"Braća po duši" Davida Diopa, novi roman Erika Vijara, proza Judit Šalanski i još 10 knjiga u širem su izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu, prestižno priznanje za najbolje delo iz sveta prevedeno na engleski jezik. Među njima je i knjiga rediteljke i dramaturškinje Nane Ekvtimišvili nagrađene Srcem Sarajeva, čiji film "U cvatu" je mogla da vidi i publika na beogradskom Festu.
Nova imena dominiraju ovogodišnjim izborom za Međunarodnu Bukerovu nagradu, s obzirom na to da je među 25 autora i prevodilaca samo dvoje (kineska autorka Čen Džue i prevoditeljka sa španskog Megan Mekdauel) bilo na ranijim listama za ovo prestižno priznaje, a prvi put je na listi i pisac koji je sam preveo svoju knjigu, Ngugi va Tiong iz Kenije.
David Diop – „Braća po duši“
Francusko-senegalski pisac David Diop kratkim romanom „Braća po duši“ otvorio je sasvim novu temu: učešće Afrikanaca u Prvom svetskom ratu na evropskom frontu.
Pišući iz ugla mladića iz Senegala koji u ratu ne uspeva da spase najboljeg prijatelja, a potom srlja u ludilo, Diop kroz jezive slike meteža i surovosti „istražuje tamnu stranu ljudske prirode“, u kontrastu sa idealizovanom slikom afričkog sela odakle potiču vojnici, otvarajući univerzalne teme besmislenosti rata, ljudske patnje, prijateljstva, ljubavi, identiteta, „sukoba kultura“ i podele na „civilizovane“ i „varvare“. Diopov roman preveden je na naš jezik prošle godine (Geopoetika), kada je i razgovarao onlajn sa čitaocima i studentima koji su mu dodelili nagradu Mladi Gonkur. U Velikoj Britaniji ovaj roman je objavljen pod naslovom „Noću je svaka krv crna“.
Judit Šalanski – „Popis gubitaka“
Nemačku autorku Judit Šalanski čitaoci su mogli kod nas da upoznaju preko dva prevedena njena naslova: knjizi putopisa „Atlas zabačenih ostrva“ (Službeni glasnik, 2013), u kojoj piše o mestima na kojima (ni)je bila, i po romanu „Žirafin vrat“ (Imprimatur, 2020), o nastavnici biologije, manijakalnom poštovaocu darvinizma koja i obrazovanje vidi kao preživljavanje najsposobnijih.
U knjizi „Popis gubitaka“ svaka proza prati konvencije drugog žanra, a na stranicama se smenjuju priče o rajskom ostrvu Tuanaki, kaspijskom tigru, vili u Rimu, pesmama Safo, Greti Garbo, Domu republike nekadašnje Istočne Nemačke…
Erik Vijar – „Rat sirotinje“
Francuski sineasta i pisac Erik Vijar do sada je objavio devet nagrađivanih knjiga, među kojima je i roman „Dnevni red“, ovenačan Gonkurovom nagradom za 2017. godinu, objavljen i kod nas (Akademska knjiga, 2018).
Inspirisan „žutim prslucima“, Vijar je u romanu „Rat sirotinje“ zašao duboko u istoriju, u 16. vek, da bi ispričao brutalnu pripovest o sukobima bogatih i siromašnih, katolika i protestanata, Tomi Minceru koji izlazi iz tog haosa, a pričajući istovremeno i priču o nejednakosti danas.
Nana Ekvtimišvili – „Polja krušaka“
Nana Ekvtimišvili poznata je pre svega kao scenaristkinja i rediteljka. Njen film „U cvatu“ o dve devojčice koje odrastaju u Gruziji u vreme kada ta zemlja stiče nezavisnost od SSSR-a nagrađen je na Berlinalu, za njega je osvojila nagradu Srce Sarajeva, a prikazan je i na Festu 2014. godine.
U romanu „Polja krušaka“ priču smešta u tek osamostaljenu Gruziju, u Tbilisi, a glavni lik je mlada Lela, učenica škole za decu ometenu u razvoju koja mora da započne novi život nakon punoletstva.
Marijana Enrikes – „Opasnost od cigarete u krevetu“
Marijana Enrikes u konkurenciji za Međunarodnu Bukerovu nagradu našla se knjigom smeštenom u savremenu Argentinu, sa pričama na rubu realizma i horora, punim nestašnih tinejdžera, podlih veštica, duhova beskućnika i gladnih žena.
Čitaoci su mogli da je upoznaju i u kod nas objavljenoj antologiji „Digitalni život“ koju je priredila Bojana Kovačević Petrović (Agora, 2017), kao i preko kratkih priča u zbirci „Što smo izgubili u vatri“ prevedenoj i objavljenoj u Hrvatskoj.
