Ponedeljak, 13. april; 6.27h.
Jutros je naša ulica ponovo oživela. Prolaze automobili, pešaci negde žure, čuje se buka koja liči na onu, karakterističnu, po povratku sa letnjih odmora. A ovaj dan je nekako mlečno siv, po boji liči na jesenji. Prema vrsti prekornog ptičijeg cvrkuta na našem krovu, rekla bih da im ne prija ta konkurencija zvukova, povratak na poznato.
Sinoć smo, od 19 do 19,30h, bili deo auditorijuma od dva i po miliona ljudi na planeti koji su, povodom katoličkig Uskrsa, slušali Molitvu Andree Bočelija emitovanu posredstvom Jutjuba. Tenor je insistirao da pet duhovnih pesama koje je otpevao samo uz pratnju orguljaša, u potpuno praznoj milanskoj katedrali Duomo i ispred nje, nije bio koncert nego poziv slušaocima da, posle teškog pogroma kroz koji prolazimo, uz pomoć ljubavi, krenemo u obnovu – renesansu. Muzika je na nas delovala lekovito. Tokom hepeninga, emitovani su snimci iz vazduha opustelih italijanskih gradova. Gledajući gradsku panoramu, široke ulice, prostrane trgove bez traga života, setila sam se našeg poslednjeg boravka u Milanu, glavnom gradu virusom najpogođenijeg italijanskog regiona, Lombardije. Zbog gužve, buke, saobraćajnog kolapsa, turističkih grupa koje prate vodiče sa raznobojnim suncobranima na trgu ispred Duoma, činilo nam se da u tom gradu živi mnogo više od 1. 300.000 stanovnika.
Šta će biti sa svetskom ekonomijom koja će, posle ove pandemije, biti težak rekonvalescent? To je pitanje koje se nestrpljivo, svugde u svetu, postavlja sve glasnije. U emisiji “Ekološko rešenje” gledam kako gradovi – London, Sijetl, Berlin – koji misle na zdravlje svojih stanovnika povećavaju prostor zelenih površina. U Londonu, megalopolisu u kome živi gotovo devet miliona ljudi, 50 procenata grada je ozelenjeno! A kod nas? Seku šume a iverje leti, kako kaže Majakovski u jednoj komediji. Termin kojim se zelenilo naziva plućima grada danas je aktuelniji nego ikad. Svetski poznata modna dizajnerka Stela Makartni, kćerka eks Bitlsa Pola Makartnija, koristi recikliranu plastiku izvađenu iz okeana, kao materijal od koga pravi cipele, tašne, modne detalje. Svesna je da svaki drugi naš udisaj koristi kiseonik iz okeana. I, da ubijanje životinja i uništavanje biljaka za potrebe tekstilne industrije osiromašuje planetu ostavljajući na njoj nezdravu pustoš. Dve mlade blogerke iz Berlina, sa 15 000 pratilaca, odevaju se, obuvaju i obrazuju koristeći poklon pakete sa kvalitetnom odećom, obućom, knjigama… koju građani ostavljaju pored kontejnera. Dobar primer novog vida štednje.
Pročitajte još
Sinoć sam kao obično gledala emisiju Zdravi sa dr Katarinom Bajec. Nisam verovala da posle svega što u medijima čitam, gledam i slušam o virusu korone mogu da pratim sadžaj posvećen toj tematici. A onda su me je privukli i tema i gosti. Šta se dešava sa pacijentima koji imaju urgentne zdravstvene probleme u vreme ove epidemije? Prof.dr Đorđe Bajec, izvrstan hirurg, ukazao je na znakove upozorenja koje ni sada ne bi trebalo zanemariti. Voditeljka emisije i gost, supružnici, obraćali su se jedno drugom tokom razgovora na vi. To je jedna stara dobra praksa u novinarstvu da u emisiji ili tokom intervjua, i kada ste sa sagovornikom bliski, to ne bi trebalo isticiti. Voditeljka ne pita u svoje ime nego u ime svojih gledalaca pa je intimizacija neprimerena. Ukus i mera za svaku pohvalu, decentnost u izgledu. Mislimo da bi tako trebalo da izgledaju lekari koji se javno pojavljuju. Doktorka Bajec je, inače, jedina osoba koja je u emisiji pokazala kako se pravilno peru ruke. Šta znači tih preporučenih 20 sekundi koliko taj postupak zahteva? Upotrebljavajući sredstvo za pranje najpre je dobro protrljala dlanove. Potom je to isto učinila sa gornjim delom šaka, pa je oprala prostor između prstiju i zglavke. A onda je noktima dobro istrljala dlanove jer se virusi i tu zavlače. Mislim da bi taj prilog trebalo snimiti kao spot i prikazivati ga. Ispada da smo grešili misleći da umemo da peremo ruke. I, da je tek sada došao trenutak da to i naučimo.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar