije uoči svečanog otvaranja izložbe.
Pistoleto (90) od kada stupa na umetničku scenu 60-tih godina prošlog veka pa sve do danas biva umetnik čija je praksa neodvojivo povezana sa društvom i njegovim razvojem, uveravajući nas u lepotu kontrasta i uvažavanja različitosti, podučavajući da vidimo šire od materijalnog sveta stvari, podsetila je Kolarićeva.
– Različitosti su baza moje umetnosti. Bez toga nemamo vezu, nemamo taj prostor u kojem se stvara nešto novo. Kada imate dva različita kruga i spojite ih, nastaje poprečni presek i u tom prostoru između, tom trećem novonastalom krugu je suština, nešto što ranije nije postojalo. To je formula kreacije – spojiti dva različita elementa i u preseku stvoriti nešto što je novo. Ova formula postoji svuda oko nas. Univerzum je tako nastao. Imate dva elementa – jedno je prostor i vreme, a drugo masa i energija. Prilikom sudara nastala je eksplozija svih razlika od kojih je nastao univerzum – objasnio je umetnik dodajući da se isto događa u kulturi sa sistemom mašte i realnosti, bićem u sudaru realnog i virtuelnog.
Pistoleto je naglasio da je sve ovo važno da uzmemo u obzir jer se nalazimo u vremenu strogih konflikata i sukoba.
– To se događa jer postoji odsustvo svesti dva suprotstavljena elementa koji u sudaru umesto da stvaraju mir, oni stvaraju rat. Otuda i naslov moje izložbe „Preventivni mir“. Nastao je iz vojnog termina „preventivni rat“, neizbežan sukob, rat u kome je cilj da se preduhitri napad neprijatelja koji se još priprema da zarati.
Ali, kako da stvorimo preventivni mir, pita Mikelanđelo i navodi:
– Moramo da razmišljamo o tome da smo po prirodi agresivne životinje. U prirodi jača životinja jede slabiju da bi preživela. Ali mi, ljudska biće, ne bismo smeli da jedemo, odnosno uništavamo drugo ljudsko biće. Zato carstva moraju da rade na miru. Međutim, svedoci smo da deca umiru, ginu, jer taj veliki lav želi da nahrani svoj stomak jedući svoju decu. Zato je važno da napomenemo da mi jesmo po prirodi agresivni, ali pomoću inteligencije i spiritualnosti možemo da stvaramo nešto što nije postojalo – mir! Mir ne dolazi prirodni putem, već sukob, zato moramo da radimo na tome da ga stvorimo. Zato sam srećan što na ovom mestu mogu da prikažem taj drugačiji kulturni koncept različitosti koje stvaraju mir.
Mikelanđelo Pistoleto, rođen 1933. godine u gradu Bjela, jedan je od najistaknutijih predstavnika umetničkog pokreta “Arte povera”, što bi se u doslovnom prevodu okarakterisalo kao siromašna umetnost. Dela pripadnika ovog pokreta uglavnom su prostorne umetničke instalacije sastavljene od „siromašnih“ elemenata i svakodnevnih materijala, kao što su zemlja, drvo, staklo, kamenje, novine… Tako je nastalo i njegovo najpoznatije delo “Venera od krpa” koja je predstavljena beogradskoj publici na centralnom mestu u Muzeju savremene umetnosti.
– Pokret “Arte povera” je nastao u vreme kada je umetnost postajala sistem konzumerizma, umetnost se stvarala za novac, dobijala je etiketu kao proizvod koji se prodaje, umesto da bude čin slobode. U prirodi konzumerizma je da ono što stvori na kraju to odbaci kao smeće. Kada sam stvario “Veneru od krpa” stvorio sam novu ideju o lepoti, sistem kako da đubre iskoristimo u drugačijem obliku. “Arte Povera” zato ne znači siromašna u smislu novca, matarijalnog, već nešto esencijalno, suštinsko. Poenta je naći šta je esencijalno, šta je formula esencije – to su ona dva elementa. Kao što smo mi kreacija čudovišta koje je u nama, i dobrog.
Umetnošću se Pistoleto zarazio radeći kao tinejdžer u restauratorskoj radionici oca u Torinu, i već u petoj dekadi 20. veka počinje da slika figurativna dela i autoportrete, a prvu samostalnu izložbu imao je 1960. godine. Tad počinje i prve eksperimente, odnosno kombinovanje slikarstva s fotografijom, ali i da stvara prve skulpture. Usledili su i performansi, video radovi. Napravio je revoluciju kad je počeo da slika na ogledalima, povezujući slikarstvo sa promenljivom stvarnošću u kojoj se delo nalazi. Te Pistoletove radove, dela napravljena od ogledala ljudske veličine, na kojima je ili slikao figure ili štampao fotografske slike, takođe mogu da se vide na ovoj izložbi.
– Savremena umetnost omogućava umetniku da bude slobodan, samostalan, jedinstven. Ali, da bih to bio, morao sam da shvatim ko sam ja, šta sam ja. Jedini način da to saznam bio je da se pogledam u ogledalo, da vidim svoj odraz, tako su nastali moji prvi autoportreti. Bez odraza u ogledalu ne bih znao da postojim. Prepoznao sam postojanje sebe, ali i celog sveta. Ogledalo je, zato, imalo neverovatnu moć jer smo mogli da zajedno postojimo i ja i gledalac. To je ideja u kojoj jedan i jedan stvaraju nešto treće. Zato moja dela koja su pred vama nisu statična moja umetnost aktivira, pokreće na konekciju između svih nas – zaključio je Pistoleto.
Italijanski umetnik je bio i ranije u Beogradu kada je učestovao nekoliko puta na Bitefu.
– Beograd je bio veoma lep, tradicionalniji grad, i dalje je, ali posle ratova i svega kroz što je prošao, dosta se promenio. Za mene je zaista velika sreća da mogu da se vratim i svedočim njegovoj promeni. Oduvek je bio prestonica međunarodne konekcije. A Bitef? Bitef je bio sloboda, mogućnost da stvaramo na ulici. Van kaveza. Zato sam srećan da sam ponovo ovde na mestu gde su mir i spoj različitosti nastali.
Bonus video: Denić – Izložba u Veneciji govori o samokolonijalizmu malog čoveka