Kanadski reper Drake danas je sinonim za super-uspešnu karijeru u popularnoj muzici. Njegov soft hip hop stil osvajao je godinama top liste, pa je tako i sa najnovijim albumom, nažalost slabijim nego inače.
Šta reći o nekom ko je sa 8 albuma bio prvi na američkoj top-listi i prodao 170 miliona ploča, nego da je legenda za života? To bi se moglo kazati i za Drakea, tu neprikosnovenu zvezdu savremene pop muzike, kad ne bi bilo jedne falinke: molio bih vas da zastanete sa čitanjem i navedete recimo pet njegovih pesama koje iskreno volite.
Ne možete? Naravno da ne…
Niko ne zna napamet ni jednu veliku Drakeovu pesmu – mislim na onu koja bi preokrenula tokove muzike, naterala nas da se zamislimo nad sobom, ili da se bar samo osetimo uzvišeno i ushićeno zbog toplog osećanja ljubavi koje nas je preplavilo, kad smo je prvi put čuli. Još manje onu koju neko ume da otpeva, odrepuje ili odzviždi.
Kao muzički kritičar, koji deluje evo već 37 godina, video sam, osetio i čuo razne fenomene, ali ovaj je posebno interesantan. Lansirajući maksimalno umekšanu fuziju R&B-ja i hip hopa, lepi dečko Drake je veoma brzo postao oličenje novog shvatanja muzike kao pratećeg ili pozadinskog ugođaja, što je tu samo da bi nam stvorila atmosferu, bez skretanja pažnje i uznemiravanja. U tom konceptu, koji sad caruje na tržištu – što manje melodije, refrena, reči, pa čak i bitova, to bolje. Drake je tako šampion pesama koje smo zaboravili istog trenutka čim su prošle.
Svi vole Drakea, ali niko ne sluša njegovu muziku, mada se besomučno pušta svuda unaokolo.
MANJE OD NULE
Drakeov brend je i dalje jak, tako da nije mnogo važno kakva je muzika koju je snimio na svom najnovijem albumu „For All the Dogs“ (OVO/Republic). Objavljen 8. oktobra 2023, on je u proteklih mesec dana dospeo na prvo mesto lista albuma praktično svuda. I to je najbolji dokaz da današnju muziku ne prodaje više muzički sadržaj, nego sve ostalo što ide uz nju.
Naravno, Drake je šampion opuštenog coola, koji je ideal mladih muškaraca, ali u svemu tome – opet je važan samo Drake. On je svoj najbolji proizvod. Tako na ovoj ploči uopšte nije važno šta se dešava i kojim redom, koncepcija ne postoji, sve je samo prilika da se Drake džekira i da nam se poverava. A to svi volimo da slušamo, čak i više nego muziku. Ništa bolje od mogućeg trača u kog nam je uvid dao sam glavni akter.
Tako, tokom 23 numere što traju čak sat-i-po, imamo uglavnom priliku da slušamo kako je Drake veliki, važan, bogat, ali istovremeno i neshvaćen, samo bliski ortaci ga kapiraju, ogovaraju ga kritičari i bivši muzičari, o ženama da i ne govorimo, zna se gde je njima mesto… Drugim rečima, prisustvujemo pretvaranju u pop glamur svega onog što je pogrešno i dosadno u hip hop kulturi.
U pogrešan tok, tako se utapa i onih nekoliko iskrenih trenutaka, kao što je „8AM in Charlotte“, gde sâm secira sadašnji trenutak u svojoj mega-karijeri, šokiran količinom lažnosti kojom je okružen, usput pominjući nestala mistična mesta pod imenom Jugoslavija i Čehoslovačka, kao da u njima živi; ili „Another Late Night“ (featuring Lil Yachty), u kojoj se verno opisuju sve zaludne čari posleponoćnih gluvarenja; ili „Away from Home“ tokom koje se krajnje živo seća svojih siromašnih početaka, ortaka koji su se tukli za njega i majke kao svog prvog menadžera, te konačno zvuči poput živog čoveka sa prošlošću, a ne tek kao plastična pop figura; ili završna „Polar Opposites“, gde na nežan način ponovo proživljava propalu ljubav sa damom čiji je senzibilitet nažalost u potpunoj suprotnosti sa njegovim, dok kao metafora međusobne tenzije figuriše Priština, a simbol međusobnog zavođenja Mikonos… Tu i tamo provejavaju duhovitosti, kao što je: „I’m not the same person I was five drinks ago“, u istoj pesmi, ili slatko citiranje poznatog pop hita kroz preuzimanje stiha: „East End boys and West End girls“ iz Pet Shop Boys klasika „West End Girls“, na drugom mestu. No, svi ti plamičci duha nestaju zbrisani brutalnim auto-tjunom, te ništa ne pomaže ni respektabilna niska gostiju sa underground kredibilitetom, kao što su 21 Savage, J. Cole, Yeat, SZA, PartyNextDoor, Chief Keef, Sexyy Red i Lil Yachty.
JOŠ MANJE OD NULE
Da nešto umetnički nije sasvim u redu sa Drakeovom karijerom, pokazuje i činjenica da je – koliko juče – objavio dopunjenu verziju ovog albuma, pod imenom „For All The Dogs Scary Hours Edition“, na kojoj se susrećemo sa još šest novih kompozicija, snimljenih u međuvremenu. Na njoj se ističu samo odlična kolaboracija „Evil Way““ (featuring J. Cole) – na nivou sa „First Person Shooter“ (featuring J. Cole) sa originalnog izdanja – i pomalo potresna „The Shoe Fits“ u kojoj Drake svima govori da više ne zna da repuje kao nekad i da nije više tako dobar kao što je bio, jer je svašta preživeo i možda ga je život u međuvremenu slomio. Objavljen 17. novembra 2023, ovaj produženi album deluje samo kao bezrazložno nagomilavanje konfuzije jednog superbogatog pop stara.
Muzika koja se ne sluša, nego nas tek samo okružuje, dok radimo nešto drugo, današnji je standard. Svi hitovi su prolazni, sve je prolazno, samo je Drake veći od života – u njegovim sopstvenim očima.
Bonus video: Koncert Bijonse
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare