0
Plašim se da ćemo se udaviti u moru gluposti; od onih najmanjih, svakodnevnih, do onih ogromnih, sudbinski važnih, neizbrisivih. Pod pritiskom tih talasa budalaštine, koji prete da nas odnesu na pučinu bez povratka, blokiram na FB-u svaki post u kome je način komunikacije necivilizovan, tj glup. Stiže dosta reakcija. Mnogi me podržavaju, neki se toj odluci budalasto suprotstavljaju, vređajući me. Glupost se poslednja predaje.
Nije da nisam pokušalvala da se argumentima suprotstavljam gluposti. Da se uz pomoć zdravog razuma i tolerancije izvlačim iz živog peska nerazumnog truciranja. Unapred izgubljena bitka. Uvrede, ružne reči, psovke, obraćanje na ti… Što manje činjenica, znanja, obrazovanja, način obraćanja je napadniji, primitivniji, agresivniji. Mark Tven: „Nikad se ne raspravljaj sa glupim ljudima, oni će te povući dole, na njihov nivo, i tu će te pobediti sa iskustvom“.
Nije mi utešna konstatacija čileanskog ekonomiste Manfreda Maksa Nifa, osnivačem glupologije, da je „glupost jedinstvena osobina ljudskih bića. Nijedno živo biće nije glupo, sem nas“! Profesor je na Velsli koledžu držao kurs: „Ispitivanje prirode i uzroka ljudske gluposti“. Šta sam naučila? Da se čovek uči na sopstvenim glupostima, da tek kada ustanovi, prizna da je bio glup, može da počne da se menja, da pravi bolje, pametnije, manje štetne izbore. Na ličnom planu počinje pokret otpora gluposti. U odluci me je podržao i Umberto Eko, ma koliko mi njegovo gledište zvučalo eltistički: „Društvene mreže dale su pravo na reč legijama imbecila koji su ranije, govorili samo među sobom, u kafićima, i nisu imali nikakv uticaj na društvo. Odmah bi ih ućutkali. Danas oni imaju isto pravo na javnu reč kao neki Nobelovac“.
Prekid bespredmetne, glupe komunikacije donosi mi smirenje. Ne bijem više unapred izgubljene bitke iz kojih sam izlazila poražena saznanjem koliko je moguće nisko pasti. Ali, kako se nositi sa veeeelikim glupostima, onim koji su poraz društva u celini jer ostavljaju samo pustoš?
Video sa Tik Toka pod naslovom Zlatibore, moj zeleni bore: uz reči pesme idu snimci solitera, betonskih monstruma kojima je vrh panine pretvoren u prenaseljeno gradsko jezgro!
Stanovnici Vrnjačke Banje vape zbog presušelih izvora lekovite vode sprovedene u nečije privatne objekte sve do vodokotlića!
Fotografija osobe poznate pod nadimkom kapetan Dragan sa obožavaocem ispred postera srpskog štita sa četiri slova S. Slova su okrenuta ka unutra umesto ka spolja! Toliko o gluposti lažnog patriotitma…
Šta je poraznije od toga da neko govori gluposti? Da ih čini. A ovo vreme je dalo veliku priliku budalama da se iskažu. O posledicama će oni koji to prežive.
Francuski pisac i esejista Fransoa Begodo napisao je knjigu Istorija gluposti. To je, ustvari, otvoreno pismo, pamflet upućen glupaku. Autor se, zapravo, obraća predsedniku Emanuelu Makronu, i njegovim biračima, posle izbora 2017. Neuobičajeno za Francuske manire, pisac se predsdednku obraća na ti, onako kako to inače rade gluapci. Jer, kaže autor, Makron i oličava upravo to „ti“ koje koristi onaj „ko se predstavlja kao naprednjak a ustvari je do srži konzervativan“.
Možda će virus korone jednom i proći. A glupost? Ona je neuništiva.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
