0
Najavljeno povlačenje pandemije, započelo otvaranje! Kraj vikenda koji je trajao duže od godinu dana. Opet strepnja, baš kao pred zatvaranje. Karikatura u američkim novinama. Sredovečan par zabrinuto sedi na stepenicama kuće: "Čuješ li, mislim da je to onaj zvuk Njujorka koji se vraća".
Izlazim bez maske, prvi put. Udišem punim plućima. I? Teška alergija. Crvene oči, nos kao česma, razdirući kašalj. Danas se osećam najlošije od početka korone. Padam u krevet, ne znam šta mi je. Apotekarka mi daje mi presing, od svih lekova najviše se traže antialergeni. A da nisam alergična na stvarnost pri napuštanju bezbednog ostrva, stana? Odgovor organizma na sve što vreba napolju? Liči na sindrom zatvorenika, pacijenta koji bi najradije ostao u sklonjenosti zatvorske, bolničke izolacije.
Duže od godinu dana živeli smo u naučnofantastičnom snu. Sve je za 360 stepeni bilo promenjeno – porodica, posao, društveni život, kultura, putovanja i druženja, svakodnevne aktivnosti. Odsustvo uobičajenog, dnevnog pritiska, smanjenje poslovnog stresa. Ne gledamo više istim očima na stvarnost, drugačije percipiramo važno i nevažno, promenili su nam se prioriteti. Zaustavili smo se, usporili smo, pitamo: čemu jurnjava? Umesto automobila vozimo bicikle, trotinete, pešačimo. Prestala sam da nosim sat. Lečili smo se, tešili prirodom. Novi izgnanici, neoruralci, iz bolesnih gradova pobegli su na selo. Planetarna dezurbanizacija obeležila je 2020. Svejedno je kad radite od kuće, a ceo svet vam je dostupan klikom miša. I, birate šta ćete da čitate, koju televizuje nećete da gledate, koje političare ćete da ignorišete.
Narušeno nam je mentalno zdravlje ali sada strahove od dodira drugih ljudi, od zaraze, zamenjuje strah od agresivnog okruženja, od političkih afera koje se smenjuju filmskom brzinom, od evidentnog umiranja demokratije. Na otovrenom sve to liči na neku novu, naizlečivu pandemiju.
Proleće je oduvek simbolizovalo renesansu. “Pupoljci, izdanci, neizvesnost, oklevanje”, definiše Knausgor u knjizi o početku života, o svetlosti (“U proleće”, Booka ).
Ali snage zime se ne predaju, kao isluženi političari. Niske temperature, ledene kiše, orkanski vetrovi. Klimatske krize. Pa ipak, svetski trend ukazuje da ulazimo u novu političku eru, građani se organizuju protiv autokrata i autoritarnosti. I u Americi jača zeleni New Deal. I Bajden baca pogled na levo orijentisane sindikate. U okruženju pobeđuju neki drugi ljudi, mladi, sveži, orijentacija je ulevo, na zeleno. Ova panedmija prolazi, ali je nova na vidiku: planeta se davi u zagađenju. Dopušten je ekološki terorizam da bi nekolikicina najbogatijih profitirala.
Zato je ispružena ruka jedne velike glumice jača od svakog teškotonca. Za zemlju, vodu i vazduh! Za našu, ali i za vašu decu. Zeleno, volim te, zeleno.
