1
Dve odluke tužilaštva, onog u Kraljevu i ovog u Beogradu, kojima je ’’za sada’’ odbačeno pokretanje istražnog postupka protiv Dragana Markovića Palme, povodom optužbi za podvođenje žena i maloletnica, kao i Markovićeve prijave protiv Marinike Tepić, koja ga je za to delo osumnjičila, ponovo su, u praksi, pokazale razliku između prava i pravde. Dve knjige me, međutim, uveravaju u tačnost one prastare izreke da je pravda spora ali dostižna.
Slučaj Palma je u međuvremenu dobio sve odlike antičke drame. Videli smo najpre jednu ženu koja se sama bori protiv vetrenjača, pa preplašenog svedoka sakrivenog lica, zatim smo čuli baražne pretnje osumnjičenog putem medija nekome na vlasti i potencijalnim svedocima, pa smo bili svedoci horskih naricanja jagodinskog populusa, da bismo na kraju gledali dve posete osumnjičenom sa najvišeg nivoa vlasti i crkve, a pre ovih odluka tužilaštava.
’’Pravo je ono što biva a pravda je ono što bi trebalo da bude’’, reče neko. Pravo počiva na zakonu i njegovoj primeni, ono je često pravo jačeg, uz primenu sile i moći, a pravda je etička kategorija, vrhunsko moralno načelo oličeno u Justiciji – rimskoj boginji pravde.
U novoj knjizi Ivane Hadži Popović “Košmar oko Ničea” ( Albatros plus ) nailazim na malo poznate detalje iz biografije poznate engleske književnice Virdžinije Vulf ( 1882–1941) ’’koja je na ženu bacila nov, smeo pogled u odnosu na svoju epohu’’ i koja je ’’iznad svega želela da živi svoj tajni, gotovo mistični život slobodne žene, daleko od tuđih pogleda’’. Do samoubistva. Na pitanje drugog junaka ove knjige, Karla Gustava Junga, zašto su junaci njenih knjiga tako nasilni, surovi, Virdžinija mu odgovara: ’’Moje delo zapravo ne odiše surovim muškarcima, ono odiše silovateljima koji liče na moju polubraću iz prvog braka moje majke. Stariji od mene dvadesetak godina, silovali su me naizmenično od moje sedme do moje dvadest četvrte godine. Dvostruki skandal, dvostruko prokletstvo…sada razumete? Zato mi je potrebno da uzdahnem, da pustim jauk, jer još nisam sišla do sopstvenog dna…I uviđam, smrt je bolja. Sve je počelo još dok su mi roditelji bili živi. Pa iako im nisam taj jezivi zločin otkrila, moguće je da su oni za moju patnju znali, o tome sam otvoreno govorila i pisala od svoje desete godine. Ali nisu ništa preduzeli’’…
Knjiga poznate francuske pravnice, kćerke čuvenog lekara i političara Bernara Kušnera, Kamij Kušner, ’’Familia grande’’ istinita je ispovest sestre bliznakinje koja je optužila očuha, Olivijea Dijamela, za seksualno zlostavljanje njenog brata blizanca na uzrastu od 13-14 godina. Kamij Kušner je posle decenija ćutanja smogla snage da progovori o zločinu koji je obeležio jednu veoma poznatu porodicu. Slučaj je iz ugla prava zastareo, ali je brata i nju trovao krivicom zbog ćutanja u ime velike porodice. Njen očuh, Olivije Dijamel, univerzitetski profesor prava i političar, bivši član Evropskog parlamenta, posle izlaska knjige iz štampe, početkom 2021. i skandala koji je izazvala, priznao je krivicu i podneo ostavku na sve funkcije.
Pravda je stvarno spora ali je, eto, i dostižna.
