"Pitanja ravnopravnosti i empatije su univerzalna civilizacijska pitanja, baš kao i umetnost"

Piše: Nikola MarkovićZa ljude koji nikada nisu imali iskustvo vida, koji su od rođenja slepi, boja je samo još jedan veoma apstraktan pojam, nešto o čemu stalno slušaju jer su svakodnevno uključeni u verbalnu matricu vizuelnog sveta. Zbog toga Plava izložba na jedinstven način posetiocima pruža mogućnost stvaranja subjektivnog iskustva putem raznovrsnih čulnih doživljaja koji se mogu povezati sa značenjem plave boje.O ovoj izložbi osmišljenoj kao interaktivni poligon za doživljaj moderne i savremene umetnosti kroz značenja i simboliku plave boje razgovarali smo sa jednom od kustoškinja izložbe, Senkom Ristivojević.

Koren ove izložbe predstavlja prethodni projekat U dodiru sa iz 2019. godine. Možete li nam reći nešto više o tom projektu i načinu na koji je on doveo do ove izložbe?- Projekat i izložba U dodiru sa nastao je kao jedan od modula programa pod nazivom Inkluzija i Muzej koji smo koleginica Katarina Krstić i ja pokrenule 2016. godine u nameri da poboljšamo pristupačnosti muzejskih sadržaja kao i jednaka prava na edukaciju o umetnosti bez diskriminacija i izdvajanja.Najpre smo pokrenule radionice sa osobama sa mentalnim i intelektualnim teškoćama, zatim vođenja i tumačenja izložbi i dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti za osobe oštećenog sluha. Poseban izazov nam je predstavljala namera da dela vizuelnih umetnosti približimo osobama koje imaju oštećenja vida. I tu jeste veliki potencijal savremene umetnosti koja komunicira kroz sva naša čula, dopuštajući nam da je doživimo i izvan vidljivog sveta. Do tada, u umetničkim muzejima i galerijama u Srbiji, regionu, pa i šire, već je razvijana praksa koja je uglavnom koristila taktilne crteže ili dijagrame, zatim replike reljefa i skulptura koji bi pomogli slepoj ili slabovidoj osobi da se upozna sa konkretnim umetničkim delom. I to je jedna ustaljena edukativna praksa, koja nama nije bila dovoljna. Namera nam je bila da proširimo muzejsko iskustvo, da pored dodira, uključimo i druga čula, da stvorimo prostor za kompletniji doživljaj onoga što umetničko delo ima da nam kaže.Tokom školske 2018/2019. godine naš istraživački tim, profesori sa Fakulteta likovnih umetnosti Mrđan Bajić i Radoš Antonijević, bibliotekar i urednik studiju Biblioteke Saveza slepih Srbije „Dr Milan Budimir“ Boris Dončić, jedanaest studenata Vajarskog odseka i nas dve, kustoskinje Muzeja, posvećeno i temeljno bavili smo se načinima i mogućnostima same interpretacije umetničkog dela. Došli smo do jednog sasvim novog modela rada i razvoja multisenzorne postavke u muzeju. Studenti su dobili zadatak da što vernije interpretiraju umetnička dela iz zbirki muzeja, a koja će aktivirati što više čula. Sa pažnjom smo diskutovali o značaju svakog umetničkog dela, okolnostima u kojima je delo nastalo, narativu koji stoji iza dela. Interpretacije, radovi studenata, bile su izvedene u najrazličitijim medijima, od taktilnih skulptura, audio radova, prostornih interpretacija.Ovaj model se pokazao kao izuzetno dobar i koristan. Imali smo jako dobre reakcije od strane publike koja je slepa i slabovida, ali je izložba privukla veliku pažnju i kod ostale publike jer im je pružala priliku da nauče o umetnosti na neki novi način, da ostvare bliži i jasniji odnos sa umetničkim delom.

Imajući u vidu univerzalni simbolizam različitih boja, zašto se se ovom prilikom odlučili baš za plavu?- Nakon uspeha sa projektom U dodiru sa, imali smo recept za efikasno interpretiranje, znali smo medotologiju, ali smo tražili neki novi izazov. Fenomen boje smo izabrali kao temu pogodnu da sagledamo koliko smo u stvari svi različiti i jedinstveni i koliko je naša interpretacija realnosti u biti subjektivna. Svi znamo kako se boje zovu, ali ne vidimo ih isto i to nam ne smeta da ih doživimo, svako na svoj način. Ono što boji daje smisao nisu ni samo svetlo i pigment, već naš doživljaj i iskustvo koje vezujemo za boju. Plava je ovde samo nit koja nas vodi kroz različita značenja jedne boje. Iako je to ista boja, ima toliko nijansi i toliko značenja. Da, boja ima i svoja univerzalna značenja koja su joj dodeljivana kroz istoriju i različite kulture. Sve do 17. veka, plava je bila možda najmisterioznija boja. Pre prvih naučnih istraživanja o boji, plava je bila misterija neba i mora, neuhvatljiva za čoveka.Slepi ljudi znaju za boje, okruženi su bojama, ali ih ne vide. Ipak, stalno slušaju o njima, jer su u ovom našem vidljivom svetu nama važne. Za slepe su to obično apstraktni pojmovi. Plava boja je ovde samo primer na koje načine možemo doživeti boju i koliko različita može biti simbolika boje u umetnosti.U radu na izložbi učestvovali su i stručnjaci iz Saveza slepih Srbije i Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović”. Koji su bili njihovi najdragoceniji saveti i sugestije u realizaciji izložbe?- Savez slepih Srbije je sa nama još od projekta U dodiru sa, najviše kroz učešće i nesebičnu pomoć Borisa Dončića, ali i drugih zaposlenih. Oni su nam pomogli da bolje razumemo svet u kojem slepe i slabovide osobe žive i sa kojim se poteškoćama susreću, ali i šta im pomaže u svakodnevnom životu. Pored saveta koji se tiču fizičke pristupačnosti samog izložbenog prostora i Muzeja za slepe i slabovide, dobili smo uvide o tome kako ljudi koji ne vide gledaju svet oko sebe.Prema njihovim sugestijama i savetima, prostor izložbe smo opremili i prilagodili za lakše kretanje i snalaženje osobama oštećenog vida. Taktilne trake na podu označavaju putanju kretanja, na kojim mestima se nalaze interpretacije umetničkih dela ili legende i opisi, kao i uređaji na kojima je audiodeskripcija umetničkog dela, kratak opis i informacije o autoru. Naučili smo šta je i čemu služi audiodeskripcija, koju smo uključili u izložbu i tako omogućili našim posetiocima verbalni opis umetničkog dela.Stručnjaci iz Škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović” su nam pomogli u opremanju izložbe legendama na standardnom pismu, ali i na Brajevom. Natpise i legende sa standardnim pismom su namenjene videćoj i slabovidoj publici i na ovoj izložbi su to malo krupnija slova, kako bi naši posetioci sa oštećenjima vida mogli sa manje napora da pročitaju. Brajevo pismo je namenjeno slepima i svi materijali su prilagođeni i štampani na Brajevom pismu u Resursnom centru Škole „Veljko Ramadanović”.

Šta vam je bilo najvažnije prilikom kustosiranja „izvornih dela“, odnosno odabira umetnika koji će ih reinterpretirati u ovom kontekstu?- Na Plavoj izložbi opredelile smo se da istaknemo dve dimenzije simbolike plave – one psihološke i socijalne. Plava boja neba ili okeana, širine i dubine, ima značenje beskonačnog prostora, slobode, mira, i u psihologiji spaja dva pola - nežnost i vedrinu sa tugom. U ovom segmentu imamo dela poput Homo Volans, Radomira Reljića, platna velikih dimenzija sa predstavom letećeg čoveka, inspirisana izumom Fausta Vrančića sa prelaza 16. u 17. vek. Reljićev leteći čovek je smešten na plavu pozadinu, beskonačnh mogućnosti, ali u ironiji koju je negovao autor, nije baš jasno da li leti ili pada. Apstraktni pejzaž Petra Omčikusa pod nazivom Apstraktna kompozicija iz 1955. godine, kroz mnoštvo poteza, linija, prožimanja, predstavlja segment ili isečak veće celine, večnosti.Što se tiče značenja sa kojima se plava povezuje u društvenom kontekstu, to su odanost i pobožnost i iskrenost, u heraldici, ali i boja pobune i otpora, pa je tokom revolucija u Francuskoj i Americi krajem 18. veka bila omiljena tamno plava i proglašavana za boju slobode. Kod nas, pobune nisu retka pojava, a Tomislav Peternek je snimao protese i ulična dešavanja druge polovine 20. veka, a jedna od najznačajnijih serija je Studentski nemiri – Crveni univerzitet iz 1968. godine. Na fotografiji su kadrovi sukoba milicije i studenata na Novom Beogradu 3. juna 1968. godine, kada su studenti krenuli iz Studentskog grada ka zgradi Rektorata Univerziteta, u nameri da iznesu svoje zahteve. Fotografija je crno-bela, ali svima je jasno koje boje su uniforme milicionera.U kojoj meri je danas vizualna umetnost prilagođena slepima i slabovidima i gde je Srbija na tom polju?- Što se tiče programa i projekata pristupačnosti u srpskim muzejima, već se godinama radi i dosta je urađeno na ovom polju, kako za slepe i slabovide, tako i za osobe sa drugim vrstama invaliditeta. U Strategiji razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. godine kao poseban cilj izdvaja se ‒ razvoj produkcije, kulturnih potreba i ravnopravno učešće građana u kulturnom životu, gde se kao jedna od mera navodi „podsticanje i razvoj kulturnih potreba i navika i ravnopravnog učešća u kulturnom životu”, u okviru koje je istaknuto da ustanove kulture treba da „promovišu politiku socijalne kohezije” i „uključivanje svih društvenih grupa u kulturni život”. Kao deo brige o društveno osetljivim grupama, u Strategiji se navodi, pored uklanjanja fizičkih barijera, i prilagođavanje sadržaja iz kulture.Takođe, prošlog leta je usvojena i nova definicija muzeja od strane Međunarodnog saveta muzeja gde su najznačajnije izmene baš po pitanju značaja pristupačnosti i inkluzivnosti muzeja koji neguje raznolikost. Čini se da smo na dobrom putu, a to pokazuje i istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka "Kultura pristupačnosti: istraživanje o pristupačnosti muzeja i galerija u Republici Srbiji", objavljeno početkom prošle godine.Kada je u pitanju savremena umetnička scena, i tu su primetni trendovi i interesovanja umetnika, kako da se bave pitanjima osoba sa invaliditetom, tako i da svoj rad i sopstvenu praksu učine pristupačnim. U ovoj oblasti veliki doprinos ima Inkluzivna galerija u Novom Sadu. Pitanja ravnopravnosti, empatije i prihvatanja su univerzalna civilizacijska pitanja, baš kao i umetnost.Bonus video: Zakoračite u blistavi um Mileve Marić Anštajn: Ova izložba u Novom Sadu nikog ne ostavlja ravnodušnim

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=milevamari-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5479839"]