Piše Neda Todorović: Srbija ne pomože svom Šapcu

‘’Grčka, letovanja 2020. Plaćanje na rate, bez kamate’’ - jutrošnji oglas u dnevnom listu. Lito vilovito, tako blizu a tako daleko. Tek nam predstoji najgore, plaše nas svakog dana, sa svih strana. Ne znamo ni šta će biti sutra, živimo za danas. Realnost: budvanska plaža – idilična žanr scena. Beo pesak, plavo more i, nekoliko krava koje se ravnodušno baškare pored vode, jedini posetioci, turisti, kao da su vlasnici plaže. Dok jednima ne omrkne kravama ne svane… To je nestvarna slika naše sadašnjice kojom vlada viša sila. Budućnost nam još nije počela. A ne znamo ni kada će… “Ne čekaj sudnji dan’’, savetovao je Kami prijatelja. ‘’Svaki dan je sudnji’’.Naš svet je očigledno potrošen. O tome svedoči ova sveopšta, planetarna estetika tišine kako je to, dalekovido, definisala Suzan Sontag. Predstoji nam veliko spremanje čitavog dosadašnjeg sistema vrednosti, verovatno povratak na one najbitnije, osnovne vrednosti. Humanizam i renesansa? Za sada smo gotovo nadrealno usporili, umesto planetom krstarimo internetom, prepuštamo se malim zadovljstvima, vreme nam izgleda kao produženi vikend, hvatamo trenutke neke male sreće. O odmoru razmišljamo samo u kategoriji - popodnevnog odmora.Z. zove Vlastu Velisavljevića, da vidi kao je. Vlasta je odlično, kao uvek, kao više vekova unazad. Hoće li ovo proći, pita ga Z. Hoće, hoće, kaže Vlasta. Moramo verovati Vlasti koji se seća toliko toga. Vlasta je najstariji živi, igrajući glumac iz generacije Olivere i Radeta Markovića, Ljube Tadića i Đuze Stoiljkovića. Pred izolaciju vratio se iz Sarajeva gde je snimao seriju “Lud, zbunjen normalan”. I gde je, kako kaže, položio vence na grob Rate Dugonjića i mnogih počivših kolega, glumaca. Trebalo je da Vlasta igra i u filmu i seriji o kralju Aleksandru. On, koji je bio na sahrani kralja Aleksandra 1934! Seća se svih vlada predratne Jugoslavije, Stojadinoviča, Cvetkoviča, Simovića… Učestvovao je i na martovskim demonstracijama 1941, vikao - Bolje rat nego pakt! Preživeo je sva bombarovanja Beograda, nemačku okupaciju. Nije ga mimoišao ni Goli otok 1948… Pa je ipak uspeo da ostvari pozorišnu, filmsku i televizijsku karijeru. I još uvek nastupa u pozorištu, na filmu i na televiziji. Pa, kad Vlasta kaže da će i ovo proći, treba mu verovati.

Dobar primer para vredi. Kako bi trebalo da se ponašamao u nedaćama? Video snimak, poučan primer onima koji o svemu odlučuju. ‘’Budi human kao što je bila humana Srbija 1889’’. Tekst sa table u zgradi Crvenog krsta u Ženevi. Reč je o događaju koji je presedan u istoriji ratovanja. Kraj XIX veka, bugarsko-srpski rat, započet zbog širenja Bugarske na Balkanu i njenog kršenja odluka Berlinskog kongresa. Kralj Milan je Bugarskoj objavio rat. Srbija je već imala uređene bolnice, bio je osnovan i Crveni krst. Bugarska nije imala vojne sanitete, njene ranjenike nije imao ko da odnese sa ratišta i da im omogući lečenje. Međunarodni Crveni krst je prikupio pomoć, put do ranjenika vodio je samo kroz Srbiju. Srpska vojna komanda je prekinula rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila transport. Dodala je transportu, iz svojih zaliha lekove, ćebad i krevete, sve što je bilo potrebno za otvaranje bolnice. Srbija je pomogla državi s kojom je u tom trenutku bila u ratu! Srbija nije htela da pomogne gradu Šapcu u vreme korone. Da li je to ta ista Srbija?Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram