Podeli:
Rober Deniro i Leonardo Dikaprio/Foto: Kevork Djansezian / PictureLux / Profimedia

Ponedeljak, 11. Maj; 6,20h.

U vremenu kada iz dana u dan, dva meseca, slušamo samo podatke o broju obolelih i mrtvih, imamo nasušnu potrebu za nečim lepim. U vremenu kada ekranom defiluju razne face koje su se našle u javnom životu a civilizacijski su tome nedorasle, žeđ za lepotom nam raste. Zato nam je, kao melem na ranu, delovalo kad je Zoran Kesić drugi deo emisije ustupio mladim, lepim, darovitim ljudima koji su nas zasuli muzikom iz domaće radinosti. Dirnuli su nas lepotom. A kraj vanrednog stanja kao da je otvorio Pandorinu kutiju: gotovo sve što gledamo, slušamo, čitamo je – rijaliti program. Tragajući za lepotom, slučajno na Pinku naletim na sledeće društvo u istoj emisiji: Čeda, Ceca, Željko M, dr Kisić! Rekla bih nespojiv sastav. Međutim, isti rečnik, isti nivo. Zapravo, ispod svakog nivoa.

Izvesnu utehu nalazim u tekstu mog omiljenog glumca Roberta Denira koji opisuje stanje na političkoj sceni Amerike, hvaleći poteze aktuelnog guvernera Njujorka Endrjua Kuoma za vreme panedemije i sipajući paljubu po predsedniku Trampu i njegovim glupostima:
“Svi znaju kakvu on igru igra, sve se vrti oko toga da bude ponovo izabran… A u svemu tome još više plaši to što republikanci i njegova svita ne rade ništa… Ne suprotstavljaju mu se. Kao glumac, mogu da kažem da je to kao kod Šekspira. Niko nema petlju da se suprotstavi tom tipu. Šta li im je to značilo da žrtvuju sopstvene duše i paktiraju sa đavolom da bi radili sa tim tipom? To je suludo – revoltiran je glumac”. Zvuči poznato.

Posle Amerike, Belgija je jedna od koronom najpogođenijih evropskih zemalja, prva na listi smrtnosti po broju stanovnika. Stiže mi mejl dr. Gordane Popović, jedne od naših ‘’Izuzetnih ličnosti’’ u organizaciji ‘’Fabrike’’. Gordana je Naučni koordinator Evropskog Istraživačkog Saveta Evropske Komisije u Briselu. Ona vodi resor u kome odobrava 13,5 milijardi evra godišnje za naučna istraživanja. Nekoliko naučnika je zahvaljujući tim istraživanjima dobilo Nobelovu nagradu:

“Cela Evropska Komisija je u modusu rada od kuce (teleworking). Lap-top kompjuteri kod kuce su nam povezani sa serverima na poslu, tako da možemo da radimo kao da smo u kancelariji. Tako i ja radim od kuce… Inače, generalni direktorat za nauku u EU Komisiji je dobio dodatna sredstva, tako da smo ubrzano podelili dodatne budžete naučnicima u Evropi za istraživanje COVID-19 – dijagnostike, terapije i vakcina…Na žalost, situacija u Belgiji je prilično loša, tako da se ne osećamo bezbedno. I dalje na ulici ima puno sveta, većina njih bez maski. Iako je Belgija već od 13 marta uvele vanredne mere (ali ne i policijski čas), ovde se situacija ne poboljšava značajno. Prvih par nedelja, kada se ujutru probudim, prvo pomislim da sam sve ovo samo sanjala. A onda se prepadnem kada shvatim da je to stvarno. I tako svakog jutra iznova. Potpuno čudesna situacija – kao u nekom filmu. Čudno je da je od 13. marta skoro svakodnevno bilo sunčano vreme, kakvo za skoro 20 godina u Briselu ne pamtim. Kao za inat – divno, toplo – a mi svi u kućama. Inače, u periodu izolacije neke divlje životinje počele su da osvajaju gradske ulice ovde u Briselu. Mi živimo pored velikog parka i šume i uveče sa terase posmatramo lisice kako prelaze ulicu. I ranije smo ih viđali, ali ne u ovom broju. Moj suprug Petar priča da je i ranije viđao jednu lisicu, koja je redovno išla u jedan obližnji kafić. Smešno zvuči, ali stvarno je. Verovatno je tamo nalazila hranu. Kako su zbog mera izolacije zatvorili sve kafiće još sredinom marta, ta lisica (upečatljiva je, ima ogroman rep, pa je prepoznajemo) je prestala da skreće u pravcu kafića. Samo pređe ulicu, mota se oko kanti za otpad i opet se vrati. Eto, i njih pogađaju mere izolacije.
Pročitala sam danas neke vaše tekstove na portalu. Pronašla sam se u sličnim razmišljanjima. Nastavite dalje, mada sam sigurna da je to veoma zahtevno”.

Evo, još nečeg lepog: Visoka funkcionerka Evropske unije, tamo negde u Briselu, čita naš portal i hrabri nas da istrajemo.

Komentari

Vaš komentar