2
Greta Van Fleet ili kako svirati rok muziku inspirisanu zvukom od pre 50 godina, tako da govori jezikom najmlađih.
Šta je dominatna muzika današnje omladine – elektronska muzika za ples (EDM), možda tehno, možda haus? Ili je to hip hop, odnosno ipak trap? Ili neki R&B, to jest pop muzika, najšire shvaćena? Nešto iz repertoara gitarskih bendova – metal, pank, hard rok? Najverovatnije ništa od svega toga nije generacijska stvar posle 2020, ne na onaj način na koji je obično ranije neka muzika bila dominatna među mladima. Njihov ukus je sad formiran youtubeom, a na njemu se sve dešava istovremeno – štaviše, tu se sve istorijske epohe muzike dešavaju u isti mah. Po prvi put imamo situaciju na tržištu i u kulturi da je sve aktuelno.
Kad je sveža muzička ponuda uglavnom non-stop ista, pravljena za jednokratnu upotrebu – kao danas – onda nije čudo što se deo naraštaja okreće muzici kakva je bila nekad, dok je još bila živa i za žive ljude. Zato nema ničeg stvarno lošeg u tome da mladi vole stari zvuk, i od njega pokušavaju da naprave svoju današnju priču. Sa nadom da bi u njemu ljudi opet postali živi i stvarni, kao nekad kad su ga slušali.
Ovaj uvod je bio neophodan da bi obasnili gde počinje storija o američkom bendu Greta Van Fleet i njihovom novom albumu Battle At the Garden’s Gate (Lava/Republic). Debi pod imenom Anthem of the Peaceful Army, skrenuo je 2018. ozbiljnu pažnju na sastav iz minimalnog mesta Frankenmutha, u Mičigenu, sačinjen od braće Kiszka – Josh (glas), Jake (gitara) i Sam (bas gitara), plus Danny Wagner (bubnjar) – svih i sad u ranim dvadesetim. Osnovni izvor muzičkih informacija tokom dosadnog odrastanja bili su im sanduci sa vinilima njihovog oca, u kojima se krio ceo zlatni period rokenrola iz sedamdesetih, te dosta američkog folka i bluza. Uz tu i takvu biblioteku su naučili da barataju instrumentima, usput otkrivajući spritualnu dimenziju rok muzike, kako se ona nekad svirala.
Pošto smo imali priliku da ih vidimo sasvim izbliza uživo na Exitu 2019, mogu odmah da kažem kako je bilo jasno da su preterana poređenja sa Led Zeppelin, kojima su ih kritičari od početka gađali – neki put u nameri da ih navedu kao velike nove talente, a neku put sa idejom da ih pokopaju kao plagijatore. Umesto toga, imali smo priliku da vidimo ambicioznu mladu grupu, koja dobro svira muziku inspirisanu celom epohom, pa su se jasno prepoznavali uticaji drugih bendova, kao što su The Who ili Free. No, zavedeni visokim glasom pevača i gitarskom tehnikom njegovog brata blizanca, mediji su oko njih gradili auru retro benda – kopije Zeppelina, što nije odgovaralo istini, mada je sjajno izgledalo u naslovima. Već tad, bilo je jasno da se Greta loži na ceo taj period i da su neka vrsta pokušaja reinkarnacije njegovog duha, a ne konkretnih imena.
To je sad još očiglednije – sa Battle At the Garden’s Gate dobijamo uspeo pokušaj stvaranja nove formule gitarskog benda za sadašnjicu, na osnovu modela iz 1971. Greta Van Fleet prenose veru u ljudsku plemenitost, toplotu i dobrotu, povezanost sa prirodom i onostranim – zato što iskreno veruju da su nam nekadašnji hippie ideali danas preko potrebni. Ideja je možda preuzeta, ali je primenjena na ovo doba zapravo produhovljena, dajući nam novi pogled na vreme u kome živimo i njegov svakodnevni užasavajući cinizam. Ako ništa drugo, unoseći malo mistike u današnju muziku, Greta Van Fleet su je učinili bar malo nepredvidljivom, što je u drastičnoj suprotnosti sa moronskom isprogramiranošću koja uglavnom vlada tržištem već godinama. Preostalo je samo još jedno pitanje: koliko su im pesme stvarno dobre?
Prethodni album dospeo je na mesto broj 3 američke liste, što jasno signalizira podršku mladih i starih kupaca, a ovaj put se produkcije prihvatio top zanatlija Greg Kurstin, čije umeće je dokazano na poslednjim izdanjima Foo Fightersa – međutim, definitivan sud o istorijskoj važnosti Grete Van Fleet još se ne može doneti. Očigledno je da su napredovali – kompozicije su složene i ne traju ispod pet minuta, raznih solaža ima koliko hoćete, no, one ne protiču u dosadi, jer je očigledno da momci sa primerenom strašću veruju u svoj put. Insipracije ovaj put idu od Wishbone Ash i The Who preko Jimi Hendrixa i Led Zep čak do Slade, ali je sve nekako organski povezano u njihov vanvremenski doživljaj. Smeliji, pompezniji i kičastiji nego pre, GVF nam bacaju novo svetlo na naše doba, osvetljavajući ga kao gladnog svega, uprkos navodnom bogatstvu koje nam se nudi preko interneta. Tačno tako – gladno u lažnom izobilju – čini se da se oseća deo mlade generacije. I verovatno je to ono što ih stvarno povezuje, bez obzira koju muziku slušali…
Ovde ćemo naći niz pesama koje daju temelj za sve pohvale Greti Van Fleet, kao jedinstvenoj mainstream grupi što pravi muziku za slušanje, u ovo vreme kad se sve meri sekundama: himnična „Heat Above“, koja otvara album, te grandiozna balada „The Weight of Dreams“ koja ga zatvara, kao i serija epskih numera „Age of Machine“, „Built by Nations“, „Light My Love“, „My Way, Soon“, „Broken Bells“ i „Stardust Chords“ – čine osnovnu nit, slaveći život kao višu vrednost, na način koji je u savremenoj popularnoj muzici odavno zaboravljen.
Nekolicina drugih stvari ipak je napravljena previše po formuli – i to veoma raskošnoj formuli, u koju je vidljivo puno uloženo – sa premalo sadržaja što bi je opravdao. Ipak, mladost aktera i očigledna misija da se obrati najmlađima, održavaju neobičnu auru oko Battle At the Garden’s Gate, dajući ploči šmek generacijske stvari. A svaka prava priča u rokenrolu na neki način je generacijska.
Pojava Grete Van Fleet otvara više pitanja odjednom: da li je rok muzika danas moguća samo kao putovanje kroz vreme? Da li je ona moguća samo kao cosplay? Da li je moguća samo kao video igrica u kojoj igraju kostimirani mladi momci? Da li je Greta rok grupa vredna pažnje ili samo pokušaj da se lansira retro stil?
Ni na jedno od ovih pitanja nemamo još uvek definitivan odgovor, osim što nam je kroz Gretu Van Fleet postalo jasno da je moguć sledeći fenomen: kao što stara moda može da se vrati prepakovana za nov ukus, tako i stara muzika danas može da se vrati kao nova muzika, i da to mnogima bude super. Jedino život ne može da se prepakuje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