Benjamin Labatut – „Kada prekinemo da razumevamo svet“
Čileanski pisac Benjamin Labatut rođen je u Roterdamu 1980. godine, a odrastao je u Hagu, Buenos Ajresu i Limi. Danas živi u Santjagu i autor je dve nagrađivane knjige objavljene pre „Kada prekinemo da razumevamo svet“.
U novoj knjizi, pišući o izuzetnim momentima koji su definisali istoriju i nauku, piše o Ajnštajnu koji dobija pismo sa Istočnog fronta u Prvom svetskom ratu i bitkama Ervina Šredingera i Vernera Hajzeberga za „dušu fizike“ i njihovim oprečnim teorijama o kvantnoj mehanici.
Čen Džue – „Ja živim u slamovima“
Čen Džue je pseudonim avangardne autorke Deng Džiaohua iz Kine, a priče u knjizi „Ja živim u slamovima“ opisane su kao spoj kineskog materijalizma i zapadnjačkog apstaktnog mišljenja, koje uvode čitaoce u prostore gde se mešaju empirijske činjenice i iluzije, psihološko i duhovno, poznati svet sa svetovima punim tajni.
Ngugi Va Tiong – „Savršenih devet: Ep Gikuju i Mumbi“
Ngugi Va Tiong vodeći je kenijski pisac, autor romana „Latice krvi“ zbog kog je bio u zatvoru u vreme režima 1977. godine, brojnih drugih romana, memoarske proze, eseja…
U knjizi „Savršenih devet: Ep Gikuju i Mumbi“, koju je sam preveo sa maternjeg na engleski jezik, meša folklor, mitologiju i alegoriju, pripovedajući o Gikuju i Mumbi i tome kako su njihove ćerke uspostavile matrijarhat u klanovima svog naroda.
Olga Ravn – „Zaposleni“
Jedna od najpoznatijih savremenih danskih autorki, prozna spisateljica i književna kritičarka Olga Ravn je svoje (naučno fantastično) delo sa podnaslovom „roman za radno mesto 22. veka“ strukturirala kao niz pritužbi zaposlenih posebnoj komisiji, a prati priču o posadi broda sastavljenu od „onih koji su rođeni, onih koji su napravljeni, onih koji će umreti i onih koji neće“, dok nose brojne neobične objekte sa planeta Novo otkriće…
Jap Roben – „Letnji brat“
Jap Roben je holandski pesnik, dramski pisac i poznati autor knjiga za decu i mlade. U romanu govori o tinejdžeru Brajanu koji živi u kamp prikolici sa ocem, kada im se priključuje i Brajanov stariji brat Lisijen, koji je zbog smetnji u razvoju godinama bio u domu, dok tokom leta taj dom renoviraju. Pošto oca nije briga, prepušta dečaku da se stara o svom bratu.
Adanija Šibli – „Nezvažan detalj“
Palestinska autorka Adanija Šibli objavila je već dva romana na engleskom („Dodir“, 2010. i „Jednako smo udaljeni od ljubavi“, 2012), a u izboru za Međunarodnu Bukerovu nagradu našla se romanom u kom je u središtu priče istiniti događaj iz rata 1848. godine kada su izraelski vojnici silovali mladu Palestinku koju su našli u pustinji, potom je zapalili i pokopali u pesku.
Oko toga autorka plete meditaciju o ratu, nasilju, životu pod okupacijom i sećanju.
Marija Stepanova – „U sećanje na sećanje“
Autorka 10 zbirki poezije, esejistkinja i novinarka, dobitnica više ruskih i međunarodnih književnih nagrada, Marija Stepanova u romanu „U sećanje na sećanje“ pripoveda o jednoj naizgled običnoj jevrejskoj porodici koja je uspela da preživi brojne procese i uništenja u prošlom veku, pišući kroz dijaloge sa piscima poput Osipa Mandeljštama, Rolana Barta, V. G. Zebalda i Suzan Zontag.
Andrej Tiši – „Beda“
Andrej Tiši rođen je u Pragu, majka mu je Poljakinja, otac Čeh, živi u Švedskoj od 1981. godine i kritika ga smatra jednim od najznačajnijih švedskih romansijera svoje generacije. Njegova „Beda“ opisana je kao „žestoko putovanje kroz utrobu evropskih gradova“, andergraund klubove i skvotove, ali i kao „pean bratstvu sa onima koji nisu uspeli koliko god se jako borili“ i kao „optužba siromaštvu koje ih je uzelo“.
Finalisti će biti proglašeni 22. aprila, a laureat 2. juna na onlajn ceremoniji iz Koventrija, Evropske prestonice kulture 2021. godine.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar