Ivo Andrić i Miloš Crnjanski
Ivo Andrić i Miloš Crnjanski Foto: AFP / AFP / Profimedia/Privatna arhiva

Dragi Ivo, meni je, 14. februara, umrla mati, te Vam se zato nisam javio po povratku u Rim, piše između ostalog Miloš Crnjanski u jednom od pisama koje je slao Ivi Andriću, a koja se nalaze u knjizi “Srpska epistolarna antologija 20. veka” Radovana Popovića.

Kako su među filmskom publikom sve popularniji dokumentarci i biografske serije ili filmovi, tako su među čitaocima sve traženije biografske knjige ili autobiografska štiva. Tu spada i epistolarna literatura, pisma koja su pisci slali svojim kolegama, izdavačima ili dragim i bliskim osobama. Publicista i pisac Radovan Popović (Dub, 1938) objavio je nedavno za izdavačku kuću Agora knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka”, jedinstveno delo koje je zahtevalo mnogo truda i koje predstavlja pravu poslasticu za sve ljubitelje književnosti.

Šta su i kome pisali u svojim pismima Crnjanski, Andrić, Danilo Kiš, Borislav Pekić, Radoje Domanović, Isidora Sekulić, i drugi veliki srpski pisci, zastupljeno je u ovoj knjizi u tvrdom povezu na 566 strana. U današnje vreme interneta, više niko ne piše klasična pisma, tako da je epistolarna literatura odavno u izumiranju i zato je ovo delo još značajnije.

Donosimo vam dva privatna pisma koje je Miloš Crnjanski poslao svom kolegi Ivi Andriću.

29. marta 1937.

„Dragi Ivo,
Setivši se da treba da čestitam ljudima Uskrs, setio sam se da to učinim pre svega i Vama, ali sam se setio i to da ste katolik i da sam malo zadocnio. Izvinite me, neprijatno mi je i žao. Uostalom, Hristos je isti, a ja i bez ironiie Slobodanove, iskreno verujem da ste Vi jedini među nama ni Srbin ni Hrvat nego oboje, pa primite uskršnju čestitku i zadocnelu od starog druga.
Vida se oporavlja od operacije, samo joj je leva noga često podnadula. Lekari vele proći će, kažu još ne radi dobro krvotok. Lekari kao lekari.
Ja sa zdravljem nikako da budem potpuno dobar. Sad šta mogu.

– Ovih dana odlazim u inostranstvo. Pošto je zvanična tajna, ne mogu da Vam kažem kuda. Kad se budem vratio, iznenadićete se. Na putu sećaću se Vas.
Davno mi niste pisali i radovalo bi me kad bi jednog dana to nadoknadili. Mnogo Vas dakle i srdačno pozdravljamo i želimo Vam svako dobro. „Uvek je pred Uskrs neveselo”.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš Crnjanski.“

Rim, 24 februar 1939.

„Dragi Ivo,

meni je, 14. februara, umrla mati, te Vam se zato nisam javio po povratku u Rim.
Radi sećanja šaljem Vam danas, zasebnom poštom, tri knjige koje su mene zainteresovale, pa će možda i Vas, kad budete imali, ako budete imali, koji slobodni minut, zainteresovati.
Docnije ja ću Vam poslati starih knjiga i neće mi biti ni teško, ni zamorno, da ih nađem. Za sada, nije mi ni do čega i ne mogu ništa duže da Vam pišem. Moja mati, celog svog života, ništa nije od mene tražila samo to da u poslednjem času budem kraj nje. Tako se slučilo da ni to nisam mogao da izvedem, i to mi sada oduzima volju za sve.
Mnogo pozdrava
Vaš
Crnjanski“

Knjigu “Srpska epistolarna antologija 20. veka” sa popustom možete kupiti na sajtu Izdavačke kuće Agora.

Bonus video: Nobelova nagrada – zanimljive činjenice

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare