Krupna profesorka engleskog jezika valja svoje teško telo između redova gimnazijskih klupa, u uvek prohladnoj učionici visokog plafona i debelih zidova, govoreći mnogo i brzo o koječemu, pa i o prezent perfektu. Žive oči utisnute u mesnato lice zagledaju se u đačke glave pod raznolikim frizurama - ovo su rane osamdesete, devojačke glave veće su nego inače zbog mini-vala, a dečačke su uglavnom neočešljane, ali se da naslutiti ko je kakav od ovih pubertetlija, stotinu i druge generacije te drevne ustanove u kojoj su se znanju, a možda još više stavu prema svetu, učili, među drugima i dvojica Nobelovaca i jedan Careubica. Frizure krojile so svet, pevaju u to doba Lačni Franz, pa se, eto, može znati ko je ko - kome bičevi puštenih repova zaznojavaju vrat, a ko je uz doručak slušao glasan rokenrol.